Прочитај ми чланак
(Б92)
Од дебија у Црвеној звезди Телеком Демаркус Нелсон одушевио је како навијаче ’црвено-белих’, тако и љубитеље кошарке у Србији. Свима је од првог тренутка било јасно да се сусрећу са сјајним кошаркашем, који је од почетка каријере где год да је играо исписивао нове странице историје. Његова каријера није текла баш онако како су многи предвидели, али он каже да је остварио оно што је желео и да сада ужива у Београду. У разговору за Б92 Нелсон је причао о томе, као и о одрастању у Оукленду, Дјуку, годинама проведеним у НБА лиги, доласку у Европу и Звезди…
Оукленд је познат као проблематичан град, али Нелсон није подлегао под његов утицај посебно захваљујући својим родитељима.
„Када одрастате у таквом окружењу сусрећете се са различитим стварима, али су моји родитељи успели да ме спрече да кренем погрешним путем, или, како се може рећи, нормалним у таквом граду. Зато сам веома захвалан својим родитељима на томе како су васпитали и мене и моју браћу и сестре“.
Оукленд је кошарци дао нека позната имена. Пол Пирс и Гери Пејтон су рођени тамо, Џејсон Кид је одрастао тамо, док су се Бил Расел и Пол Сајлас школовали тамо. Ипак, Вориорси никако да се изборе за превласт са Атлетиксима и Рејдерсима.
„Цела та област има невероватне навијаче и сјајне тимове. Велики број талентованих спортиста је одатле, много њих је одрасло тамо и направило невероватне каријере у клубовима широм Сједињених Држава. Мислим да, ипак, навијачи уживају у томе што имају толико тимова у различитим спортовима које могу да подржавају“.
Упоредо са кошарком, плејмејкер Звезде је током тинејџерских година тренирао и амерички фудбал и бејзбол. Ипак, када је дошао тренутак да се одлучи за један, није дуго размишљао.
„Искрено, да сам могао, волео бих да сам наставио да играм и бејзбол. То је био први спорт који сам тренирао, онда је дошла кошарка, а потом и амерички фудбал. Био сам веома добар у сва три спорта, за неке сам био више природно способан, а друге сам тренирао много више. Већ у средњој школи, летња кошаркашка сезона се подударала са пролећном бејзбол сезоном и морао сам да се одлучим. Кошарку сам једноставно највише волео, све време сам знао да када будем морао да одем на колеџ да ћу наставити да је играм и да ће доћи дан када ћу морати да престанем да играм и амерички фудбал“.
Иако је морао да се одрекне фудбала, играње на позицији квотербека Нелсону је много помогло да би се формирао као плејмејкер.
„То што сам био квотербек ми је доста помогло и у кошарци. Велика је одговорност играти на тој позицији и водити напад, морате да видите неке ствари пре него што се уопште десе. Такође, морате да знате добро своје саиграче и све остале у тиму, као и да будете лидер, да остали желе да вас следе. Како да будем сјајан квотербек научио сам од својих тренера, они су ме научили да будем вођа и те карактеристике сам успео да пренесем и на кошаркашки терен“.
Нелсон и даље држи средњошколски рекорд Калифорније по броју постигнутих поена, а такође је међу десеторицом најбољих и по скоковима и асистенцијама. У томе, ипак, удела нема амерички фудбал, већ његов отац.
„Када сам био мали мој отац је желео да сваку игру играм на прави начин. Обојица смо имали своје омиљене играче и нешто што нам се посебно свиђало код њих и заједно смо их проучавали. Један од мојих омиљених играча је био Гери Пејтон, који је био невероватан у одбрани и ја сам желео да на том пољу будем као он. Желео сам да асистирам као Џејсон Кид, или да крадем лопте као он. У питању су биле различите карактеристике играча које сам желео да имплементирам у своју игру. Нисам желео само да постижем поене, био сам жељан победа и био сам спреман на све, било да је то да скачем на сваку лопту или асистирам другима“.
Отићи на Дјук је само по себи привилегија, а занимљиво је да су Нелсона регрутовали већ када је био друга година, иако се он прво опирао.
„Цела прича је веома занимљива зато што сам у то време заиста мрзео Дјук. У Америци или волите Дјук или га мрзите, нема трећег. У то време сам желео да идем на неки колеџ на западној обали, близу куће, али се све променило када сам са школом отишао на један турнир у Северној Каролини. Утакмице у оквиру њега су игране и на Дјуку, одиграо сам добро, као и цео тим, и њихови скаути су то видели. После тога су ме упознали са свима, одвели да видим цео комплекс и заиста сам био одушевљен и променио сам мишљење. И, заиста јесте привилегија играти за Дјук, јер обично не регрутују тако младе кошаркаше, али су у мени видели нешто посебно“.
На Дјуку је плејмејкера Звезде тренирао Мајк Кржижевски, који је права кошаркашка легенда.
„Тренер Кеј је најбољи са којим сам сарађивао током целе своје каријере. За њега слободно могу да кажем да је један од највећих кошаркашких умова на свету, да се тако изразим. Само то што сам од њега успео да научим како да се припремим за утакмице, како да се понашам током њих, доста је допринело мом развоју као професионалцу“.
Током четири године на Дјуку, Нелсон је такође исписао нове странице историје, пошто је постао један од само шесторице играча у историји колеџа који је постигао више од 1.300 поена и имао више од 600 скокова, 200 асистенција и 125 украдених лопти.
„Никада нисам много пратио своју личну статистику, нити су ме занимала сва признања за мој учинак. Одувек сам желео да постигнем више. Доста тога сам остварио током времена на Дјуку, научио сам много и напредовао, моје име је у страницама историје тамо, али бих заиста волео да сам се борио за титулу. Никада нисмо потпуно пришли том остварењу, два пута смо ушли у Сwеет сиxтеен, и заиста жалим због тога“.
Дјук је током година изнедрио одличне дефанзивне играче, међу којима су и Грент Хил, Шелдон Вилијамс и Шејн Батије.
„Тренер Кеј је првенствено дефанзивни тренер. Заиста зна да научи играче како да играју одбрану и на том пољу сам доста напредовао док сам био на Дјуку. Сви су знали да могу да постижем кошеве, да смишљам акције, али доста радио на одбрани. На последњој години сам био најбољи дефанзивни играч конференције и други у целој лиги. Имао сам заиста добру последњу годину, али за мене се све сводило на титулу, на то шта ће тим постићи. Био сам мало разочаран што је Дјук годину дана пошто сам ја отишао освојио титулу. Помислио сам у шали да је можда у мени био проблем“.
Све већ поменуто говори да је Нелсон био сјајан играч у средњој школи и на колеџу, али није био драфтован те 2003. године, што је било велико изненађење.
„Јесте било изненађење што нисам био драфтован. Пре драфта сам имао одличне тренинге са великим бројем тимова, који су ми обећали да ће ме изабрати ако будем слободан у првој рунди око 20. позиције. Тимови то стало раде, понекад их испуне, понекад не, и то је посао. Неки играчи тада нису изабрани тако рано као што се у први мах мислило, то је довело до промена што се тиче моје ситуације. Било је тимова који су желели да ме драфтују у другој рунди, али је мој агент рекао да је стратешки боље да сам изаберем где желим да идем или изборим се за место током кампова. Зато смо изабрали Голден Стејт, они су имали највише слободних места и успео сам да се изборим за своје место“.
На питање да ли зна да су 2003. године драфтована петорица играча који су у неком тренутку играли за Црвену звезду или Партизан (Пековић, Драгићевић, Гист, Џаваи, Ерден), Нелсон је рекао:
„Стварно? Нисам то знао. То је заиста занимљив податак. Џејмс Гист је мој добар пријатељ, играли смо заједно и доста добро се слажемо. Причао сам са њим баш пре доласка у Црвену звезду“.
Нелсон је, ипак, на крају успео да се избори за место у најјачој лиги на свету и то у тиму из свог родног града, Голден Стејт Вориорсима.
„Веома сам сигуран у своје способности и шта могу да допринесем на терену. У то време Вориорси су имали само петорицу играча под уговорима, што је значило да треба да доведу још десеторицу. Многи су желели да покушају да изборе место у тиму, а ја сам мислио да могу да засијам, јер није била поента само у кошевима, већ у доприносу да тим буде бољи. То сам и доказао, а чак сам успео да се изборим и за место стартера поред играча који су имали одличне уговоре. Била је то одлична прилика за мене“.
И тамо је исписао нове странице историје, пошто је постао први играч који није драфтован а био је стартер на првој утакмици сезоне и то у целој лиги.
„Занимљиво је да сам где год да сам отишао исписивао неке странице историје. Не знам шта је разлог. Нисам знао да то нико није пре мече учинио и заиста сам срећан и поносан што сам успео да остварим свој сан, да играм у НБА лиги, да будем стартер. Што се тиче уговора, није све испало онако како смо желели, али то није имало никакве везе са кошарком. Показао сам на терену да сам једнако добар као сви остали. НБА је, ипак, бизнис“.
Нелсон се једну сезону остао у Вориорсима, да би се потом кратко задржао у Чикагу. Пошто је увек истицао како је велики фан Мајкла Џордана било му је драго када је уследио позив Булса.
„Сви воле Мајкла Џордана. Он је најбољи играч свих времена. Не можете да играте кошарку, а да не кажете да вам је он био идол или да не желите да се угледате на њега на неки начин. Он је урадио невероватне ствари за овај спорт. Играње за Чикаго Булсе је било сјајно искуство за мене, осећај је невероватан када пролазите поред витрина са трофејима које је тим освојио предвођен њим“.
Иако није успео да оствари успешнију каријеру у најјачој лиги на свету, Нелсон истиче да је показао да му је место међу најбољима.
„Не жалим ни за чим. За то време када сам играо показао сам да сам играч на нивоу НБА лиге. У правом тиму сам могао да будем и стартер. Ипак, у овом тренутку моје каријере морам кошарку да гледам као посао. У овом спорту је доста политике, много неиспуњених обећања, али људи виде само гламур, не и ту другу страну. Ако уговор није одговарајући, ако тим не да неке гаранције, онда ћу наставити да играм у Европи. Срећан сам у Београду, задовољан сам својом европском каријером, добро зарађујем, радим шта желим и издржавам породицу. Волео бих да се вратим у НБА лигу, али чак и ако то не учиним, бићу срећан“.
Не рачунајући тимове из Сједињених Држава, Нелсон је пре Звезде играо и за Загреб, Авелино, Шоле и Доњецк, али за њега ништа не може да се пореди са ’црвено-белима’.
„Мислим да је Црвена звезда највећи клуб за који сам играо у Европи, када се све погледа. Када сам играо у Италији имали смо добар тим, на папиру можда и најбољи, али то на терену није успео да искористи. Град и навијачи су подржавали тим, али не као што је случај са Црвеном звездом. У Француској сам играо такође за добар тим, играли смо и Евролигу и Еврокуп, навијачи су били добри, али је град био мали. Када се све укупно сагледа – град, навијачи, клуб, организација и начин живота, Црвена звезда се издваја“.
У досадашњем делу сезоне, Звезда је била најбоље пласирани српски тим у АБА лиги, прошла је у другу фазу у Еврокупу и освојила Куп Радивоја Кораћа. 27-годишњи Нелсон као разлог за успехе ’црвено-белих’ види то што играју као тим.
„Имамо велики број добрих играча и играмо заиста као тим. Када је такав случај, када имате играче који могу да ураде више, за тим је најбоље када они дају мање. Нека ја будем пример, понекад је и добро када се ја ставим у страну зарад тима, а не покушавам да се истакнем. На крају, тим је бољи, а и ти си бољи играч због тога. Мислим да је добро што имамо несебичне играче и да смо зато веома успешни ове сезоне и имамо шансу за још два трофеја“.
Суперлига почиње овог викенда, а иако Звезда титулу у домаћем шампионату чека 15 година, Нелсон истиче да најважније утакмице њега и саиграче чекају на завршном турниру АБА лиге, када ће се борити и за трофеј и за место у Евролиги наредне сезоне.
„Имамо још две утакмице да одиграмо у АБА лиги, у којој смо заиста били одлични од почетка сезоне. Тренирамо напорно, осећамо да можемо да победимо све. Два пута смо тесно поражени од Игокее, али имамо велико самопоуздање. ’Фајнал фор’ је сличан завршном турниру НЦАА, морате да одиграте добро, нема простора за грешку. Најбољи тим на крају побеђује и због тога је свака утакмица много важнија, не смете да приуштите лош дан“.
Иако је још рано за причу о наредној сезони, плејмејкер Црвене звезде не крије жељу да остане у клубу.
„Ово је заиста једна од мојих најомиљенијих сезона у Европи. Уживам у Београду. Волим овај тим, волим град и волим да играм овде. Дефинитивно бих волео да останем, велика је шанса за то. Има још доста времена, мој агент и клуб ће морати да се састану када буде требало, треба још тога да се деси“, рекао је Демаркус Нелсон
