Не воле га, ни не морају

0

Речи Срђана Ђоковића о односу који његов син има са навијачима широм света уздрмале су тениски свет.

Срђан је непосредно након завршетка Аустралијан опена, где је Новак освојио осму титулу у каријери, изјавио да је његов син доживео непоштовање.

AP Photo

Публика током већине меча није била наклоњена српском тенисеру, уједно седмоструком шампиону њихвог турнира, што се посебно није свидело Срђану.

„Седмоструки првак Аустралијан опена игра на централном терену где никада није изгубио финале, против неког Аустријанца и они навијају за Аустријанца. Замислите ви то непоштовање. Али тако је и у Лондону, у Њујорку, у Паризу није баш тако, у Мадриду је тако… То је спорт богатих људи и они не могу да схвате да је неко из сиромашне и мале Србије најбољи већ десет година најбољи на свету. Али самим тим што навијају против њега, они му дају додатну снагу и чине то да он постане најбољи свих времена у свим статистичким подацима. Најбољи је свих времена, а Србин је и када заврши своју тениску каријеру, живеће у својој земљи, са својим народом и у свом граду“, рекао је Срђан Ђоковић за „Телеграф“.

Специјализовани тениски портал „пунтодебреак“ је анализирао Срђанове речи и наклоњеност публике према тренутно најбољем играчу планете генерално.

„Делом разумем Срђанове речи. Срби веома интензивно показују своје емоције (само погледајте њихове навијаче) и отац Новака Ђоковића је хтео да искаже оно што он сматра неправдом и да не разуме зашто Ноле и даље мора да превазилази такве препреке упркос томе што је у борби за најбољег свих времена, као и зашто је разлика између њега и Федерера и Надала толико велика. Његове речи су речи оца који жели да стане у одбрану свог сина и сви бисмо исто одреаговали да је наш син у питању“, навео је новинар тог портала Хосе Морон.

Новак је током каријере имао велики број „сукоба“ са публиком која је из мање-више искључиво неоправданих разлога била на страни његовог противника.

Новинар „Њујорк Тајмса“ Бен Ротенберг је ту чињеницу током финала Аустралијан опена прокоментарисао на занимљив начин.

„Тројица играча која ће најсигурније имати подршку публике у мушком тенису су: 1) Федерер, 2) Надал, 3) Ко год игра против Ђоковића“, написао је том приликом Ротенберг.

Упркос ставу „не-српских“ навијача на „Род Лејвер“ арени, Новак је имао завидну подршку у Мелбурну, па је после подизања рекордног осмог трофеја у каријери пред стадионом освануло српско коло.

Српског кола, нажалост, није било на Вимблдону прошле године, када је Ђоковић победио Федерера после пет надреално драматичних сетова и у Лондону уписао пету титулу.

„На много места се дешавало да публика навија за Ђоковићевог противника. Није битно које је место у питању. Њујорк, Мелбурн, Мадрид, Лондон… Можда је само у Паризу и Риму добијао мало више ‘љубави’, али је суштинска разлика и даље брутална, поготово када игра против Роџера и Рафе. Чак је и публика у Аустралији против Тима стала на страну Аустријанца“, пише Морон.

У незаборавном финалу Вимблдона Новак је, опште је познато, спасао меч лопте и победио Роџера Федерера у тај-брејку петог сета.

Тада је против себе имао можда највећег „другог“ противника, јер је против њега, поред Швајцарца, „играло“ и око 15.000 Британаца на трибинама.

„Покушавате то да игноришете, али је веома тешко. Волим да то свесно пермутујем, па када они вичу ‘Роџер’ – ја чујем ‘Новак’. Знам да звучи луцкасто, али то волим да радим. Тиме покушавам себе да убедим да је то оно што изговарају“, открио је том приликом Ђоковић како се носи са непријатељски настројеном публиком и додао:

„Тешко је да то игноришете. Атмосфера је електрична и та бука, поготово у неким одлучујућим деловима меча када је неизвесно… Публика се тада уживи. Наравно, ако имате велику већину публике на својој страни то вам даје мотивацију, снагу и енергију. Када немате све то морате да потражите унутар себе, ваљда“.

О Новаковој „глави“, то јест о његовој психичкој спреми сваки меч написано је довољно текстова да се објави барем једна књига, али недавно је осванула посебно занимљива изјава поводом те теме.

Председник Олимпијског комитета Србије Божидар Маљковић открио је коментар који је добио на Новаков рачун са почетка његове каријере.

„Био сам у Сплиту, послом, као бивши тренер Југопластике а време сам проводио и на тениским теренима. Једном приликом долазим тамо, седи ‘шарено’ друштво, велики фудбалери Шурјак, Буљан, Џони, кошаркаши Јерков и Шолман, секретар клуба Билић, Иванишевић отац и син, исто се отац зове Срђан. И ја питам, је ли Сплићани, шта има ново. И каже ми Срђан, ‘има ново, ви у Београду имате једног ‘мулца’, биће број 1′. То ми каже Срђан, ја питам Горана, који је иначе долазио и код мене у Барселону кад је путовао, каже јесте. Ја га питам шта га одваја од других, а он ми покаже на – главу“, испричао је Маљковић у емисији „Седмица“ Радио Београда шта му је садашњи Ђоковићев тренер давно рекао.

Срђан Ђоковић је од почетка каријере свог сина величао његове успехе, а то се сигурно није променило ни након освајања 17. Гренд слем трофеја у каријери.

„Сигуран сам да ће ове године освојити све Гренд слем турнире и да ће изједначити рекорд Федерера (од 20. слемова, прим. аут), да ће га престићи по броју недеља на првом месту и да ће освојити злато на Олимпијским играма“, казао је Срђан у поменутом интервјуу.

Поменути новинар специјализованог портала је сагласан са Срђановим мишљењем из угла оца који говори о свом сину, али не мисли да је потпуно у праву.

„Оно где ја мислим да Ђоковићев отац долази на ‘клизав терен’ је реч о националности. Мислим да подршка коју Надал и Федерер добијају нема никакве везе са њиховом националношћу, већ са другим субјективним ставовима који залазе дубље од националности. Роџер и Рафа су на сцену ступили у веома битном моменту за тенис, када се све стишало после ере Агасија и Сампраса. Они су преузели одговорност и створили једно од највећих ривалстава у историји спорта које ће сигурно, кад-тад, доспети на велике екране. Нолетов ‘упад’ на сцену је некако виђен као ‘анти-херојски’, а навијачи Швајцарца и Шпанца су се, донекле, удржили против Нолета“, наводи Морон.

Новакова националност је из крајње бизарних разлога спорна од момента када је ступио на сцену. Новакови ‘хејтери’ негирају да то има било какве везе са њиховим ставом, док Новакови навијачи константно истичу то да је његов успех већи због тога што долази из мале, тениски неразвијеније земље.

Рођени Београђанин и познати цртач и карикатуриста Енаки Билал се недавно, по завршетку Аустралијан опена, бавио управо том темомом.

„Знате шта, ја баш волим ту његову невољену страну, тај карактер. Његова највећа грешка је што је Србин. Да је Хрват више би га ценили. То је све резултат балканских ратова из деведесетих. Западни свет је одмах поделио стране на ‘добре’ и ‘лоше’, иако је ситуација много компликованија. Немојте мислити да овде браним тадашње српске званичнике. Монструма и идиота било је на свим странама. Па чак и нациста“, недавно је рекао Билал за „Л’екип“.

Новинар „пунтодебреак“ верује да је непријатељски настројена публика нешто што неретко може да послужи као највећи Ђоковићев адут.

„На крају крајева, све се ради о мишљењу људи. Ђоковић можда не добија подршку од публике, али ни не добија увреде и (увредљиве) песме као што је случај у фудбалу. Он једноставно има трибине против себе и, иако то није леп призор, јесте ситуација која му омогућава да се бори како би постао бољи, а то му је помогло да порасте. Да се то дешава неком другом, тај неко би се распао, али неко ко је Новак је то одувек користио у своју корист и тиме себе додатно мотивисао. Ко зна, можда Ђоковић не би био толико успешан да није имао и ту препреку у каријери“, наводи Морон.

Светски медији су по завршетку турнира у Мелбурну поново, по ко зна који пут, на насловним странама истакли Новакову борбу против навијача и нагласили да „шта год да уради, никада неће бити вољен као Рафа и Роџер“.

Његову прославу победа и „дељењем љубави/срца“ коју практикује у последњих пар година многи су окарактерисали као потребом да се на неприродан начин приближи публици, али постоји и друга тачка гледишта.

Новакова „срца“ није прошле године добила лондонска публика, а није ни ове мелбурншка.

„Радим ствари које осећам у том тренутку да су искрене. Када не осећам да не треба то да урадим, не урадим, јер осећам да су околности и ситуација на терену да то могу да урадим, иако би у том тренутку можда требало то да урадим, јер треба да се издигнем изнад ситуације. Али добро, човек сам. Свако од нас греши и доживљава живот на различити начин“, рекао је после победе у финалу Ђоковић.

Једно је јасно – шта год да Новак уради, никада неће бити вољен од стране Запада као што су Федерер и Надал.

„Шта год Ноле да уради те ствари се неће променити. Потребно је да његов отац схвати да ће Федерер и Надал и даље добијати највећу подршку јавности и да ово што је рекао неће помоћи његовом сину, већ да ће учинити да се људи понашају још више тирански. Такве ствари не причају људи из Роџеровог или Рафиног табора и он би требало више да се угледа на њих, уместо да напада навијаче из других земаља. Те ствари не могу да се промене, а сигурно их неће променити на тај начин“, наводи Морон.

Он, у закључку свог текста, подсећа да је чак и Рафаел Надал, највећи шампион у историји неког Гренд слема са 12 титула на Ролан Гаросу, једно време имао неповољан третман од Парижана.

„Надалу су звиждали на Ролан Гаросу, упркос томе што је годинама ту доминирао, али он никада ништа није рекао, већ се константно захваљивао публици. Године када је освојио десету титулу тамо, тада се ситуација променила о звиждање се претворило у аплаузе. Тако је како је – један дан ти звижде, други дан ти аплаудирају и нико не зна зашто. Једноставно је тако. Сигурно је да ће Новак добити признање које заслужује, у то немам никакве сумње“.

Новака неће „западњаци“ вероватно никада неће волети као Роџера и Рафу. Неће, а и не морају… Зашто би?

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!