• Почетна
  • СПОРТ
  • НАСИЉЕ НА ТРИБИНАМА: Шта је за четири године постигнуто пооштравањем казни?
Прочитај ми чланак

НАСИЉЕ НА ТРИБИНАМА: Шта је за четири године постигнуто пооштравањем казни?

0

TUCA NAVIJACA PARTIZANA

(Танјуг)

Од 1. јануара 2010. до данас, пред Прекршајним судом у Београду, вођено је 473 предмета због насилног и недоличног понашања на трибинама. Судови најчешће на утакмице шаљу једног дежурног судију

Током непуне четири године од увођења пооштрене казнене политке за насиље на утакмицама, од 1. јануара 2010. до данас, пред Прекршајним судом у Београду вођено је 473 предмета због насилног и недоличног понашања на трибинама.

Тај суд је изрекао 166 осуђујућих пресуда, 60 ослобађајућих, и 12 опомена.

Један захтев за покретање прекршајног поступка је одбачен, за 86 је наступила застарелост, а остало је нерешено 137 предмета, речено је Тањугу у том суду.

Прекршајни суд у Београду је изрекао укупно 39 затворских казни, 27 казни затвора до 15 дана, 9 казни од 15 до 30 дана затвора и три казне које гласе на више од 30 дана затвора.

Поред тога изречено је 50 заштитних мера.

t3

Гробари туча на југу

Председник Прекршјаног суда у Београду Милан Мариновић рекао је да, када су у питању спортске приредбе и прекршаји на трибинама правила нема, јер број прекршаја на утакмицама варира и зависи од “приредбе до приредбе”.

Ради спречавања насиља на спортским приредбама прекршајни судови у Србији, а посебно у Београду, када су у питању утакмице високог ризика, имају праксу да на њих шаљу одређен број судија, најчешће буде један, води се као дежурни судија на стадиону или у хали, рекао је Мариновић.

Тај судија, како је указао, не суди на самом стадиону, већ са присустним тужиоцем и полицијом усаглашава активности.

TUCA NAVIJACA PARTIZANA

– Када неко лице направи недело а није одмах јасно да ли се ради о кривичном делу (за које је надлежан тужилац) састаје се штаб и врши тријажу таквог понашања. За кривично дело ангажује се тужилац, а прекршај се прослеђује дежурним прекршајним судијама – објаснио је Мариновић.

Он је додао да суд има дежурне прекршајне судије који поступају сваки дан, као и по потреби ванредне дежурне судије који седе у седишту београдског прекршајног суда у Тимочкој улици.

У зависности од манифестације и степена ризика, зависи и број дежурних судија, навео је Мариновић указујући да нема правила када су у питању инциденти на трибинама.

-Може да се деси да нека утакмица буде проглашена утакмицом високог ризика, а да то буде веома високи ризик, као што је била фудбалска утакмица између Србије и Хрватске, а да се све заврши у реду без манифестација насиља и посла за дежурне судије – напоменуо је судија.

Може, пак, да се деси да нека утакмица буде проглашена утакмицом високог ризика, али да се не очекује насиље а да до њега дође, тако да се не можемо везати за тип утакмице и ризика али морамо бити спремни на све, нагласио је он.

Мариновић је подсетио да Србија сада има Националну стратегију за спречавнаје насиља и недоличног понашања на спортским приредбама и Акциони план за њено спровођење.

У изради су, како је навео, учесвовали сви релевантни фактори који имају било какве везе са темом представници спортских савеза, спротских новинара, министарства спорта и омладине, министарства правде и државне управе, судова, тузилаштва, МУП-а.

– Мислим да је урађен добар акциони документ који ће, ако успемо да га спроведемо, значајно допринети смањењу, ако не и искорењивању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама – истакао је председник београдског прекршјаног суда.

Према његовим речима, број прекршаја на утакмицама варира и зависи од приредбе до приредбе.

Мариновић сматра да је у спречавању насиља на спортским манифестацијама кључна улога медија који би, како је казао, требало да извештавају о свим санкционисањима неког насиља било да казне изриче прекршјани или кривични суд.

– О томе би требало позитивно извештавати, да јавност буде упозната са тим – да се не исплати вршити насиље на спортским приредбама, посебно што има већи број починилаца који је млађе животне доби, а има и малолетника. Тако би могло да се делује превентинво и васпитно на њих да се суздрже од таквог понашања ком су можда склони или желе да га пробају – нагласио је Мариновић.

Иначе, изменама Кривицног законика из 2009. за кривична дела почињена у групи предвиђене су казне од две до осам, а за коловођу од три до 12 година затвора.

Тада су одрађене и измене закона који регулише спречавање насиља на спортским приредбама, којим су новчане казне дуплиране и предвиђене затворске санкције.