Прочитај ми чланакПијане ноћи фудбалера Партизана Седрика Гогуе и његово хапшење због вожње у стању омамљености алкохолом, још једна је у низу прича која буди успомене на нека давна времена када су фудбал и флаша, код играча који су спајали неспојиво, ишли “руку под руку”.
Ово је прича о њима. Боемима српског фудбала. Онима чија је идеја водиља кроз живот била: “кафана не сме да трпи због обавеза и тренинга”.
– Зар због фудбала да изгубим младост? – говорио је некада чувени играч Партизана Зоран Димитријевић Чава, легенда црно-белих. Булбудерац који је одбио само да постоји на овом свету, већ је живео “пуним плућима”.
Покојни Димитријевић је у то време (средина осамдесетих) био један од највећих боема коме је кафана била једнака страст и важан приоритет као и фудбал. Из тог времена постоји једна прича која најбоље описује његову животну филозофију. Он, Владо Касало и Харис Шкоро стигли су у загребачки Динамо 1987. године, прва два месеца спавали су у хотелу Интерконтинентал.
– Јело се, пило се… Частимо све редом, прави хаос. Прошло месец дана и каже Ћиро (Блажевић) мени на тренингу:
– Сине, стигао је рачун из Интерконтинентала, исто као да сам купио грофа Монте Криста – препричао је анегдоту Харис Шкоро у једном од интервјуа.
Димитријевић, наравно, није био пионир “бијатлонске дисциплине” под називом: литар вињака, па на тренинг. И пре и после њега српским фудбалом продефиловала је бригада играча лаких на добру капљицу.
Сећају се они старији чувеног транспарента који се појавио на северној трибини Звездног стадиона: “Ризна, живели”, уз флашу поред поруке упућеној Зорану Ризнићу.
– Био сам бела врана јер нисам крио да волим кафану и да пијем пиво. То сам радио јавно, чаша ми је увек била на столу, а не испод њега – причао је о свом пороку некадашњи везни играч Рада и Звезде.
Свежији пример је Црногорац Милан Мрва Јовановић, кога је флаша одвукла од фудбала и упропасила му каријеру. Често је би до те мере “нацврцан” да је улазио и у сукоб са законом, па је тако београдске дане “зачинио” епизодом испред кафане Даче Икодиновића када је оштетио ауто кошаркаша Вука Радивојевића и ударио полицајца током привођења.
А, сећате ли се Гжегожа Броновицког? Многи се куну да су ћутљивог Пољака из времена када је Драган Стојковић био на челу Звезде виђали у кафанском диму за шанком и чашом жестине од које се није одвајао.
Пре свих њих, и пре Ризне, Чаве, Мрве, Гогуе, Броновицког, љубав према чаши нису крили бивши Живорад Јевтић, Србољуб Стаменковић, Сеад Сушић, Зоран Јеликић.
– Срба је био играч каквог сте ретко могли да сретнете. Кад би он имао лопту, коментатори су већ најављивали неку чаролију и били су убеђени да ће публику подићи на ноге. То што је радио било је невероватно. Ипак, знало се: картон “туборга” после сваке утакмице. То га је у доброј мери коштало и каријере и живота – живи сећање на Србу у причама његових саиграча.
Срба је за Звезду играо од 1975-1981. године.
