Прочитај ми чланакНишта спектакуларно нисам урадио. Сале ми је рекао: "Иди кући", али мислим да сам донео праву одлуку, каже Василије Мицић
ХЕРОЈ. Велики човек. Србијо, буди му вечно захвална. Неки од крупно штампаних медијских наслова испод којих је била написана вест о једној људској одлуци. Одлуци Василија Мицића да остане до краја са кошаркашком репрезентацијом Србије на Светском првенству у Кини, након што је дан уочи четвртфиналне утакмице са Аргентином примио поруку да је његова мајка Весела преминула од болести с којом се борила годинама.
Василије Мицић фото АП
Он се није осећао као неко ко је тим гестом задужио нацију. Био је само човек који пролази кроз најтежи период у животу радећи посао који воли. Посао за који је рођен.
– Мислим да су медији претеривали у томе. Нисам ја херој, нити сам се осећао као херој. Ништа спектакуларно нисам урадио. Мирне главе сам донео одлуку да останем са репрезентацијом, то је и она желела. Саиграчи су били затечени када сам тог дана примио вест, нису ни имали представу колико је стање озбиљно. Нису ни могли да имају, јер нисам много причао о томе. Сале Ђорђевић ми је рекао: „Иди кући“. Рекао сам му да не желим и отишао у собу. Желела је да играм. Мислим да сам донео праву одлуку.
О САЛЕТУ
АЛЕКСАНДАР Ђорђевић отишао је са места селектора Србије испраћен коментарима какве сигурно није заслужио. – Репрезентација је урадила сјајне ствари током ових пет година док је био на месту селектора. Освајала је медаље и то не може да помути тај пораз од Аргентине у четвртфиналу Светског првенства, после којег је осетио потребу да оде са позиције селектора.
Разлог због којег је своја осећања држао подаље од саиграча и јавности, требало би да буде свима разумљив.
– Не желим да ме ико жали. То су најтеже ствари које могу да ти се догоде, оне које мењају поглед на живот, али човек мора да иде даље. Не можеш да знаш како је док не осетиш. Током мамине болести која је трајала две-три године наслушао сам се прича; „Брате, знам како ти је“. Не, нико не може да разуме како ти је. Не љутим се ја на њих, сви су то говорили из најбоље намере. Али, само човек који је и сам прошао кроз то може да зна како ти је. Још теже је мојој сестри, иако смо мама и ја били блискији, јер је она све време била уз њу. Свих тих година ја углавном нисам био ту, морао сам да играм кошарку.
Док се борила са опаком болешћу играо је у тиму Ефеса најбољу сезону у каријери. Као ни она, ни Васа није желео да пропусти Светско првенство у Кини.
– Од јануара је почела прича да ћемо имати најбољу репрезентацију у историји. Моја жеља је била да будем ту од почетка припрема, али је њено стање постајало све горе. Још током финалне серије турског првенства са Фенербахчеом стање се погоршало. Упркос свему, био сам фокусиран на кошарку и током припрема и за време Светског првенства. Већ три године сам играо са тим сазнањем. Нисам могао да будем срећан, али сам успевао да се концентришем на кошарку.
СВИ ЖЕЛИМО У ТОКИО
СРБИЈУ на лето очекују квалификације за Олимпијске игре у Токију. За Мицића се не поставља питање да ли ће бити на располагању и будућем селектору. – Мислим да свако од нас жели да игра на Олимпијским играма. Биће доста квалитетних екипа у тим квалификацијама, неке је на површину избацило и Светско првенство у Кини.
Можда би сјај златне медаље, којој су се сви репрезентативци немо надали, бацио нешто другачије светло на велики губитак Васе Мицића.
– Искрено, мислим да не би. Не посматрам ствари кроз резултате. Многе друге ствари су ми сметале у свему томе. Сваки пут кад смо претходних година правили успехе, нисмо били у првом плану. Сада смо први пут имали заиста огроман квалитет и били фаворити. Не сећам се када се наша репрезентација нашла у позицији да буде већи фаворит и од Америке, која је имала веома озбиљне играче. У Србији се створила погрешна слика о америчком тиму. Нису се поклопиле неке ствари, од девет утакмица одиграли смо лоше једну. Да кажемо и ону са Шпанијом, али је четвртфинална са Аргентином била пресудна.
Имали смо квалитет, имали смо повољну такмичарску шему. Шта нисмо имали?
– Сматрам да смо имали толико квалитета да га је било и више него што је потребно за ову врсту такмичења. Осим што смо имали квалитет, сваки играч иза себе је имао врхунску клупску сезону. Милутинов, Гудурић, Јокић и ја, као нешто млађи, изашли смо из најбољих сезона у каријери. Није неопходно имати 12 најбољих играча, боље је имати 12 задовољних и да се зна ко је лидер. Да не би било незадовољних и несрећних. Када свако од нас жели да буде „тај“, а тренер треба све то да прихвати, деси се да нешто не кликне. Шпанија је имала четири играча који по квалитету нису наша класа, и тројицу који су радили за њих. Надам се да су сви играчи схватили да его мора да се повинује интересу тима.
У спорту је некад од помоћи и ако се играчи „посвађају“, кажу у лице један другом шта мисле.
– Ја то не подржавам. Они незадовољни својим статусом остаће незадовољни и после свађе. Мислим да је боље да свако крене од себе. Ван терена је све функционисало супер, али на терену нешто није штимало. После неуспеха то буде посебно упечатљиво. Ипак, не доживљам неуспех у Кини као неку трагедију. Без обзира на то што имам 25 година, знам како функционишу ствари и са медијима и са коментарима људи. Увек сам на земљи, и кад је добро и кад је лоше. Знам да иза угла увек вреба неуспех. Овај у Кини заболео је сваког од нас, али имамо квалитет и не бојим се за будућност репрезентације.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 15, 2019
ЕВРОЛИГУ ОСВАЈАЈУ НАЈЗДРАВИЈИ
ПОСЛЕ феноменалне клупске сезоне са Ефесом, наредна ће бити још изазовнија за турски тим и Мицића, кога је портал „Јурохупс“ сврстао међу десет најбољих играча Евролиге.
– Било је притиска и прошле сезоне, упркос тим причама из прошлости о Ефесу као о тиму без хемије у који сви долазе због новца. Лепо је што ће нас сад другачије посматрати. Фаворит у Евролиги биће онај тим који буде имао више здравих играча, а не више квалитета. Зато желим да нас послужи здравље, а имамо квалитет да одиграмо још једну врхунску сезону.
