Pročitaj mi članak

Ljubiša, da se ne ljubimo… I povedi Slavišu sa sobom, pliz

0

Izvinite ako budem konfuzan... Cele noći pokušavao sam da shvatim...

…Како је Србија успела да се не квалификује на Европско првенство у фудбалу после 20 сушних година, јер је поражена од Шкота после извођења пенала (5:4 пеналима, 1:1). Како је успела да не буде међу 24 најбоље европске репрезентације, а УЕФА има 55 чланица, са све Гибралтаром, Косовом и осталим фудбалским и државним полупродуктима. И како је успела да се против Шкотске брани као да је на „Рајку Митићу“ домаћин био тим Сао Тома и Принсипа.

И све то сам покушавао да схватим док сам читао да је 37-годишњи нападач Горан Пандев одвео Северну Македонију на свој први Евро. И док сам читао изјаву Љубише Тумбаковића, селектора Србије, како је „његов тим био смушен иако то није било планирано (?!)“.

И још је селектор додао „да нисмо имали среће“, али је зато без трунке гриже савести прећутао да смо гол постигли у 90. минуту, а да пре тога нисмо имали две крштене акције.

Али, знате, „ми нисмо имали среће“. Не, селекторе, имао си среће, али ниси заслужио да те послужи двапут за једно вече.

Ево, не питам више ни као новинар, питам као лаик, као навијач Србије. Откуд Немања Гудељ на месту центархалфа, зашто је меч почео Филип Костић који је од 25. септембра одиграо само три минута за Ајнтрахт, зашто су сви кључни играчи – Сергеј Милинковић-Савић, Душан Тадић, Александар Митровић – били индиспонирани као да играју контролни меч са Слободом из Доњег Бријања, зашто је тренер у 90. минуту после изједначења викао: „‘Ајмо сад!“ или зашто је рекао пред меч са Шкотима да нису вежбали пенале, а на крају су нам баш они дошли главе?

Селектор Љубиша Тумбаковић је још у марту прошле године, када је требало да се одигра ова бараж утакмица, као и она претходна са Норвежанима, рекао да неће поднети оставку ако се не пласира на Европско првенство. И то је ок. Не зато што стварно мислимо да је ок, већ зато што тренери више не подносе оставке. Дакле, он ради свој посао, има чврст уговор, а на клубу или савезу је да га смени ако није задовољан. И исплати га, наравно.

И ту долазимо до почетка проблема. Љубишу Тумбаковића треба да смени савез, тачније председник Славиша Кокеза, који је до сада повукао „двеста“ погрешних потеза. Једино логично решење јесте да са Тумбаковићем, ако не и пре њега, оде управо председник Фудбалског савеза Србије.

Да не бисмо ширили ову опскурну причу, ево само неколико разлога. Први је тај што сада нисмо отишли на Европско првенство, а он је изабрао Љубишу Тумбаковића за селектора. Затим што је млада репрезентација Србије у квалификацијам за Евро 2021. остварила најгопри резултат у последњих 20 година, четврто место у групи, јер није могла да се избори са Летонијом, Естонијом и осталим фудбалским силама, а пре тога је на прошлом Европском првенству доживела потпуни фијаско.

Уместо да се бори за прво место, била је најгори тим шампионата.

Додајте томе избор Нешка Миловановића за селектора младе репрезентације јер му је ћаћа „тамо неки из партије“, па онда и убрзана смена „јер је репрезентација превелики залогај за вечитог тренера Младости из Лучана“, па зачините са начином на који је из репрезентације отеран Бранислав Ивановић, досолите са сменом Славољуба Муслина у предвечерје Светског првенства у Русији и гарнирајте избором неискусног Младена Крстајића да води тим у Русији, а затим и његовом сменом јер као није испунио неке циљеве. О учинку, тачније слабом резултату на Мундијалу 2018. године никада се озбиљно није ни дискутовало, нити су се полагали рачини.

Све у свему – папазјанија.

И сад после пораза од Шкотске требало би да се сетимо најаве Александра Вучића, председника Србије, како ће се следеће године градити неки национални стадион, који ће да подсећа на „Вембли“ на којем је требало да играмо следеће године против Енглеза, али нећемо јер су нас победили Шкоти.

„Шта ће нам национални стадион? То је данас насушна потреба. Промениле су се потребе. Људи иду на стадионе да уживају са породицама, да им буде лепше на стадиону. Биће споља челична конструкција, унутра дрво, дакле природни материјали. Верујем да почиње да се гради следеће године, од државног новца креће да се гради и неће бити нимало јефтино“, хвалио се Вучић.

Дакле, дрво, дакле, природа, дакле, нимало јефтино, дакле, насушна потреба.

Синоћ сте се уверили и сами.

И зато, Љубиша да се не љубимо… И поведи са собом и Славишу, ако бога знаш. Можда ће за вама још неко.

Уместо што си питао новинара да ли би он поднео оставку да си ти отишао на Европско првенство.