Прочитај ми чланакХеројски поход репрезентације државе разорене ратом. Договарање две селекција пред целим светом. Гол који није постојао, али је у последњем колу одлучио судбину чак три репрезентација. Први пут у историји утакмица поништена због измишљеног пенала. Суверени марш једне и невероватни дебакл друге свјетске силе. Невиђена драма у Јужној Америци...
Ово су само неке од највећих прича управо завршених квалификација за СП, током којих су у две године и осам месеци одигране 872 утакмице и из којих смо покушали издвојити оно што ће се памтити.
А материјала за памћење из ових квалификација – у којима одлазак на СП нису успели изборити прваци чак три континената, док је најбољи на четвртом то успио тек након додатних квалификација – итекако ће бити.
СП без првака три континената
Африка има пет представника на СП-у који су то заслужили победама у квалификацијским групама. Али међу њима није Камерун, који је прије само осам месеци постао првак континента победом на Афричком купу нација. У групи је био тек трећи од четири репрезентација, с чак седам бодова мање од првопласиране Нигерије.
Јужна Америка даје четири представника на СП директно, али пети може тамо отићи ако прође додатне, интерконтиненталне квалификације. Чиле, који је победио на обе последње Copa Americe, 2015. и на посебном издању 2016., неће у Русију нити на мала врата. Алексис Санчес, Артуро Видал и њихови саиграчи који владају Јужном Америком, а на претходном СП-у одушевили су сјајним наступом, очајно су одиграли јужноамеричке квалификације и били тек шести од десет екипа.
Северна, Средња Америка и Карипскаи регион на СП шаљу „3.5“ представника, три директно, а једног у додатне интерконтиненталне квалификације. Међу њима није репрезентација САД-а, која је Gold Cup, првенство споменуте „Конфедерације“, освојила прије само три месеца. То је сензација, јер Американци пропуштају први СП још од 1990.
Азија има 4.5 места за СП, која се деле по већ описаном моделу. Ни тамо се актуални првак, победник Азијског купа из 2015., није пласирао директно. Али Аустралија је барем отишла у додатне квалификације, у којима је прошла Хондурас.
Play-off није успела проћи ни Италја. Први неодлазак Аzzurra на СП након 60 година Италијанима је национална трагедија. Холандија такође није отишла на СП, али с обзиром на то да прошле године није успела дохватити ни Евро, на којем је играло „више од пола Европе“, нови неуспех „Гњиле“ поморанџче и није велика вест.
Сирија је „првак света“
Али, зато је велико и дивљења вредно оно што је направила друга репрезентација која се није пласирала на СП. Сирија нажалост не иде на СП, али оно што је репрезентација ратом потпуно опустошене земље направила у квалификацијама је последивљујући подвиг. „Домаће“ утакмице играла је на другом крају света, у Малезији, чак седам хиљада удаљеној од куће. Куће коју има све мање од 17 милиона Сиријаца, чију земљу већ седам година пустоши стравичан рат.
Након ремија 0:0 с Јужном Корејом, стигли су у Пекинг. Кину, која годишње улаже милијарде долара у фудбал, храбри Сиријци шокирали су победом 1:0. Услиједио је пораз 1:0 од Катара, да би ремијем 0:0 против азијске велесиле Ирана Сирија дошла до реалних изгледа за додатне квалификације. Сиромашне ратне избеглице, чији тренер има плату од 100 Евра, натецање у групи завршиле су испред бесрамно богатих Кине и Катара.
У последњем колу играли су 2:2 код далеко најбољег Ирана и као трећи у групи (испред је била још и Јужна Кореја, која се директно пласирала на СП) и отишли у четврти круг против Аустралије. Победник овог меча осигуравао је интерконтинентални play-off за СП и то против представника Сјеверне и Средње Америке.
Сирија се у првој утакмици на „домаћем“ терену пет минута прије краја спасила пораза (1:1), а на узврату у Сyднеју повела је већ у 6. минути. Ипак, Аустралијанци у продужетку преокрећу на победу 2:1 и тако на мала, најмања врата одлазе у додатне квалификације преко највеће Сирије.
Од 23 играча сиријске репрезентације, велика већина не игра у Сирији. Капетан Амед Ал-Салих игра у кинеском Хенану, Firas Al-Кhatib у Кувајту, а Оmar Kharbin у Ал-Хилалу из Саудијске Арабе. Осама Омари игра за Al-Wahdu из Дамаска и најбољи је стрелац сиријског првенства. Да, у Сирији се упркос рату и даље одржава лига.
Омари, за разлику од својих сaиграча, нема могућности играти у иностранству. Он је мобилисан и Министарство одбране допустило му је да повремено игра за клуб и репрезентацију. Да је имао среће и отишао из земље прије рата, или да је јединац у породици, избегао би мобилизацију.
Лига се игра у регионима које контролише службена власт. У Дамаску и Латакији има највише клубова, но како је војска ослобађала територије од побуњеника, тако се ширио и фудбал. Тако се од јануара (сијечња) игра и у разореном Алепу, а затим и у Хомсу.
Управо је чињеница да репрезентација Сирије формално представља Асадов режим тој репрезентацији ускратила симпатије фудбалног света, спаринг партнере за пријатељске утакмице и радикално јој сузила избор. Али, то је велика неправда, јер за Сирију су квалификације за СП херојски одиграли фудбалери разних уверења, који нису играли за Асада, него за све Сиријце.
Бразил спектакуларним маршем према Русији видао неизљечиве ране
Бразил с прошлог СП-а носи неизбрисиву, епску срамоту, дебакл 1:7 против Њемачке у полуфиналу и то на домаћем терену, на Маракани. Премда таква рана никада неће зарасти, Бразилци су спектакуларно почели њезин третман. Тако што су се суверено први пласирали на СП у никад неизвеснијим јужноамеричким квалификацијама. Домаћин Русија је, дакако, прва осигурала СП још у децембру (просинцу) 2010. када је добила (злобници ће рећи „купила“) организацију првенства, али Бразил је први од остале 31 репрезентације изборио наступ. Математички је то осигурао још у марту (ожујку) 2017., чак три месеца прије Ирана, друге репрезентације која је СП изборила кроз квалификације.
Бразил је потврдио да је опет страх и трепет тако што је у само пет мартовских (ожујских) дана прегазио два велика супарника. Прво је код Уругваја победио 4:1 и тако пет утакмица пре краја готово осигурао прво место и директни пласман на СП. Марш према Русији наставио је Неимаровим лобом и Паулиновом бомбом. Победа је вишеструко вредна јер изборена је у гостима, код једне од најјачих светских репрезентација, која је к томе другопласирана у квалификацијској групи, а Бразил се овим тримфом од Уругваја одлепио на чак седам бодова предности.
Ипак, пред тешко гостовање у Монтевидеу ретки су се надали наставку великог низа, с обзиром на то да је Бразил остао без сјајног нападача, озлијеђеног Gabriela Jesusa. Уместо њега, ускочио је неочекивани голгетерски јунак. Али на почетку утакмице повео је Уругвај, када је у 8. минути Марселова грешка омогућила Каванију да забе из пенала. Само осам минута касније, бразилски везњак Паулињо изједначава сјајним ударцем из даљине, који завршава у рашљама. Исти играч у 51. минути доноси водство Бразилу тако што из близине купи одбијену лопту након Фирминовог ударца. На 1:3 повисио је Неимар сјајним лобом када је избио сам пред голманома, а коначан резултат поставља Паулињо у последњој минути, када поентирајући прсима долази до хат трика. То му је био четврти гол у три последње утакмице за Бразил. Прије тога је у 30 дотадашњих постигао укупно три.
Само пет дана касније, Бразил је победом над Парагвајем (3:0), четири кола прије краја квалификација, постао прва репрезентација која је осигурала пласман на СП. Philippе Coutinho постигао је први гол у 34., Неимар други у 63. и Марцело трећи у 86. минути. Сва три гола су красна, али Неимарoв је ремек-дјело за историју.
Примио је лопту дубоко на својој половини, 70 метара од супарничког гола и, водећи лопту десном ногом на лијевом боку, кренуо у луђачки, незаустављиви спринт, којим се, као и дриблингом у пуном трку, отресао двојице супарника. Онда је скренуо према голу, побегао још двојици Парагвајаца који су му ишли у сусрет и с десетак метара искоса опалио према Силвином голу, у којем је лопта завршила након што је очешала Ривероса. Гол и акција, вредни десетака гледања, прилично подсећају на „најбољи гол у историји“, којим је Марадона окрунио чудесни слалом против Енглеске у четвртфиналу СП-а 1986.
Неимар као Марадона, који забија гол године након што претрчи 70 метара, води Бразил не само према СП-у него и титули у Русији, али није једини јунак новог Селекаа. Према великој анкети бразилског медијског гиганта Глоба, тренера Титеа, који је тримфом над Парагвајем дошао до савршеног учинка у осам утакмица и гол-разлике 24:2, за председника земље жели 60 посто Бразилаца.
Невиђена лудница у Јужној Америци
За слљедећу од највећих/најлуђих прича квалификација за СП, остајемо у Јужној Америци. Тамо смо свједочили невјеројатно напетој борби за три преостала места која јамче директан одлазак на СП (с обзиром на то да је доминантни Бразил раније осигурао прво) и једно које води у додатне, интерконтиненталне квалификације против Новог Зеланда.
За наведене четири позиције у последњем колу квалификација борило се шест репрезентација стијешњених у четири бода. Јасно је дакле да је врло мала разлика била између директног одласка на СП и остајања чак и без утешне награде у виду баража.
До последње минуте дрхтали су јаки Суарезов и Каванијев Уругвај, затим Фалкова Колумбија. Нико није јамчио да ће на СП и двоструки узастопни првак континента, Санчесов Чиле.
Напокон, у најтежој ситуацији био је актуални вицепрвак света. Месијева Аргентина последње коло квалификација дочекивала је бодовно поравната с Перуом. Аргентинци су имали исти број поена као и Перу те идентичну гол-разлику (+1), али Перуанци су забили чак десет голова више од јалове Аргентине. Зато је Аргентина коло прије краја била испод црте, нити с местом које води у додатне квалификације.
Али осим ових информација, о невиђено узбудљивом и неизвјесном финалу јужноамеричке борбе за СП, најбоље сведоче кретања резултата, касно постигнути одлучујући голови и исходи у предпоследњем колу:
Чиле, посљледњих година апсолутни владар Јужне Америке и освајач двају последњих Копова Америка, у последњи трен покушава спасити одлазак на СП. Еквадор му је дошао у госте потпуно растерећен, без икакве шансе за одлазак у Русију, али је свеједно намучио угледне домаћине. Када је Ибара у 82. минути забио за госте и 1:1, Чиле је пао на шесто место. Али, пет минута прије краја, Санчез забија за победу и пењање Чилеа на већ треће место.
Дакле, првак Јужне Америке је у само пет минута регуларног дела његове утакмице и две минуте додатног времена на утакмици Колумбија – Парагвај прешао пут од репрезентације која не иде нити у додатне квалификације за СП до оне која се тамо пласира директно!
Као што видите, јужноамеричким перјаницама није довољно само победити, зависе и о резултатима осталих утакмица. Попут оне у Барранквуили, гдје је Колумбија угостила већ прежаљени Парагвај, све до 79. минуте када је Фалкаовим голом водила 1:0 и тако коло прије краја имала пласман на СП. Али, Кардозо минуту прије краја и Санабрија у другој минути судској надокнаде, изводе велики преокрет за победу гостију 1:2. Колумбија тако стрепи у последњем колу, а Парагвај „ни из чега“ на велика врата улази у битку за СП у последњем колу.
Аргентинци су дакле код Еквадора играли последњу утакмицу, али ни победа код једне од само три екипи (од десет укупно) које немају шансе за пласман на СП није им јамчила директан одлазак у Русију.
Не само зато што зависе о резултатима и осталих супарника или зато што је Еквадор до тада забио чак девет голова више од Месијеве репрезентације, него и зато што је то једно од најтежих гостовања у Јужној Америци. Аргентина тамо у службеној утакмици није победила од 2001. Бразил је код Еквадора у квалификацијама за СП први пут у повести победио прошле године.
Још један важан подсетник да се у Јужној Америци воде најнеизвјесније битке за одлазак у Русију: Боливија и Венецуела, две далеко најслабе репрезентације континента, угостиле су светске силе Бразил и Уругвај, које су у Ла Паз и Сан Кристобал дошле у најјачим саставима. Обе утакмице завршиле су 0:0.
И онда, у последњем колу, вицепрвак света се још дубље закопао, јер код Еквадора је примио најбржи гол у повести. Ромарио Ибарра у 38. секунди забио је за Еквадор и тако потврдио да је Квуито најгори терен за најбоље јужноамеричке репрезентације.
Непрецизност се Аргентинцима осветила тако што су у последње коло ушли као тек шести (од десет репрезентација) и онда још губили дома од непобедивог, али иначе скромног супарника који је тим голом забио чак десет згодитака више од гласовите Мессијеве репрезентације.
Аргентинцима међутим ни победа код једне од само три екипе које немају шансе за пласман на СП није јамчила директан одлазак у Русију. Узимајући у обзир све ово, јасно је колико је Аргентина била далеко од СП-а и прије прве минуте гостовања код Еквадора, а посебно након што им је забио еквадорски Ромарио.
Али аргентински Меси по ко зна који је пут спасио репрезентацију када је било најпотребније. У 12. минути након дуплог паса, с Ди Маријом избија сам пред голмана и шпицом га буши за 1:1.
Само пет минута касније краде лопту на рубу казненог простора домаћина и силовитим шутом закуцава љевицом у десне рашље. Осим што је красан, овај гол има и историјску важност. Меси је њиме постао најбољи стријелац откако се играју јужноамеричке квалификације за СП. Први је тамо забио 20 голова и тако прескочио голгетерске великане Хернана Цреспа и Луиса Суареза.
Напокон, у 62. минути прима лопту на 30 метара од гола, надјачава и надмудрује двојицу чувара и мајсторским лобом трећи пут савладава Бангуеру за коначних 3:1.
С обзиром на то да су јој и остали резултати ишли у прилог – реми Перуа и Колумбе те пораз Чилеа код растерећеног Бразила – Аргентина се директно пласирала на СП, иако је прије последњег кола била испод црте и није овисила само о себи.
Бразил је с 3:0 победио Чиле, Уругвај са 4:2 славио против Боливе и заузео друго место с 31 бодом, а Аргентина је трећа с 28 бодова. Последње место које води на СП заузела је Колумбија ремијем 1:1 у Перуу, који је изборио додатне квалификације и гурнуо Чиле на шесто место. Прваци Јужне Америке тако неће на Свјетско првенство.
Намештају утакмицу за СП пред целим светом
Јужна Америка била је у сваком смислу поприште највећих драма квалификација за СП. Још једна у последњем колу заслужује посебно истицање. последњих пет минута утакмице Перу – Колумбија (1:1) биле су велика фарса. Играчи обе репрезентације нису прелазили центар, последовољни резултатом који је домаћинима јамчио додатне квалификације, а гостима директан пласман на СП.
Оно што је посебно скандалозно је снимак који показује преговоре и сам чин договора репрезентативаца обију земаља и то насред терена, у телевизијском преносу пред целим светом, да до краја сусрета стоје сваки на својој половици.
С обзиром на то да је у исто време Бразил против Чилеа водио 3:0, то је с резултатом 1:1 на сусрету Перуа и Колумбе значило да с наведеним ремијем сви имају оно што желе – домаћин додатне квалификације за СП против Новог Зеланда, а гост директни одлазак у Бразил. И чему онда таласати?
Снимка детаљно показује како је текао договор. У 84. минути врши се замена играча код Колумбе. Хамеса мијења Чара, који саиграчима шири радосну вест, Бразил води против Чилеа 3:0, а Парагвај губи 0:1 од Венезуеле.
Чилеанци дакле у пет преосталих минута не могу ништа учинити како би наудили Перуу и Колумбији, а ако Парагвајци на њиховој утакмици и забију један гол, и даље не могу достићи Перу. Али, то могу направити ако направе потпуни преокрет и до краја пораз претворе у победу.
Колумбијски голгетер Фалкао тада по терену покреће лобирање, ходајући од једног до другог играча Перуа и уверавајући их да се сви задовоље с постојећих 1:1 и до краја одиграју пријатељску утакмицу.
Али, како показује друга снимка, то му није ишло баш глатко. Перуанци су веровали Ел Тигреи, али нису веровали да Парагвај, и то на свом терену, против лоше Венецуеле, неће направити пријелаз „из два у један“ и тако понуђени бод учинити безвредним. Лако је Колумбијцима било преговарати у том погледу, јер њима победа Парагваја не би значила ништа. Али Перу би оставила без петог места и додатних квалификација.
Легендарни перуански голгетер Гуереро отишао је на клупу по потврду информације о осталим резултатима, а када је добио благослов, вратио се на терен и потврдио договор са супарником Царлосом Санчезом.
Након утакмице је Ренато Тапиа, перуански везњак и први играч његове репрезентације који је озбиљније размотрио Фалцаову неморалну понуду, открио како га је Колумбијац наговарао:
„Били смо потпуно концентрирани на утакмицу, а пет минута прије краја пришао ми је Фалкао, након што сам видио да је нешто неуспешно наговарао моје остале суиграче. Рекао ми је ‘Брате, обојица смо унутра. Ајмо бити сретни с овим резултатом…’ Ја сам дефинитивно био сретан. Након тога смо утакмицу завршили онако како је требало.“
Историјска одлука ФИФА
Играла се 42. минута утакмице Јужне Африке и Сенегала у Полокванеи, када је у казненом простору гостију лопта у кољено погодила њиховог бека Калидоуа Коулибалyја, а судија Joseph Lampteu из Гане показао на пенал.
Иако нитко од играча домаћих није претходно протествовао тражећи казнени ударац, јер је било очито да је Коулибалy лопту однио ногом, а не руком, као што је показао судијац, одлука је остала.
Тулани Хлатсваyо је из непостојећег једанаестерца забио за водство Јужне Африке 1:0, а то се на крају показало кључним за победу домаћих 2:1.
Ово се одиграло још 12. новембра прошле године, у другом колу квалификацијске групе Д за одлазак на СП, у којој су још Буркина Фасо и Зеленортска острва.
Сенегал се дакако жалио, након чега је 42-годишњи судац из Гане доживотно избачен из фудбала. Одлуку је потврдио и ЦАС, „врховни“ Спортски суд у Лозани, па је ФИФА 6. 09. ове године донеела историјску одлуку да се резултат споменуте утакмице поништава због материјалне повреде правила и да се мора играти нови сусрет.
Ова одлука из темеља је промијенила ситуацију у изнимно тјесној и изједначеној групи, из које само победник иде даље, и то директно на СП. Два кола прије краја ЈАР-у и Сенегалу се „одузима“ по једна утакмица, а Јужноафриканцима и три бода, односно једина победа коју су имали у четири досадашње утакмице.
Сенегал, репрезентација за коју играју сајни Садио Мане из Ливерпоола, Кеита Балде (Монако), Идриса Гуеyе (Евертон) и Колибалy (Наполи) који је све ово закухао, тако се вратила у игру за одлазак у Русију, јер имала је чак три утакмице за прескочити Буркину Фасо и Зеленортске Отоке и као победник групе изборити СП.
Највећа жртва оваквог расплета је Буркина Фасо, водећа у групи, која је два дана прије ове одлуке ФИФА-е на домаћем терену играла 2:2 са Сенегалом, знајући да јој је то довољно за чување првог места. Наравно, да су очекивали овакву одлуку ФИФА-е, играли би на победу.
У поновљеној утакмици, играној прије недељу дана, Сенегал је победио код ЈАР-а 2:0, након чега је истог супарника савладао и на домаћем терену (4:0) и отишао на СП. Буркина Фасо је извисила.
Најљепша прича квалификација на којој је огромна мрља
Велика судска погрешка одлучила је квалификације за СП: Панаму послала у Русију, Хондурас у доигравање (у којем ће испасти), а САД кући. Да Валтер Лопез из Гватемале није измислио гол Панами, на СП би отишао Хондурас, Америка у плеј-‘оф, а Панама би остала без ичега.
Фантомским голом Панама је у 52. минути последње утакмице квалификација против Костарике изједначила на 1:1 и тако започела преокрет довршен три минуте прије краја када забија (регуларан) гол за победу 2:1 и велико славље одласка на прво СП у повести.
Непостојећем голу Панаме претходио је корнер, а у великој гужви пред голом Костарике према вратима пуца Габриел Торес. Његов ударац дефинитивно није прешао гол-црту прије него што је завршио у стативу. Након тога лопта је испуцана у корнер. Али Лопез показује на центар и тако директно кроји квалификације у Средњој и Сјеверној Америци,тачније, врши рокаду за чак три репрезентације.
Њоме је Панама раскошно дарована, али су Хондурас и посебно САД тешко оштећени. Уместо да Хондурас слави директан одлазак на СП и броји 20-ак милиона долара награда, иде у тешке, далеке и на крају неуспешне додатне квалификације с Аустралијом. Што тек рећи за Американце који су захваљујући судији из Гватемале остала без првог СП-а након 1990.?
