Прочитај ми чланакПосле операције проценићу да ли ћу ставити тачку. Колено је у суштини у реду, али остаје питање да ли ће се то поново десити ако се вратим - каже Ненад.
Фото: Н.С.
После операције проценићу да ли ћу ставити тачку. Колено је у суштини у реду, али остаје питање да ли ће се то поново десити ако се вратим – каже Ненад.
Трећа операција колена, наредне недеље у Немачкој, за Ненада Крстића може да значи крај или још један нови почетак. На прагу новог почетка са Галатасарајем, 33-годишњег српског центра задесила је повреда која по слову уговора аутоматски раскинула сарадњу са турским клубом.
Један од последњих аутентичних представника шармантне старе кошаркашке школе, у разговору за „Новости“ први пут говори о шоку на уласку у сезону и дилеми да ли поново стати на паркет или једноставно рећи себи „доста је било“.
И пре него што је стигао до одлуке да ли ће завршити каријеру, Крстић је размишљао о животу после кошарке.
– Имаћу чиме да се бавим и ако престанем да играм, већ извесно време разрађујем неке идеје. Тренутно немам велике планове, немам ни разлога за журбу. Сачекаћу операцију и опоравак, па ћу видети како и шта даље…
– Идем на артроскопско чишћење хрскавице колена, какво сам имао и у децембру прошле године. Доктор ми је рекао да бих већ за четири до шест недеља могао да се вратим тренинзима. Уговор са клубом садржао је клаузулу по којој се аутоматски раскида ако дође до повреде оперисаног колена.
Турски медији аутоматски су послали Крстића у пензију…
– Доста се базирају на гласинама, прича о томе вероватно је потекла из Галате. Отишао сам да се људски поздравим са људима из клуба и успут поменуо да ћу можда размислити и о крају каријере. Објавили су и да не могу да ходам, а ја функционишем сасвим нормално.
Нисам се до сада оглашавао, не желим да сечем преко колена већ да сачекам да видим како ће ићи рехабилитација. Ако проценим да не могу даље, ставићу тачку на каријеру.
Мисли о затварању играчког поглавља живота нису присутне први пут.
– Заређале су се повреде, после претходне у Ефесу питао сам се шта може да се деси ако наставим да играм и да ли је можда боље да завршим каријеру. Не зато што сам желео, већ због неизвесности какве би последице могла да остави нека следећа повреда.
Од колена много више боли сазнање да се за сезону повратка спремао као никад у последњих десет година.
– Пре прве године у Њу Џерсију измерено ми је девет одсто масноће, сада само седам. Зато ме све ово још више боли. Имао сам жељу да завршим каријеру играјући кошарку. Колено је у суштини у реду, само се одломило парче хрскавице, али остаје питање да ли ће се то поново десити ако се вратим и какве би то последице оставило на моје здравље.
Породици је здравље на првом месту.
– Јесте, али су видели колико сам труда уложио у повратак. Видео сам да могу да играм и није праведно да овако завршим каријеру.
Ако крај постане неизбежан, оставиће за собом каријеру какву би многи пожелели. Крстићев траг је неизбрисив где год је играо – у Машинцу, Партизану, Њу Џерсију, Оклахоми, Бостону, ЦСКА, Ефесу. Наш национални тим памтиће га као капитена у најдубљем смислу, и као тихог вођу на терену и као заштитника када се у игру умешају песнице.
– Наставио да играм или не, знам да сам могао и више да постигнем да није било те повреде укрштених лигамената у Америци. Касније су се дешавале повреде због којих сам паузирао два или три месеца, мало ко зна да сам играјући за репрезентацију само два лета био потпуно здрав и спреман. Да, могао сам више, али ко то не може да каже за себе.
ПУТ ДО ВРХА УЗИМА ДАНАК
Повреде и фанатична посвећеност спорту иду руку подруку.
– Погледајте само колико је играча Партизана имало повреде предњих укрштених лигамената колена: Вуле Авдаловић, Милош Вујанић, Коста Перовић, Новица Величковић, Јово Станојевић, Драган Милосављевић, Лео Вестерман… Не кривим систем Партизана, јер нико од нас не би постао тако добар играч да нисмо толико тренирали. На једној страни имаш огромну сатисфакцију, на другој плаћаш данак – објашњава Крстић.
