Pročitaj mi članakKraj januara 2022. Novak Đoković se odmara u Budvi, Crna Gora.
Управо је изашао из једног од најгорих тренутака у свом животу. Након што је одлетео у Аустралију да игра први гренд слем сезоне, био је у затвору јер се појавио без неопходне вакцинације против ковида. У хотелском ресторану који га угошћује имао би много ствари за размишљање. Уместо тога, пева народну песму која оличава српско осећање о Косову, и предводи хор машући салветом.
Чак је и пре неко вече његов мурал у Ораховцу прекречио неки представник албанске мањине. То се дешава сваки пут када варница запали етничко питање на северу Косова. У фебруару је преко слике наручене пре седам година од београдског уметника бачена лименка беле боје. Одмах је обновљена. Сада је спреј коришћен за цртање шкработине на лицу шампиона. Следећи пут, ко зна. Најновије унакажење није директна последица његових изјава о Косову, срцу Србије датих на Ролан Гаросу, а потом убедљиво поновљеним упркос укору француске владе и захтеву за дисквалификацију од стране Тениског савеза Косова. Тачније, то је условни рефлекс, пише „Коријере дела сера“.
Националистичка реторика се храни симболима, а српски шампион је постао застава која се вијори под носом албанске мањине. Количина светих карата посвећених њему на улицама северног Косова свакако није признање његовим спортским подвизима, већ начин да се брендира територија. Како стоји натпис испод његовог постера окаченог на звечанској изборној табли: „Ево Нолета, ево Србије“. Његов отац Срђан и стриц рођени су у Звечану, који није само град сукоба у коме су рањена 34 војника НАТО мисије, већ престоница иредентизма са српском већином која не признаје Косово као аутономну државу. Већина његове породице живела је овде тридесет година. На овим суровим местима он је код куће.
Шта Ђоковић мисли о спору са Косовом никада није била мистерија. Заиста, ово је разлог процвата мурала који славе његова дела, избројали смо бар десетак на простору између Митровице и Звечана. После 17. фебруара 2008., када је Приштина прогласила независност, подржао је протестне демонстрације у Београду, које су завршене упадом у амбасаду САД. Убрзо након тога дошао је да посети „свој” Звечан. Додељивање почасног држављанства локални медији протумачили су као одговор мештана на рођење Косова: но пасаран.
„Ожалошћен сам као и сви моји сународници“, рекао је он на свечаности испред градске куће која је била поприште овонедељних сукоб, пише „Коријере дела сера“. Али сви знамо да је Косово део Србије и да ће тако увек бити.
Северно од моста који дели Митровицу на два дела славе га као хероја. С друге стране, на албанској страни један од најчешћих натписа на зидовима носи његово име уз натпис „мут“, скатолошка увреда. Притисак спонзора често га је сводио на блаже реакције, јер углед националисте не приличи глобалној икони. Победу у АТП купу прославио је 2016. певајући Видован, народну песму компоновану 1989. године, у години чувеног говора Слободана Милошевића митровачким Србима који је отворио Пандорину кутију рата у бившој Југославији. „Нико не може отргнути ову земљу од моје душе“, гласи први стих.
Ђоковићеве париске изјаве свакако не треба да чуде. Али освајач 22 гренд слем титуле је у праву у једној ствари. У Србији скоро сви мисле као он. Такође из тог разлога, северно Косово је предодређено да још дуго остане трн у оку Европи.
