Прочитај ми чланак

ЈОКИЋ: Имам помало од оба брата, један је талентован за спорт, а други јак

0

О талантованом двадесетчетворогодишњем кошаркашу Николи Јокићу већ годинама се прича и пише, а његово одрастање било је и те како занимљиво, док је једном приликом отворио душу о истом за иностране медије.

– Цео свет ми се вртео око коња – причао је Никола за „The Players Tribune“, па наставио:

– Одувек сам волео кошарку, али када сам био мали, чак и у тинејџерским годинама са 13 или 14, ишао сам на коњске трке. Нисам чак ни тренрао толику кошарку. Ишао сам у штале, како бих радио у њима. То је био мој живот. Тркао сам се, не професионално – већ аматерски. Једном сам чак био и четврти, био је то леп хоби.

Јокић се присетио о почецима у свету кошарке и свом Сомбору.

– Почео сам редовно да тренирам кошарку тек годину дана пре него што ћу напустити родни Сомбор. Прелепо је тамо. Можете чак и да изгуглате, налази се у северној Србији! Схватио сам тада да бих једнога дана могао да живим од кошарке. То може да ми буде посао, а и волим да је играм. Знао сам да могу бити добар кошаркаш, али нисам знао да могу да будем НБА играч. Мислио сам да могу да играм макар у европским клубовима – казао је он.

– Док сам одрастао гледао сам националне тимове, јер кад си клинац у Србији циљ ти је репрезентација. Нисам много пратио НБА због временске разлике у односу на Србију. Код нас мечеви почињу у 3, 4 ујутро… Када је Јутјуб заживео имао сам петнаестак година. Гледао сам Меџика Џонсона због његових пасова, Хакима због игра на полу-дистанци, а Џордана… Јер је Џордан – додао је Никола тада.

– Када сам био мали гледао сам своју браћу која су исто играла кошарку. Имам помало од свакога: један је талентован, а други јак. Ја сам помало од обојице. Наш стан је био врло мали. Имали смо две собе, кухињу и купатило. Ту су живели моја мама, тата, ја, два брата и бака. Била је то пуна кућа. Често су долазили и рођаци, које ми у Србији такође зовемо браћа. Кућа је увек била пуна људи, а ми смо се стално зезали. Били смо „луда деца“, увек смо правили много буке. Чак смо имали и мали кош у стану, па смо моја браћа и ја стално играли. Комшије које су живеле испод стално су долазиле да се жале нашим родитељима како смо гласни – навео је кошаркаш.

– Када сам почео да играм био сам јако дебео, а нисам био нарочито висок. Играо сам центра, а у исто време и плејмејкера. Дриблао сам по читавом терену, била је то само забава, знате? Али, када сам напунио 16 година осетио сам да заиста могу нешто. Тада сам из Сомбора отишао у већи град, Нови Сад – казао је он, док је остатак његове каријере добро познат јавности.

                        ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!