Прочитај ми чланак

ИСПОВЕСТ: Јокића не занимају сплавови у Београду и друштвене мреже; Играће за СРБ

0

Никола Јокић је у врло кратком периоду постигао огроман успех, проглашен је за најбољег центра на свету и поред Новака Ђоковића је најбољи српски спортиста, али без обзира на ове титуле, и он и његова породица остали су врло скромни.

Шта сад значи најбољи на свету?! Никада то не треба рећи, треба да се каже “један одличан кошаркаш, међу најбољима”. Увек неко може да те победи и онда ниси више ти најбољи него тај неко други. Свестан је и Никола свог успеха, али ми гледамо да ту причу што лакше изнесемо и по њега и по породицу, да се нико не оптерећује тиме. То и јесте један од разлога зашто он и данас воли толико те коње, побегне са својим пријатељима, зезају се, леже на слами и опуштају се – каже тата Бранислав.

Foto: FIBA

Наш кошаркашки ас већ дуже време одбија да прича за медије, а за све који су се питали због чега је то тако ево разумног одговора.

– Новинари толико знају да буду агресивни и непристојни. Долазили су нам у кућу ненајављени, упадали су у кућу код баке и на брзину јој извукли информације и слике из детињства, без икаквог договора са породицом. Николине изјаве су више пута погрешно пренете у јавност и онда се створи потпуно погрешна слика и зато он више не жели да комуницира са медијима. Чак се у Америци нешто погрешно изразио, јер није да зна баш све да формулише на енглеском а хтео је да се нашали, и онда је у медијима изашло као да је увредио хомосексуалну заједницу и морао је да плати одређену казну за то. Од тада када мора да разговара са медијима одговара углавном са „да“ и „не“. Он не жели да се медијски експонира, жели да игра кошарку и да живи свој живот као сав нормалан свет.

Ове године се Јокић вратио да игра за репрезентацију на велику радост највећег дела навијача, док један део ствара негативну слику на друштвеним мрежама.

– Када га пријатељи питају да ли ће играти за репрезентацију он увек каже “играћу”, када га питају хоће ли доћи он каже “доћи ћу”, ако све буде у реду и ако буде здрав, наравно да ће играти и да ће доћи. Не може да обећа да ће доћи, па се нешто деси, нека глупост или не дај Боже нешто незгодно и гадно, онда не може да дође. То људи морају да разумеју, али нажалост ми смо народ који воли да коментарише. Направили смо и читаву ту фаму да ћемо бити прваци света. Па полако, бре. Сви су дошли на то првенство са надом да ће нешто освојити, да ће се вратити у своју државу са неким пехаром и да ће бити јунаци свом народу. Спортистима су у таквим такмичењима најмање битне паре, ту се ради о херојству за свој народ, а паре ће доћи саме. На интернету сам ја раније читао коментаре навијача па сам знао и да се изнервирам како то неко може тако да напише и да лупи, а да ту особу уопште не познаје. Никола нема друштвене мреже, не чита ни вести а камоли коментаре. Не обраћа пажњу на то уопште, али увек када наши људи дођу у Денвер на утакмицу, јасно је да нису дошли јер су страствени навијачи Денвера, Никола увек изађе да се поздрави и слика са њима, да их испоштује исто као што су они њега – емотивно прича Бранислав.

Да ли ће Јокић наставити да игра за репрезентацију зависи од тога да ли ће га нови селектор звати и наравно од његовог здравља, каже Јокић сениор.

– Никола је пре првенства напорно тренирао у Сомбору и није отишао неспреман у репрезентацију, били су овде људи из његовог клуба да му измере све те њихове параметре. Можда неко делује овако или онако, али за репрезентацију је увек лепо играти и то је велика част. Нажалост ти коментари, којекакви, знају човека да отерају од нечега. Жељко Обрадовић због тих неких ствари неће да буде селектор више, али неће да буде ни за друге репрезентације, јер он не може да издржи све те ружне коментаре које људи дају.

Позната је информација да је Јокић потписао уговор за баснословну своту новца, међутим, та чињеница није много утицала на његов стил живота.

– Оно што Никола воли то су обичне ствари. Направићемо породичне куће за тројицу синова, свако има по ауто, уредићемо хиподром за коње да може ту своју љубав да задовољи. Шта ћеш више? Није да пре нисмо имали и викендицу и коње и сличне ствари, шта сад треба више од овога? Треба можда да оде у Београд на сплавове и шта ће он тако, да буде нека фаца? Њега то не интересује, има и овде музику и омиљену кафану где одлази петком и суботом са својим пријатељима из детињства. Не седи он са новопеченим пријатељима, тешко он прима нове људе око себе, морају бити из света кошарке или коња, треће нешто тешко.

Да 20 кошева, па на трку коња…

– Када је био млађи, 13, 14 година, играо је те лиге почетком лета, а утакмице су биле викендом, а ако би била недељом, онда је тренер морао да закаже утакмицу тако да Никола може да стигне и на коњске трке. Колико пута је онда он играо прво полувреме пуном паром, што може јаче, да по 20, 30 кошева и воде са толико разлике, а онда он на пола мора да иде да би гледао трку коња. Тренер га је пуштао, јер је знао ако га не пусти да он више неће хтети да игра. Доста је искључив и инатан увек био.