Прочитај ми чланакЧувена америчка спортска мрежа ЕСПН поново је покренула питање оснивања регионалне фудбалске лиге на овим просторима. Све се више помиње идеја стварања европске суперлиге са најмоћнијим клубовима, којима ће тек мали број тимова из остатка Европе моћи да се прикључи. Услов је и укрупњавање лига у регионална такмичења, како би само најбољи од тог остатка играли са најјачима и најбогатијима, а једно место би требао да добије и овај регион.
Фото: Н. Ђуровић – Српском фудбалу је потребно више од једног озбиљног ривалства годишње
Чувена америчка спортска мрежа ЕСПН поново је покренула питање оснивања регионалне фудбалске лиге на овим просторима. Све се више помиње идеја стварања европске суперлиге са најмоћнијим клубовима, којима ће тек мали број тимова из остатка Европе моћи да се прикључи. Услов је и укрупњавање лига у регионална такмичења, како би само најбољи од тог остатка играли са најјачима и најбогатијима, а једно место би требао да добије и овај регион.
Иако се идеја оваквог пројекта може чути само у фудбалским кулоарима, чини се да је овакав развој догађаја неминован. Најачи европски тимови губе интерес да играју са европском другом и трећом лигом. Није исплативо финансијски јер део зараде иде на пример једној Барселони као и рецимо Динаму из Загреба, а свима је јасно да већина неутралних гледа фудбал због ових првих.
Ни такмичарски значај учешћа малих тимова није велики. Већина тимова служи тек за јаче тренинге и набијање гол разлике, а Лига шампиона постаје занимљива тек када крену елиминације. Тако је Платинијева идеја да се малим екипама омогући лакши пут ка ЛШ доживела фијаско. Фудбал је одавно изгубио роматичарски елемент и претворио се у екстремно исплатив бизнис, па је квалитет производа који се нуди кључан.
Васкрснуће југофудбала, или пропаст
Ту долазио и до питања српског блата и његовог места у европском фудбалском координатном систему. Огрезао у криминал и корупцију, домаћи клупски фудбал већ дуго је ван свих европских мапа. Српски клубови не успевају више да буду ни епизодисти, а чак и трећа европска лига представља непремостиву препреку. Репрезентација је после доста сушних година почела да показује знакове живота, али смо још километрима удаљени од неког озбиљног резултата. Остају као једина светла тачка успеси младих репрезентација и последњи је тенутак да потенцијал који постоји некако извучемо из муља и пружимо му какву-такву шансу.
Ту на сцену ступа регионална лига. Најбољи домаћи клубови, са клубовима из Хрватске и Словеније, дали би некакву прилику фудбалу на овим просторима. Евентуално укључивање комшија – Бугарске, Мађарске и Румуније, направили би у овом тренутку, за овај део Европе, пристојну конкуренију. Најбољи би добијао шансу да игра у елити, а остали мотив да се боре. Већи број неизвесних утакмица и већи број тимова који конкуришу за прво место подигао би и квалитет у одређеној мери.
Само, потребни су још неки услови. На овим просторима, клубови су махом у рукама криминала и ту државе морају да одраде део посла. Лица са потерница, трули бизнисмени и дилери дроге под маском највернијих навијача морају да се нађу иза решетака. Клубови морају да крену у процес приватизације, а пословања морају да буду транспарентна колико год је могуће. Регуларност такмичења и побољшање инфрастурктуре намећу се као још један императив.
Колико год повици да се исти угаси били разумљиви, фудбал је постао озбиљна грана бизниса и макар покушај да се она уведе у регуларне токове и појача конкуренција намеће се као нека врста императива. Фудбал је постао својеврстан вид забаве на глобалном нивоу, шанса за профит, промоцију и врата ка свету. Уколико би се поставио на здраве ноге, потенцијал у младима који постоји могао би да се претвори у квалиетан производ.
Зато, памет у главу, време је да се приче о регионалној сарадњи коначно и примене и у стварности. Иако је фудбал био иницијлна каписла раздора и увертира крвавог сукоба на територији бивше Југославије, сада му треба дати шансу за искупљење и покушати од њега начинити темељ нове сарадње. Кључ лежи у Србима и Хрватима, два народа која још нису превазиша ратне трауме. Господо, време је да се закопају ратне секире и пружи рука помирења. Фудбал је идеално место за то.
