Прочитај ми чланак

„Федерер је увек Федерер, Надал је Надал, а Ђоковић може бити и Федерер и Надал“

0

Џо Поснански, познати амерички колумниста, написао је текст у којем се бавио феноменаном званим – Новак Ђоковић.

У феноменалном тексту Американац је писао о томе како је он видео финале Аустралијан опена у којем је српски тенисер победио Доминика Тима.

AP Photo

Поснански, који има 53 година, некада је писао за „Спортс Илустратед“, „НБЦ“… Освајач је бројних новинарских награда, а сада је новинар „Атлетика“ и пише за свој блог „ЈоеБлогс“.

Американац је управо у свом најновијем блогу велики део текста посветио српском тенисеру који вам ми преносимо у целости:

„Када је Новак Ђоковић био млад и релативно непознат играч, ‘славу’ је стекао тако што је имитирао друге тенисере. Новак је буквално могао да ‘скине’ свачији потез, да ли сервис, форхенд, бекхенд… Био је прилично забаван. Велики тенисери су гледали његове имитације и говорили су: ‘Да ли заиста радим то?’.

Временом је престао да ради, барем јавно, зато што су били појединци који су се осећали увређено.

У сваком случају, та слика како Ђоковић ради тениске имитације појавила ми се пре две недеље када је победио Доминика Тима у финалу Аустралијан опена.

Прво, морам да кажем нешто о Тиму који је дошао никад ближе да ‘пробије лед’, не само за себе, већ и за читаву генерацију тенисера. Тим је постао невероватан тенисер, који, када игра свој најбољи тенисе, може да победи кога год хоће, па чак и ‘Велику тројку’. Он је изгубио од Надала у три сета 2018, потом је 2019. на Ролан Гаросу узео сет, а сада је на Аустралијан опену био на корак до титуле. Чини се да је све ближи том ‘пробијању леда’.

Али, не још. Поново је главна прича био Ђоковић. Ово је био његов осми Аустралијан опен, што је рекорд у Мелбурну (био је и када је имао седам титула). Ђоковић сада има 17 ГС титула, Надал је на 19, а Федерер на 20. Трка је све неизвеснија. Њих тројица су освојила последњих тринаест Гренд слемова, а Надал ће, наравно, бити фаворит на Ролан Гаросу, док Федерер има вероватно још једну шансу на Вимблдону.

Када је реч о Ђоковићу, он је млађи од Роџера и Рафе и чини се да и даље напредује. Прича о тројици најбољи тенисера свих времена је забавна, али исто тако и узалудна – сва тројица имају своје разлоге и њихови навијачи неће одустати од њих.

Федерер је дошао први, проглашен је тениским генијем и његови противници га зову ГОАТ-ом. Надал је донео нову силу у игру, доминира против Федерера током читава каријере и најбољи је тенисер свих времена на шљаци.

И Ђоковић? Он је дошао трећи, након што су Федерер и Надал запечатили своје аргументе. Али, он је једини који је држао сва четири Гренд слема у исто време, у финалима има 13-6 против Федерера и 15-11 против Надала и има шансу да постане тенисер са највише Гренд слемова када сва тројица окаче патике о клин.

Ђоковић има шансу, статистички и логички, да аргументуција (за ГОАТ) буде његова и само његова.

Такође, постоји још нешто што сам приметио код Ђоковића у мечу са Домиником Тимом. Имам утисак да Новак, за разлику од Роџера и Рафе, има способност да постане неки други тенисер на терену.

На пример, Роџер Федерер је увек Роџер Федерер. Сервира као нико на свету. Има савршен ритам, као да плеше на терену. Његов форхенд може да заврши поен у било којем тренутку, а и његов бекхенд је постао озбиљно оружје у касним годинама.

Рафаел Надал је увек Рафаел Надал. Он игра сваки поен као да је последњи. Надал тера противника да удари три, четири, пет, осам лоптица, које би у сваком другом случају били винери. Удара лоптицу са тако моћним спином и напада слабости противника као мало ко у историји тениса.

Ништа осим комплимената немам за игру Надала и Федерера.

Али Ђоковић је другачији. Новак је – више него ова двојица, више него било који тенисер у историји тениса – безобличан, прилагодљив, променљив. Мења се из поена у поен. Сјајне тениске имитације се дешавају испред ваших очију.

Он може да игра и Федерерову игру – два пута против Тима се сусрео са брејк лоптама, које да је испустио, вероватно би изгубио меч. Оба пута одиграо је сервис волеј. Новак је геније на мрежи када се укаже прилика.

Он може да игра и Надалову игру – у неким тренуцима против Тима стао би неколико метара иза основне линије и све би стизао што би Аустријанац послао. Било је забрињујуће гледати како враћа све те ударце, све док Тим, који је био ментално исцрпљен, дубоку фрустриран, није кренуо да греши.

Новак може да игра офанзивно и дефанзивно. Може да зада ударац, а може и контра ударац. Може да вас победи својим сервисом, а може и ритерном.

Има толико опција какав тенисер може да буде, да се некада запитам да ли је то разлог фрустрације коју често испољава на терену. Много пута Ђоковић погледа у свој бокс, не да би добио подршку, већ да би се пожалио због нечега.

‘Зашто виче на њих?’, запитаћете се некада. Моја претпоставка је да се Ђоковић жали на ‘личност’ коју су он и његов тим изабрали за тај меч. Онда он помисли – ‘па, да сам знао да ће играти овако, био бих неко други данас’.

Током меча са Домиником Тимом, Ђоковић је имао тренутак када је изгубио енергију. Први сет је освојио без већих проблема, а онда је у другом код резултат 4-4 потпуно стао – био је сломљен, није изгледао љут, већ побеђено.

Када је Ђоковић био млад, када је био познат по имитацијама, вероватно би изгубио енергију и предао. Урадио је то једном против Федерера пре много времена. Али, Ђоковић је напредовао као нико пре њега. Постао је веган, очврснуо је ум и постао је крајње немилосрдан. Људи зову Рафу сјајним борцем, он то и јесте, али је Ђоковић тај који има 30-10 у мечевима који су отишли у пет сетова (Надал има 22-12).

И, Ђоковић је пронашао енергију и пронашао је себе, освојио је четврти сет, а потом је и направио брејк у петом који је држао до краја меча. Тим је дошао баш близу. Млади тенисери попут Зверева, Циципаса и Медведева ће сигурно имати свој дан. Надал и Федерер имају још неко време испред себе.

Али до даљњег, ово је свет Новака Ђоковића и остаће тако све док се не појави који ће имати игру на коју овај неће имати одговор“, написао је сјајни Џо Поснански.