Dragan Džajić (72) je i danas najveći srpski fudbaler. Tim rečima počinje veliki intervju koji je s njim napravio hrvatski "Večernji list", a u kome se legenda ovdašnjeg fudbala osvrnula na brojne, aktuelne i istorijske trenutke vezane za crveno-bele, ali i za fudbal u regionu i svetu.

И, тај интервју, у целости изгледа овако:

„Био је више од фудбалера у бившој држави, а после играчке каријере с Црвеном звездом као клупски челник постао је 1991. првак Европе. Београдски клуб се вратио ове јесени у Лигу шампиона која се у међувремену поприлично изменила. Следеће седмице на Маракани гостује Ливерпоол, а онде нас је у својој канцеларији као почасни председник угостио Џајић. И предухитрио с питањима: “Је ли жив Жидак? Умро је? Нисам знао”.

Онда смо кренули…

– Звезде 27 година није било у Лиги шампиона и била је велика еуфорија кад смо ушли. Кад је обављен жреб, знали смо да ће бити јако тешко, нико није сумњао да су посебно Ливерпул и ПСЖ бољи. Звезда никад не сме ићи испод неког нивоа, па чак и пораза, не сме бити неко кога је лако победити. Ја се не петљам, ко игра, ко не, ко долази. Могу се извући поуке и из болног пораза.

Јесу ли тешки порази од супербогатих клубова трајна судбина клубова попут Звезде или Динама?

– Можете ви довести играча од 10-15 милиона евра, али што то гарантује? Платите Погбу 105 милијуна, а питање је је ли он бољи од, рецимо, Рога или Брозовића. Новац не игра у тој мери, али истина је и да је лествица за нас високо постављена, постоји подела на класе.

Нису ли и пре клубови са запада били богатији?

– Па јесу, али ми смо онда могли да доводимо одличне играче из Хрватске, Босне, Македоније… Имали смо јаку лигу, не најјачу, али јаку. Видите где су све сада ваши играчи носиоци у клубовима. Црвена звезда је страшно изгубила распадом оне државе, као ретко које предузеће, јер смо у том тренутку били на врху, пењали смо се играчки и материјално, сви су хтели да нам дођу, без обзира на то одакле су и ко су. Сад се снађете, доведете странца. Тако је сада.

Судија се осрамотио на Енфилду

На Енфилду сте кажњени с два прилично навучена једанаестерца. Зашто је такав третман кад је Ливерпул ионако јачи?

– Морате да направите велики резултат да би вас другачије третирали, а нисам сигуран да Звезда и Динамо сад то могу. Можда су ти пенали и били, не знам, можемо довести сто стручњака и анализирати. Само ме једно занима: бисте ли их свирали Звезди? Мислим да се судија у Ливерпулу мало и осрамотио.

Француски медији су покренули причу о сумњивом поразу Звезде у Паризу (6:1 за ПСЖ)…

– Глупост! Немам речи, а добило је такве размере. Звезда мора да истраје до краја. Мора. И ту неки кажу “пусти ти, ко зна…”.

Како сте доживели успех Хрватске на Мунидијалу у Русији?

– Прво, Хрватска има добре играче. Јесам ли навијао, то је моја ствар и глупо је о томе причати. Јако ценим ваше играче и успех. Капа доље! Треба имати и среће. Колико сте је имали до финала, толико је тог дана нисте. То је фудбал. Остаје записано, историјски успех.

Ко је најбољи фудбалер са простора бивше Југославије?

Лука Модрић је проглашен за најбољег играча Мундијала, најбољег играча Европе и света. Је ли тиме и највећи играч с ових простора?

– Луку сам гледао углавном у дресу Реала. Све споменуто страшна је лична сатисфакција за играча. А је ли највећи у историји с овог простора, то је питање. Играо је у великим клубовима, људи га цене и воле, а је ли бољи од Бобана или Шукера, нека кажу навијачи.

Романтичари ће рећи “свака част Модрићу, али било је више магије у потезима Просинечког, Сушића, Баке Слишковића, Џајића…”.

– Па зато сам вам тако и рекао. Неко ће то више ценити, тако је у фудбалу који се јако променио. Један ми је бивши играч Реала рекао: Луку сврставају у десет највећих играча у историји Реала. Зашто томе не бих веровао?

О фудбалским нивоима Србије и Хрватске

Мислите ли да хрватско сребро на СП може да да мотивацију другима, па и Србији, да то понове?

– А мислите ли ви да би Динамо, Хајдук и Партизан себи дозволили након 1991. да не покушају да понове Звездино освајање Купа шампиона, да је остало све како је било? Сигурно би! Тако је и нама и другима мотивација надмашити Хрватску. Па чему спорт и служи него да надмашите супарника!

Је ли Хрватска након распада одмакла у односу на Србију у стварању великих играча или то што створи боље користи?

– Ви сте имали две велике генерације, ону из 1998., која је могла направити и више, и ову. Колико ћете још дуго тако моћи, не знам. У Србији такође има добрих играча. Ви имате култ, али не само култ. Није то само “ја волим Хрватску па ћу због ње погинути”. И ту воле Србију. Негде сте ви нашли праву жицу, а која је то… Не зна нико.

Шокира ли вас кад видите где је данас Хајдук?

– Знао сам виђати играче из своје генерације и питати их “па како Хајдук у тој лиги не може бити првак или се барем супротставити на прави начин”. Несхватљиво. Уз такав амбијент и ту љубав према клубу, да не можеш прво бити јак у хрватској лиги, а после и у Европи… А знам какву публику имају.

Неко је на питање “како би прошла идеална постава играча из бивше државе” одговорио “никако, нашли бисмо начин да се самоуништимо”. Мислите ли да би тако било?

– То су ме у иностраствну често питали и говорили би “нико вас не би могао победити”. Питање је ко вас води, какав је стручњак, шта има у глави. Велика већина играча надилази међунационалне тензије. Али није лако то и надићи ако вас трују онде где живите, они који воде општу политику. Био је рат, многи су неког изгубили…

Када би Звезда и Динамо сада играли

Да ли бисте још једном волели да видите утакмицу Динама и Звезде?

– То може да се догоди само ако нас жреб у Европи споји, све је друго нереално. Волио бих да видим ту утакмицу, зашто да не? Играле су већ и Србија и Хрватска и шта је било? Ништа. Победили сте, мало се сладили и то је то. Тешко ми је да предвидим исход, али мислим да би Звезда победила.

Сваке године се обележи годишњица максимирских нереда из 1990., већ је о томе све испричано. Постоји снимак из тог дана на којој тадашњи челник Динама Зденко Махмет каже како су упркос свему односи клубова на високој разини. Је ли заиста тако било?

– О, да. Сарађивали смо, познавали и Врховца. Били смо одлично дочекивани, на страну публика. Динамо је Звезди био јако неугодан супарник и увек је врхунски радио, као и данас.

„За Загрепчане сам био Нејмар“

Долазите ли у Хрватску?

– Долазим, у Загребу сам био више пута, у Сплиту не, иако су ме звали ветерани.

Пријатељ сте с Томом Хорватинчићем и Здравком Мамићем?

– Одличан! Немојте заборавити и вашег градоначелника, без обзира на то шта ви мислили о њему. Упознао сам га, оставио је одличан утисак.

Немају баш најбољи имиџ…

– Знам, не мења на ствари.

Вече пре пресуде Мамић је последњи “прес” започео речима: “У једном од наших лепих загребачких ресторана неколико је мојих пријатеља, а међу њима и мој узор Драган Џајић. С њим је и српска икона Дуле Савић. Замолили су митрополита Порфирија да организује вечеру са мном. Чекали су ме, а ја нисам дошао.”

– Све је то истина. Није дошао, био је његов адвокат и рекао да му је јако жао. Знам за све његове неприлике, као и Томичине. Драги су пријатељи, увек ће то остати. А ја не могу да судим хрватској јавности ако има другачије мишљење. Мени није јасно да се после толико успеха Мамићу то догађа, али шта да радим.

Прошли сте нешто слично у Србији, аболирани сте у време председника Томе Николића. Мислите ли да и Мамић може добити своју битку?

– Не знам. Ја му само желим да није у ситуацији у којој је сада.

Споменути митрополит Порфирије написао је књигу “Загреб и ја волимо се јавно”. Какав је однос био Драгана Џајића и Загреба? Ипак сте били Звездина звезда…

– До утакмице Југославија – Шведска ривалски. Неко аплаудира, нетко звижди, ја сам био изложен, ништа неугодно. Али, врло угодно након те утакмице. После, кад бих долазио у Загреб, то би било као кад би сада дошао Нејмар.

„Волео бих да је тачна изјава ‘Има новца као Џаја'“

Зашто се некад говорило “има пара ко Џајић”?

– Ха-ха! Нарочито овде. Па и сада кад дођем на границу и предам пасош, питају ме: “Је л’ још вреди она има пара ко Џајић”. Неверојатно! Не знам ко је то протурио, али до дан-данас ме то прати. Волео бих да је тако…

Нисте луксузно живели?

– Био сам спортиста од главе до пете, волео сам то. Волео сам да се лепо обучем и возим добре аутомобиле… Можда због тога.

О одласку из Звезде

Нисте могли у иностранство пре 28. године. Јесте ли икад помислили “да бар могу отићи, зарадити…”?

– Ја сам 1968., с 22 године, имао понуда да сам могао да бирам где ћу. Прво Интер, Факети ми је пришао и питао бих ли дошао. Рекао сам себи “овде ми је лепо, зашто бих одлазио”. Играо сам у великом клубу и јакој лиги. А имао сам и ту врсту славе која ми је годила, био сам млад човек, популаран. Лепо сам и зарађивао за то време, зато се тако и писало.

Били сте праћени много пре времена таблоида, на једној сте насловници били с лепом Дубровчанком Ивоном Пухиером…

– Била ми је девојка. Врло лепа. Ја млад. Знали смо се после и чути, и након удаје. Имам супругу Бранку, две ћерке и унука Луку. Јако смо сретна породица и добро живимо у Србији.

Имате ли још неку велику жељу?

– Видео сам и доживео пуно. Не могу у овим годинама имати нереалне жеље. Волим да видим добру утакмицу и доброг играча. Кад гледам Месија, као да гледам најбољи филм. Толико сам њиме био фасциниран да бих, кад бих код куће сео у своју фотељу и кад би ми неко рекао “мораш платити 30 евра да гледаш“, ја то учинио. Некад и помислиш кад је пун стадион “е, да ми је да играм”.

Великани нас стално напуштају, Оливер Драгојевић у Хрватској, Милена Дравић у Србији…

– Гледао сам на ТВ-у Оливеров испраћај у Сплиту. Фантастично. На леп начин су му се одужили. Волео бих да се свим искреним великанима ода таква почаст. С љубављу. Волео сам да га слушам. Милену сам и лично познавао, као и Драгана Николића.

НАДАЛ ОДУСТАО ОД ПАРИЗА, Ђоковић поново број један! https://t.co/i1ZtpZS1KV

— СРБИН инфо (@srbininfo) October 31, 2018

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Izvor: Večernji list

Oznake: Dinamo, Dragan Džajić, intervju, Crvena Zvezda