Pročitaj mi članakNovak Đoković je, posle ispadanja Karlosa Alkarasa, postao glavni kandidat za titulu na Mastersu u Rimu.
До краја седмице ће покушати да одбрани трофеј освојен прошле сезоне, а између победе над Григором Димитровим и меча против Камерона Норија у осмини финала у уторак, дао је интервју за „Спортмедиасет“.
Италијанске колеге је још једном занимао Новаков осврт на Аустралију, тортуру кроз коју је тамо прошао и генерално утиске након неколико забрана да игра на гренд слемовима, депортације и крајње, рекло би се, победе.
„Ја нисам антиваксер и никад нисам рекао да јесам. Ја сам за избор, браним слободу избора, слободу одлучивања шта ћете да убризгате у своје тело, а шта не. Једном сам то објаснио ББЦ-ју по повратку из Аустралије, али су тада елиминисали многе реченице. Оне које нису биле згодне. Тако да више никад нисам говорио о овој причи“, почео је Ђоковић.
Потом се вратио на све шта је проживео прошле године у Аустралији и осврнуо се на човека из Сирије са којим се, како каже, повезао.
„Какво је то место где су ме држали? Затвор. Нисам могао да отворим прозор. Остао сам мање од недељу дана, али сам затекао тамо младе људе, ратне избеглице, који су били тамо јако дуго. Мој случај је служио да их расветли, скоро сви су ослобођени и то ме теши. Млади Сиријац је тамо био већ девет година. сада је у САД. Када се вратим овог лета, желим да га поново нађем и видим на УС опену. Осећам се повезано с њим“, рекао је српски ас и потом додао:
„Аустралијски судија је прихватио моју жалбу, али ме је министар за имиграцију, који има овлашћења да депортује кога хоће без разлога, избацио из земље. Али ја нисам прекршио правила. Ушао сам у Аустралију са потребним и исправним дукументима. Имао сам ковид и излечио се. Поштовао сам правила и никога нисам угрожавао. Ипак, одједном сам постао политички случај, овај који је угрозио свет. Систем, чији су медији део, захтевао је мету која је била супротна мејнстриму. А ја сам то постао. Дали су ми етикету „но ваx“, потпуно лажну ствар због које ми је и даље мука. Стављен сам у средину, издвојен као „перосна нон грата.“ Нашао сам се сам и осећао сам се као овца окружена са 20 вукова. А сам човек нема шансе против великих медија. Међутим, брзо сам то забораво. Фокусиран сам на позитивне ствари. Имао сам ковид по други пут. Увек сам прихватао правила, нисам могао да идем у САД ни нисам отишао. Одустао сам од два УС опена да бих остао доследан себи. Потом сам се вратио у Аустралију и победио. Али сам био разочаран, од стране медија и многих колега. Када је пола против вас, онда видите право лице људи. И многи од њих су окренули главу, много играча и понеки организатор“, рекао је Новак.
Италијане су више од тениса занимале теме ван терена, па су тако питали Ђоковића о рату у Украјини.
„Једино што могу да кажем, као дете рата, је ово: Нико не побеђује у рату! Рат је најружнија ствар у животу, човеков најгори изум, најгора идеја у историји“, каже Ђоковић и додаје:
„Видео сам два рата, цивилни у Југославији и НАТО бомбардовање. Видео сам патњу своје породице, сиромаштво своје земље. Рат је нешто много веће од нас, само се молите Богу да га сутра прекине“.
Истакао је и на који начин је рат утицао на његово здравље.
„Нажалост, рат у Украини је спор и сваким даном све разорнији. Разорени су градови, прекинути животи, а има и штете која се не види, а трајаће дуго. Читао сам чланак о последицама ратних траума – утичу на здравље, посебно на варење. Имао сам проблема са микробиомом, каријера ми је кренула узлазном путањом тек када сам сазнао да сам интолерантан на глутен и млечне производе, а то је можда повезано са ратом“, рекао је Ђоковић.
