Прочитај ми чланакПросто је невероватно како медији из дана у дан мењају наратив и фокус уперен ка Новаку Ђоковићу.
Дошао је у Аустралију годину дана после депортације и то је била главна тема када је играо турнир у Аделејду.
Тамо је био прихваћен и добро дочекан, мислили су искључиво јер је на трибинама било највише српских навијача.
Онда се, након освајања титуле, пребацио у Мелбурн, град у коме је девет пута био Гренд слем шампион.
Причали су како ће овдашњи дочек бити посве другачији, мање пријатељски настројен, али и то се показало као нетачно.
Треба рећи да на трибинама има доста Срба, ту нема сумње, али доста навијача на Род Лејвер арени, на којој је искључиво играо и на којој 27 мечева заредом нема пораз, нису наше националности.
И они нису имали проблем да поздраве српског тенисера, иако се, што би рекао директор Аустралијан опена Крег Тајли, међу стотинама хиљада људи увек нађе групица људи који ће правити проблеме.
Сусретао се Новак углавном са ситним ометањима, између сервиса, у најгорем случају у току поена и није имао проблем да се пожали код судије.
Није ту било ничег страшно, али довољно да избаци из ритма и колосека српског тенисера, који је трпео једном или два пута повике, али трећи или који већ пут, одлучио је да пријави код судије.
Ни арбитри, додуше, нису могли баш да реагују на прави начин јер је једноставно то ометање углавном долазило између поена, када игра није била ометана.
Углавном, прича око дочека прошла је сасвим прихватљиво, али аустралијски медији сада проналазе нове начине да Новака убаце у први план.
Шанса да га врате на насловне стране била је повреда задње ложе, која Новака мучи од полуфинала Аделејда и меча са Данилом Медведевим.
Одмах су кренуле спекулације да ли је Ђоковић стварно повређен или једноставно на тај начин скида притисак са себе, вара противнике, опушта их.
„То остављам њима. Тим људима који сумњају. Нека сумњају и даље. Интересантно је да се само у моју повреду сумња, а када се неко други повреди, то утиче на њих. Онда су они жртве, а ја сам играч који се претвара. То је врло интересантно. Знате о коме се ради тачно“, рекао је Ђоковић и тако запушио уста критичарима.
Једноставно је затворио ту тему. Међутим, и овога пута не његовом вољом, појавила се нова, која потреса Мелбурн.
Укључен је Срђан Ђоковић, који се након меча Новака против Рубљова нашао на погрешном месту у погрешно време.
Ухваћен је у кадру са навијачима који носили руске заставе, иначе забрањене у комплексу, а на себи су појединци имали и мајице са симболом „З“, карактеристичним за тамошњу војску.
Сви могући и немогући медији су то пренели, успут додавши да је Срђан рекао „Живела Русија“, иако је он само поздравио присутне са „Живели“.
То су сви медији пренели, хајка је кренула, а Срђан је, како не би ометао Новака и остале актере, одлучио да меч против Томија Пола гледа од куће.
Утркивали су се, превасходно западни медији, ко ће даље отићи у критици Новаковог оца, а чини се да је најдаље отишао овдашњи „The Age“.
Две колумне су посветили Ђоковићу сениору, кога су директно или индиректно кривили за све, а нису пропустили прилику ни да Новака убаце у машину.
Опширни текст под називом „Забрана кариране заставе служи само да истакне следећи велики проблем Опена“, аутора Малколма Нокса, проблематичан је на више начина.
„Од свих разлога због којих су љубитељи тениса морали да извижде Новака током Аустралијан опена, његови поступци од пре годину дана били су најслабији. Било је приче о повредама (или ’повредама’), његовој игри, али готово ништа о статусу вакцинације. Нити је требало да буде… Глобални догађај попут Аустралијан опена је Аустралијанце заклонио од комплексности национализма који буја широм света. Шири Ђоковићев пркос почива на његовом поносном национализму. Његов скептицизам у вези са Ковидом био је само једна аспект у његовој широм идентификацији са његовом српском домовином. Ђоковић црп снагу из Србије, иако живи у Монаку како би минимизирао порез. Он је Србин у смислу да Роџер Федерер никада није био Швајцарац, нити Рафаел Надал Шпанац. Ђоковићеви следбеници дају виталност Мелбурн парку из године у годину. Они су добра реклама за тежње Аустралије ка мултикултурализму“, пише у тексту.
Новаку замерају и на искрености и отворености у сусрету са Србима и српским новинарима на конференцијама за штампу.
Није им по вољи што је без длаке на језику о прозивци о повредама говорио управо на конференцији на српском језику, када је „пецнуо“ своје колеге, у чије се поштење готово никада не сумња.
Деловало је тада да је мислио на Рафаела Надала, у чију повреду на Ролан Гаросу, где је по 14. пут славио, нико сумњао није.
„Није први пут. Он верује и награђује своје Србе. Он је шампион мале земље која је била владала Балканом и била седиште југословенске Владе. Смањен утицај Србије, од насилног распада Југославије 1992, остаје покретачка снага“, додаје се.
Ђоковићу замерају и то што и даље тежи већем поштовању, „иако је то апсурдно – ко уопште не поштује његов тенис?“, питају се из „The Age“.
Све оно што се прошле године дешавало око Ковида, сада нема везе са тим, већ са „ширим загрљајем национализма“, тврде аутори.“Спој руског милитаризма, српског пркоса и ковид скептицизма није лако схватити, али Срђан је успео да их повеже“, наводи се даље у тексту.
Колико је текст тенденциозан и у неку руку нетачан, говоре и изјаве које се стављају у уста Новаковом оцу.
„Живели Руси“, „Не вакцинама“, у овој колумни се спомиње, наводно их је изговорио Новаков отац, што заиста нема везе с везом, пошто смо игром случаја били присутни када се све то дешавало.
Заиста се понекад треба запитати како се Новак на сваком Гренд слему суочава са оваквим стварима.
Понекад, као сада у Аустралији, са више њих. Али, очигледно да је навикао на све ово што га прати.
Колико ће те приче, контроверзе, непријатности, ситуације, овакве и онакве, утицати на српског тенисера у финалу против Стефаноса Циципаса – видећемо у недељу, не пре 09.30.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 28, 2023
