Pročitaj mi članak
Познати тренер рекао да највеће заслуге за добар рејтинг хрватског репрезентативног фудбала носи бивши председник.
Познати тренер Мирослав Ћиро Блажевић поручио је да је Србији потребан неко попут Фрање Туђмана како би постала фудбалска сила.
Хрватска репрезентација, за разлику од Србије, готово редовно учествује на великим такмичењима.
„Боље смо организовани него ви. Онај ко је ударио темеље је бивши председник државе Фрањо Туђман. Ја нисам приметио да код вас има неко паметан ко је схватио да је фудбал најефикаснији амбасадор једне земље. За Хрватску је пре Мундијала у Француској 1998. чуло 3,5 одсто људи, а након Светског првенства 37. Туђман је стално био с нама.
И стално ми је је..о матер – те мораш овако, те мораш онако… Нормално је да смо се плашили председника. Његов највећи успех је што је изабрао селектора, односно мене. После Сплита, када сам играо нерешено са Словенцима, председник Савеза ме је сменио.
А он му каже: ‘Смени Ћиру и идеш у затвор!’ Није ми се никада мешао у посао, али морао сам стално да објашњавам ко ће и зашто играти. Никада не бисмо направили озбиљан резултат да није било таквог ауторитета који је бии изнад свега.“
Србија и Хрватска ће 22. марта на Максимиру одиграти меч квалификација за одлазак на Светско првенство 2014. а Ћиро се помало прибојава тог меча.
„Бојим се, много се бојим за своју репрезентацију пред меч на Максимиру 22. марта. Србија има страховиту концентрацију квалитета, па би врло лако могла да нас изненади. Морам да кажем да је Штимац одрадио изванредан посао у досадашњим квалификацијама, али ништа није готово.
Као да у нашој екипи има дозе самоуверености, а то је врло, врло опасно. Искрено, сва три знака су у оптицају“, рекао је Блажевић за Моззарт спорт.
Блажевић је срећан што су генерали Анте Готовина и Младен Маркач ослобођени из Хашког суда, а сматра да предстојећи мечеви Србије и Хрватске неће донети велике проблеме.
„Ма ви новинари само палите ватру. Пустите неколико будала који праве инциденте. Ви треба да пишете о 1999. години када је нестало струје на Маракани, а сваки ваш играч ухватио под руку мог. Замисли која је то солидарност и колегијалан однос. Фудбалери су увек били ти који су мирили будале.
Срећан сам што су се генерали вратили. Они су моји пријатељи. Интимно знам Готовинину филозофију и тврдим да не постоји честитији војник на свету. Њега су Французи обучили како би требало бити коректан у рату. И он није заслужио да буде кажњен. А ја сам против сваког злочина, свог сина бих казнио када бих знао да је злочинац.“
(Курир)
