Прочитај ми чланакЧика Бора је био кошарка. Иако нас је напустио, сигурно ће заувек живети кроз све оне који су везани за игру под обручима.
“Кошарка и ФИБА су у својој историји имале три човека који су најзаслужнији за кошарку какву данас познајемо. То су Џејмс Нејсмит, творац овог спорта, Вилијем Џонс, оснивач и први генерални секретар ФИБА, и Бора Станковић”, речи су бившег председника ФИБА Боба Елфинстона и више него довољно говоре какав је био чика Бора.
Foto: Youtube printscreen
Пионир кошарке, неко ко се увек носио на господски начин и сигурно да му је живот био обојен обојен наранџастом бојом “баскетаре”.
Рођен је 1925. године у Бихаћу, и можда није то била љубав на први поглед, али је била љубав за цео живот.
ГОДИНЕ КОЈЕ СУ ОБЕЛЕЖИЛЕ БОРИН ЖИВОТ
1925. Рођен у Бихаћу 9. јула
1941. Први сусрет са кошарком на тениском игралишту у Београду
1942. КК БТК из Београда
1945. КК Милиционар
1946. КК Црвена звезда, државни првак 1946. и 1947.
1948. Репрезентативац Југославије (1948-1953), 36 утакмица
1948. Дипломирани кошаркашки тренер
1949. Оженио се Мирославом Мимицом Стефановић, имају ћерку Љиљану
1950. КК Железничар
1950. Учесник првог Светског првенства (Буенос Ајрес)
1951. КК Партизана (до 1953)
1952. Дипломирао на Ветеринарском факултету у Београду
1953. Тренер ОКК Београда (1953-1963 и 1965), државни првак 1958, 1960. и 1965.
1953. Члан Председништва Кошаркашког савеза Југославије до 1966.
1956. Генерални секретар Кошаркашког савеза Југославије до 1966.
1958. Члан ФИБА комисије за еврокупове
1960. Помоћник генералног секретара ФИБА Вилијама Џонса
1966. Тренер Орансоде из Кантуа, првак Италије 1968.
1972. Заменик генералног секретара ФИБА, задужен за организацију турнира на Олимпијским играма у Мексику (1968), Минхену (1972) и Монтреалу (1976), Светских првенстава за кошаркашице 1971. и 1975, и неколико европских шампионата
1974. Октобарска награда града Београда за заслуге у спорту
1976. Генерални секретар ФИБА (23. јул), до 2002. године, задужен за сва такмичења
1980. Члан Борда поверења Нејсмитове “Куће славних”
1981. Члан прес комисије МОК, до 1983.
1982. Генерални секретар Удружења летњих олимпијских међународних федерација (АСОИФ)
1982. Члан комисије за олимпијски покрет МОК
1983. “Светски спортски лидер“ Америчке спортске академије
1983. Орден заслуга Кошаркашког савеза Венецуеле
1985. Олимпијски орден доделио му је председник МОК Хуан Антонио Самаран
1986. Повеља за помоћ и сарадњу КС Обале Слоноваче
1987. Орден заслуга Савезне републике Немачке
1987. Заједно са НБА организује први отворени турнир у Милвокију
1988. Члан МОК од 1988. до 2005.
1988. Члан ЈОК до 2005.
1988. Члан Координационе комисије за Олимпијске игре у Барселони 1992.
1991. Уврштен у Нејсмитову “Кућу славних”
1992. Члан Комисије за олимпијске програме МОК
1992. Члан Координационе комисије за ОИ у Атланти 1996.
1992. Члан Истражне комисије за ОИ у Сиднеју 2000.
1996. Нејсмитова награда за изузетан допринос “Типоф клуба” из Атланте
1998. Члан Извршног комитета Медитеранских игара
1999. „Национални орден лава“ државе Сенегал
2001. „Златни мајстор“ Форума високе дирекције из Мадрида
2001. Витез ордена “Легије части” државе Француске
2002. Почасни генерални секретар ФИБА
2002. Орден заслуга СР Југославије
2003. “Златна плакета” ОК Србије и Црне Горе
2005. Почасни председник КСС
2006. Олимпијски орден доделио му је председник МОК Жак Рог
2007. Изабран за члана “Куће славних” ФИБА
2009. Почасни доктор Српског ветеринарског друштва, Академија ветеринсрске медицине
2010. Орден части са златним зрацима Републике Српске
2011. Мајска награда Спортског савеза Србије за животно дело
2012. Специјално признање Спортског савеза Србије
2014. Специјална награда Удружења “Српски кривак”
2015. ФИБА награда за животно дело
