Pročitaj mi članakBila je jeziva 1992. godina, svuda oko nas je mirisao rat. Vlasnik "Jugoskandika" Jezdimir Vasiljević organizovao je na Svetom Stefanu i u Beogradu sudar šahovskih titana, za tablom su snage odmerili Bobi Fišer i Boris Spaski.
Тадашња, већ окрњена Југославија је била под санкцијама, рафови су се празнили, хиперинфлација је на велика врата ушла у земљу, а власник пирамидалне штедионице „Југоскандик“, Јездимир Васиљевић, одлучио је да уложи више од пет милиона немачких марака у шаховски спектакл.
Foto: Youtube
Мечеви су заказани у Београду и на Светом Стефану, а у Југославију су стигли шаховски велемајстори, Американац Боби Фишер и Рус Борис Спаски. На самом старту, Фишер је покупио симпатије српског живља, због евидентног неслагања са политиком велесиле из које је дошао. Наиме, на конференцији за штампу, седећи поред усхићеног Газда Језде, извадио је папир који му је уручила америчка влада.
Три сата потпуне „визуелне гозбе“; Други део Аватара одушевио критичаре: „Адреналински скок“
„Сада ћу вам показати папир који ми је америчка управа за трезор уручила“, започео је Фишер. „Овде пише да ми не препоручују путовање и да својим ангажманом кршим ембарго који је америчка влада увела Југославији… Ево ја ћу им одмах одговорити…“ – и онда је урадио оно што нико није очекивао, сочно је пљунуо на документ, док је у конференциској сали владала еуфорија.
Одиграно је 30 партија. 15 је завршено ремијем, десет победа је уписао Фишер, док је Спаски добио упола мање – само пет.
Београд, разне бање, а онда и милиони преко Хоргоша
Наравно, због кршења америчког закона и играња на турниру у земљи која се налази под њиховим санкцијама, за Бобијем Фишером је расписана потерница. Повратак у Америку није долазио у обзир, а он је све до августа 1993. године живео у Србији.
Испрва је био стациониран у Београду, онда је провео неко време у Врњачкој бањи, да би онда отишао на север земље и нашао уточиште у две тамошње бање, Јунаковић и Кањижи.
Својевремено је др Ференц Агоштон, тадашњи директор у лечилишту Бање Кањижа, за „Политику“ открио детаље боравка шаховског генија у том граду.
„Код нас је дошао да се лечи, одмори и да буде у азилу. За њим је била расписана потерница у Америци, због меча у Југославији којим је прекршио пореска правила и санкције против наше земље. Осим тога, он је, иако Јеврејин, био изразити антисемита и давао је екстремне изјаве, због чега је имао великих проблема“, навео је својевремено он.
Фото: Профимедиа
Фото: Профимедиа
Као спортски уредник „Мађар соа“ и директор шаховских олимпијада у Новом Саду и Атини, Јанош Кубат познавао је Фишера и довео га у Бању Кањижа. Тако је Фишер боравио на крајњем северу Србије, од марта до августа 1993. године.
„Поправио је код нас здравље, али ми се чини да се и психички опоравио. По мом мишљењу он је имао озбиљних психичких проблема. За једне је био геније, а за друге лудак. Ја бих га описао као чудака. Имао сам утисак да се свега плашио, и од стварних и од нестварних ствари. Живео је на првом спрату, у апартману 219, док су његови телохранитељи и лични секретар боравили у суседним собама. Фишер је тражио да секретар држи одшкринута врата 24 сата дневно, јер је страховао да ће неко да га нападне. Имао је малу кухињу са шанком, дневни боравак и спаваћу собу са одвојеним тоалетом и купатилом“ испричао је др Агоштон.
Фишеров боравак био је под најстрожим велом тајне, али новинар немачког „Штерна“ је некако сазнао на којој је локацији и скоро месец дана је спавао у холу, како би направио интервју са њим. За 10 минута интервјуа нудио му је 150.000 марака, али Фишер није пристао.
Др Агоштон је тада испричао да је Боби имао јако пуно проблема са спавањем и да је ноћи проводио у пешачењу, наравно, у друштву својих телохранитеља:
„Ишли би усред ноћи до 15 километара удаљеног Хоргоша. Препешачили би тако по 30 километара скоро сваке ноћи! Или барем до Новог Кнежевца, на пет километара одавде. Поред тога, по неколико сати је пливао у базену. Био је атлета, крупан, развијен. Број ципела му је био 48. Тражио је посебну исхрану, највише је волео да једе кашиком: рибљу и парадајз чорбу, али и много воћа и поврћа. Пио је дневно на литре сока од боровнице. Алкохолна пића веома ретко и мало. Организовали смо му да одлази у Сенту, у рибљу чарду. И тамо је тражио да кафана буде празна, само музичари су смели да остану.
Са њим је често у друштву био новинар Кубат, а велемајстор Светозар Глигорић долазио је једном недељно и сатима су играли шах. Фишер је у Кањижи сваки дан вежбао шах. Два или три пута недељно један од његових телохранитеља ишао је у Сегедин и куповао му инострану штампу.“
Новац који је добио од Јездимира Васиљевића, 3,5 милиона марака, пренет је у торбама преко Мађарске границе, а затим депонован у банку и пребачен на његов швајцарски рачун. Спаски је за своје учешће добио 1,5 милиона.
Фишер је напустио Југославију у августу и отишао у Мађарску. Тамо је провео неко време да би онда живео на Филипинима и у Јапану, где су га тамошње власти и ухапсиле пошто је америчка влада опозвала његов пасош. После изласка из притвора, уместо депортације у Америку, одлетео је на Исланд, где су му пружили уточиште. Преминуо је после дуге и тешке болести у Рејкјавику 2008. године.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 7, 2022
