Прочитај ми чланак
Отишао је, али и оставио отворена врата „Маракане“. Са сузама у очима Роберт Просинечки напустио је Црвену звезду и Београд, а за „Јутарњи лист“ причао је о данима у Србији, фудбалским плановима, могућности да се једног дана врати у Београд или проба срећу у Динаму…
Има, наводно, неколико понуда. Звали су га Олимпија и Дуизбург, а чини се да је тренутно најконкретнији Фудбалски савез Камеруна, који би Просинечког радо видео на клупи националног тима.
Позив из Камеруна
– Привлачи ме Камерун, репрезентација с изузетном традицијом, која већ неколико година стагнира, али има изузетну перспективу. Наравно, најважнији посао посао селектора био би наговорити Семјуела Етоа да се врати у репрезентацију. Врло су амбициозни уочи Афричког купа нација, а надају се и пласману на Светско првенство. Морам да размислим, дали су ми рок до 5. септембра – каже Просинечки.
Ране из Београда још нису зацелиле, а Роби не крије да одлуку није донео преко ноћи. Дуго је у њему кувало.
– Није пукло после ремија са Радом, дуго сам размишљао о одласку. Ситуација у Звезди већ дуже не ваља, нисам више могао да издржим сталне претње штрајком. Клуб је у грозном стању, већ седам месеци нико од 215 запослених није примио плату. Шест месеци покушавао сам да мотивишем играче, у тих шест месеци смо добили скоро све утакмице, а без икакве накнаде. Клуб ће се врло тешко опоравити у финансијском смислу, иако је главни спонзор „Гаспром“, фирма која је прошлу годину завршила с плусом од четири милијарде долара. Али Звезди не дају паре. Иако је читав стадион тражио да останем, нисам више могао, пукао сам…
Никад више у Динамо
Хрвати подсећају да је растанак био врло емотиван.
– Сузе? Ј..и га, Звезда је мој клуб. Све играче сам углавном ја довео, неке и афирмисао, ова Звездина екипа има велику будућност. Потврдили су то против Бордоа. Ако их не разјуре, за две-три године то ће бити велики тим, који ће ући у Лигу шампиона.
На сличан начин Просинечки је одлазио и из клуба у којем је поникао.
– Из Динама су ме терали, из Звезде сам отишао својом вољом. То је велика разлика. Динамо је моја прошлост, а из Звезде сам отишао јер је постало неиздрживо. У Динаму су ми показали врата и рекли: „Иди, не требаш нам“, док је у Звезди читав стадион скандирао: „Остани!“ То су два различита растанка…
Србија нема правог голгетера
Хрвате је занимала и српска репрезентација под Робијевим скенером.
– У Србији су испред свега Звезда и Партизан, тек под три је репрезентација. Однос према националном тиму је сасвим другачији него код нас. Миха је сео на врло саобраћајну клупу, много је нових играча. Нема више Станковића, Жигића, Пантелића, Јовановића, нема ни Видића и наравно да још није нашао тим који може парирати Хрватској и Белгији. Имају добар одбрамбени блок са Ивановићем, Коларовим, Суботићем… Немају голгетера, пробали су са шЦеповићем, Лекићем, али то није то. Фаворит групе је Хрватска, без обзира на застрашујући галоп Белгије.
( Пресс )
