Прочитај ми чланакУниверзитет у Београду усагласио је и представио студентима документ у ком се предлаже решење за излазак из кризе. Сад су се огласили наставници, сарадници и истраживачи Отворене зборнице Филозофског факултета, чије саопштење преносимо у целости:
„Ми, наставници, сарадници и истраживачи окупљени у Отвореној зборници Филозофског факултета, обраћамо се поводом документа који носи назив „Иницијатива за спас Универзитета у Београду“, а који је упућен Студентском пленуму Филозофског факултета. Иако је текст ове Иницијативе предлог Универзитета у Београду за разговор са студентима, а не усвојени начин даљег деловања, имамо потребу да реагујемо на тон којим се сугерише да су студенти одговорни за ситуацију у којој се налази Универзитет, као и да је на студентима одговорност да актуелну ситуацију реше.
У документу се наглашава значај универзитетске заједнице, као заједнице коју чине студенти и наставници (али и сарадници, ненаставно особље и истраживачи), са чим се у потпуности слажемо. У начелу, подржавамо сваку иницијативу која полази из универзитетске заједнице и позива на заједничко деловање. Сматрамо да су нас управо студентски протести, њихов захтев за одговорношћу надлежних и њихова одлучност да не ћуте пред неправдом, окупили и ојачали као универзитетску заједницу.
Слажемо се и са констатацијом да Универзитет не треба и не сме да се бави страначким деловањем, већ да, као што је у саопштењу и наведено, треба да буде ,,савест друштва” и подршка у настојањима која доприносе развоју савесног друштва.
Додатно, изузетно ценимо напор Универзитета у Београду да у сложеним околностима у којима се налазимо пронађе начин за заједничко деловање. Свесни смо да у овом тренутку није једноставно формулисати конкретан предлог, те сматрамо да сваки предлог треба бити предмет дискусије унутар универзитетске заједнице, као што смо више пута рекли – не сме бити забрањених тема.
Универзитет у Београду није само под притиском, већ је и озбиљно угрожен. То се не односи само на евентуални губитак школске године за студенте или умањење зарада наставника и сарадника, већ се у питање доводи и опстанак Универзитета као аутономне наставно-научне институције са дугом традицијом. Међутим, чврсто смо убеђени да разлог за овакву опасност нису студентски протести и блокаде, већ намера режима да укине сваку независну институцију и тако онемогући сваки потенцијални извор критичке мисли. Студентске блокаде нису узрок кризе, него последица урушавања институција и покушај њихове одбране.
Стога, овим путем желимо да се оградимо од дела саопштења којим се сугерише да су студенти одговорни за евентуални губитак школске године, подељеност унутар универзитетске заједнице или опстанак Универзитета. Ова реторика је опасна и неправедна. Одговорност је, пре свега, на надлежним институцијама које врше, као што је наведено и у документу, “незабележене притиске” на Универзитет и упорно одбијају да испуне студентске захтеве који представљају позив на одговорно функционисање институција. Ако има одговорности на другој страни, онда је то одговорност читаве универзитетске заједнице коју, као што је речено на почетку, не чине само студенти, већ и наставници, сарадници и истраживачи.
Такође, сматрамо неприхватљивим да се наставак наставе поставља пред студенте као ултиматум да бисмо ми као наставници, сарадници и истраживачи наставили да инсистирамо на академској аутономији, владавини права и друштву одговорности. Истичемо да наше инсистирање на овим вредностима не зависи од наставка наставе.
Наравно да нам је важно да Универзитет у Београду опстане, али нам је важно и на који начин ће опстати и деловати. Стога, за нас је једино прихватљиво да заједно, као универзитетска заједница, пронађемо начин да сачувамо Универзитет као институцију са интегритетом, градећи истовремено друштво засновано на одговорности, пише у писму наставнка, сарадника и истраживача Отворене зборнице Филозофског факултета“, наводе у саопштењу.
Након шест месеци блокада факултета и масовних студентских и грађанских протеста широм Србије, Универзитет у Београду усагласио је документ за излазак из кризе, који, на неки начин, подразумева враћање на наставу, одсуство учествовања професора у изборном процесу, али и бројне страхове декана, како за радна места, тако и за квалитет високог образовања. У документу који потписује Ректорски колегијум и декани, јасно је да поједине ставке произилазе из, по свему судећи, искључиво страха професора за егзистенцију колега, опадање бројности студената у државним школама, финансирања приватних и страних факултета из буџета, уколико се, ускоро, не настави са школском годином.
Након великог састанка, који је одржан у понедељак, са деканима, ректором Универзитета у Београду и представницима студената свих факултета, а који је трајао шест сати, професори су донели одређене закључке, које су у поменутом документу, који смо објавили на Нова.рс, предали студентима на разматрање, а тичу се свих аспеката ситуације у којој се тренутно налази академска заједница.
Они напомињу да иако је већина наставника подржала блокаде факултета и студентске протесте, наредну етапу “заједничког пута, наставници и студенти могу проћи само у својству грађана”, чиме, на самом почетку, инсинуирају да неће учествовати у изборима.
„Поуздан партнер у изборном процесу“
У документу, наиме, наглашавају да Универзитет, остајући аутономан од дневнополитичких утицаја, не може да следи студенте у блокади у изборном процесу, али може да остане њихов “поуздан партнер у чувању студентских захтева све до њиховог испуњења и у борби за уставне принципе и вредности на којима су засновани”.
Професори су јасни по питању даљег учешћа у протестима, тачније истичу да факултети и универзитети не могу на дужи временски период, дакле дуже од неколико месеци, да издрже незабележене притиске којима су изложени и конкретне мере, чије се последице веома осећају или до којих ће веома брзо доћи.
Последице протеста које наводе, су: блокаде рачуна, егзистенцијална угроженост запослених, напуштање факултета од стране сарадника, професора и ненаставног особља, губитка студената, обуставе комуналних услуга, тужби према факултетима и слично.
Такође, кажу да се може очекивати доношење новог Закона о високом образовању, који ће обухватити финансирање приватних универзитета из буџета, долазак страних универзитета, а потом и смене декана и постављање управа од стране власти.
Познато је да, уколико би Универзитет дозволио да се власт меша у одабир декана, изгубио би аутономију, а високо образовање пало би у потпуности у руке режима.
Плашећи се, очигледно, за будућност, не само квалитета образовања, већ и својих радних места, ректорски колегијум изненада се осврнуо и на студенте који нису учествовали у блокадама. Они наводе да треба показати „солидарност према студентима који нису били активни у блокадама, али су били солидарни и нису им се противили”. Истичу да би „наставком школске године“, ти студенти завршили своје обавезе које су планирали и постигли резултате које желе.
Они предлажу модел надокнаде наставе и уписа наредне школске године који би био прилагођен специфичностима сваког студијског програма, а донесен у договору са студентима у блокади и који ће на одређени начин сачувати блокаде у одређеном виду. С тим што остаје нејасно како спроводити наставу и истовремено „сачувати блокаде“.
Професори истичу да нема друштвене победе у Србији и напретка друштва уколико дозволимо да се очигледни план урушавања вишевековне институције универзитета оствари, па тиме на неки начин, као да упозоравају студенте до чега ће довести њихова борба.
“Не смемо дозволити наметање игре у којој се спасавање универзитета са једне стране и друштва са друге стављају као избор или- или, већ на одбрану универзитета морамо гледати као на неопходан, али не и довољан услов за спашавање друштва. Надокнада наставе којој се опиру студенти у блокади неће довести до добрих резултата, чак ни уколико се одржи”, пише у документу.
Они на крају студенте у блокади питају, да ли могу да издрже наредне месеце, летњи период и све изазове који се могу појавити у будућности. Постављају им и питање: шта ће се догодити уколико се не распишу избори до јесени или уколико се уопште не распишу избори? И закључују на крају да се – мора мењати начин борбе.
Међутим, та промена вида борбе, према овом документу, очигледно подразумева враћање на наставу, иако студентски, а ни грађански захтеви нису испуњени, нити је остварен и један циљ протеста. Друштвени фактори у Србији у потпуно су истом стању као и пре 1. новембра 2024. када је пала надстрешница станичне зграде у Новом Саду, али и као пре 22. новембра прошле године, када су почеле блокаде на Факултету драмских уметности, а убрзо и на свим осталим државним високим школама у земљи.
