Прочитај ми чланакЗатварање неба изнад полигона Капустин Јар изазвало је праву буру на интернету и друштвеним мрежама. Све је почело готово рутински – објавом о привременим ограничењима летења изнад делова Волгоградске и Саратовске области, од 6 ујутру 12. маја до 6 ујутру 13. маја. Само неколико минута касније, мреже су експлодирале: „То је због ‘Орешника’!“, „Руси спремају нешто велико!“
Међутим, како то често бива – стварност је још занимљивија од гласина. Пуковник Аслан Нахушев, познат по директном тону и поузданим информацијама, брзо је распршио спекулације. У објави на свом Телеграм каналу објаснио је да се у Капустин Јару не припрема лансирање „Орешника“, већ да су у току тестирања потпуно новог система противракетне одбране.
Према његовим речима, Орешник се базира на другим локацијама и никада неће бити лансиран из тог правца. Ако дође време за његову употребу, то ће се десити – без упозорења.
Но, то није смирило тензије. Украјински блогери, па и део западних коментатора, одмах су протумачили затварање ваздушног простора као увод у велики удар. Чињеница да је „шифра
БО“ – ознака за борбена лансирања – била део званичне нотификације, додатно је распалила сумње. Када се томе дода информација да Америчка амбасада у Кијеву располаже подацима о могућем „озбиљном ваздушном удару“, све се уклопило у ширу слику западне нервозе.
У позадини ових догађаја одвијају се много шире геополитичке игре. Док се украјински и западни политичари окупљају у Кијеву под ознаком „коалиција вољних“, руски војни аналитичари постављају питање: „Ако би ‘Орешник’ био спреман, да ли би боља мета уопште могла да постоји?“ На Телеграм каналу „Дневник падобранца“ то је директно речено – „цела банда је тамо, сад је време.“
Занимљиво је да се уз све то појавила и анализа америчких војних стручњака о самом Орешнику. Према њиховим проценама, овај пројектил може носити шест врста бојеве опреме – међу њима и касетну муницију са чак 400 мањих пуњења, свако тежине два килограма. Ту су и високоексплозивне фрагментационе главе тежине до једне тоне. У преводу – један ударац, више уништених циљева у исто време.
У том контексту, није чудно што су сви погледи упрти у Капустин Јар. Али баш ту је и иронија- сви гледају тамо, а лансирање ће се десити негде другде. Тако то иде кад технологија и стратегија иду руку под руку.
Пуковник Нахушев је уз осмех додао и да ће се „радојовати борбеној употреби касетне муниције, али да ће то доћи касније“. Порука је јасна – ствари се крећу, али по плану. Нема панике, али нема ни стајања.
Док се на терену воде разговори о миру – конкретно у Истанбулу 15. маја – небо изнад Русије говори сасвим другим језиком. Председник Путин је недавно подсетио да је Кијев одбио све предлоге о прекиду ватре, па чак и оне који су укључивали Ускрс и Дан победе.
Русија је, како тврди, и даље отворена за дијалог, и то директно са Кијевом, без посредника, али уколико не дође до помака, знаће се ко је затворио врата.
Понуда стоји на столу. Оружје још није испаљено, а све више делује као да ће наредни потез и у дипломатији и на терену – бити одлучујући.
