Vuvuzele i pištaljke nisu ništa novo u Kragujevcu, pogotovo ne u poslednja tri meseca. Čujemo ih svakodnevno. Ali, po prvi put su se "oglasile" u porti Saborne crkve na skupu podrške koje su organizovali meštani gružanskog sela Vučkovica svog, sada već smenjenog paroha oca Nikole Simića.

Прошлог петка, Гружани су испунили порту највећег крагујевачког храма. Тражили су да им се обрати владика Јован и на лицу места им образложи због чега је њихов свештеник Никола Симић смењен са тог места.

После вечерње службе, владика се није обратио народу и у пратњи свештеника је отишао у владичански двор. Ближи „сусрет“ спречили су полицајци у цивилу који су стали испред улаза у владичански двор.

Окупљени народ револтирано је узвикивао: „Уа!“, „Лопови!“ и „Изађи Јоване!“. Владика ипак није изашао. Свештеник Симић се преко мегафона са степеница Саборне цркве обратио окупљеном народу али и епископу поручујући му да он не заслужује да буде на челу Епархије шумадијске.

Симић је као разлоге навео, не само свој случај због кога је кажњен, него и бројне личности које је владика Јован одликовао, од епиксопа Зворничко-тузланског Василија Качавенде, па онда и осталих, попут Грчића који су похапшени у недавним акцијама борбе против корупције.

Скуп у Крагујевцу није био први који су људи из гружанских села организовали у знак подршке оцу Николи Симићу. Дан раније они су такође испунили порту цркве Покрова пресвете Богородице у Вучковици такође дајући безрезервну пдршку свом пароху.

И, док свештеник Никола Симић истиче да је кажњен због учешћа на протестима против Рио Тинта, као и онима подршке студентима из Епархије тврде да су његови поступци некакононски и нецрквени.

Званично, јереј Никола Симић је од 1. марта стављен под забрану свештенослужења и предат на даљу надлежност и поступак Црквеном суду Епархије шумадијске због кршења Устава Српске Православне Цркве и нарушавања црквеног поретка.

По речима, сада већ смењеног вучковичког пароха анимозитет и прогањање њега и његове породице од стране владике почео је много раније, још док је 13 и по година био свештеник у парохији Жабаре и Загорица у општини Топола. Пре непуне три године, због тога је, „по казни“, премештен у Вучковицу. Парохијани су га у Гружи, што се види и по бројној подршци одлично прихватили.

– У Вучковици нисмо имали где да живимо, јер није био завршен свештенички стан. Породица, супруга Јелена и три ћерке су биле у Аранђеловцу, одакле смо док сам ја живео у селу у студентским условима у једном собичку који ми је дао један мештанин – каже отац Никола.

Како он каже, владика му је на свака четири месеца слао дописе да ли су се преселили.

– Одговарали смо му и слали фотографије стања у свештеничком стану и докле су радови стигли… Нисмо имали, парохијани су нам помагали, зидали купатило, донирали плочице, није било грејања, чак ни оџак није био озидан… – наводи он, додајући да ни његов претходник није живео у селу.

У септембру 2023. године, када су почели да раде грејање дошао им је намесник са поруком да озбиљно схвате епископову одлуку да се преселе у Вучковицу иако стан није завршен. У фебруару наредне године стигла је одлука да је отац Никола разрешен са парохије јер се није са породицом преселио у Вучковицу.

– Послали смо молбу да најмлађа ћерка има проблема са говором и иде на вежбе код дефектолога (уз његов извештај), званичан допис из школе за најстарију ћерку којој је требало два месеца да заврши осми разред… а, из Епархије су нам то само вратили – наставља отац Никола.

Потом добија допис да се та одлука повлачи ако децу упишу у школу Крагујевац или Кнић и доставе те потврде на увид. На молбу народа из парохије, Симићи се селе у полузавршен стан.

Парохија у коју је распоређен обухвата пет села и четири цркве у њима: Вучковица, Дреновац, Брњица, Сумуровац, Дубрава и део Забојнице…

Он, али и парохијани, у разговору за Данас наводе да је отац Никола Симић уз помоћ мештана за само две и по године: обновио цркву у Вучковици, у Дреновцу оградио порту, подигао трпезар са палионицом свећа, набио материјал за препокривање крова који прокишњава, у Сумуровцу обновио фасаду, и урадио дренажу, поставио камен око цркве, планирао бетонирање пута до трема а у Брњици завршио дренажу, урађене су сонде у темељима, плоча која није постојала на цркви, тротоари, стаза, паркинг и нова улазна врата…

И средили средили су свештенички стан у Вучковици, на чијој цркви је урађен нов кров, фасада, столарија као и донирана четири нова крста – позлаћена. Урађене су стазе у порти и трем.

Али, 31. јула прошле године свештеник Никола Симић био је у Аранђеловац на протесту против Рио Тинта.

– По Светом Илији добијам позив од епископа са ђаконовог телефона, где ми спочитава због чега сам био на протесту и прети црквеним судом… Почетком августа одлазим на службу у крагујевачкој цркви, где долази до распараве између владике и мене где га ја изричито питам „када ћете да престанете да ме малтретирате“. Био сам гласан и то се чуло у порти. Њега је изненадило „како му се то обраћам“ а само сам га питао: „Због чега?“ – наставља причу свештеник Симић.

Потом му 5. септембра стиже допис од епархијског намесника са достављеном службеном белешком у вези са дрским, непристојним понашањам.

„Са жаљењем констатујемо нецрквене и антиканонске поступке јереја Николе Симића…“, наведено је, између осталог, у њој. Симић је добио рок да до 1. октобра затражи канонски пријем у другу епархију. Није да није покушао у митрополијама Црногорско-приморској, Захумско-херцеговачкој и Браничевској епархији. Све епархије су бле попуњене.

По њему сем учешћа на протестима против Рио Тинта и подршке студентима разлог његовог прогона је и започета обнова цркве.

Као да је цркву срушио, а не обновио

– На Бадње вече прошле године био нам је човек који ради у Министарству културе. Пошто је црква била у јако лошем стању он нам је предложио да ако имамо неки пројекат могли да конкуришемо за средства за њену обнову. Имали смо неки пројакет који је био више нацрт али смо урадили његову допуну, за то смо тражили одобрење од Епархије, и ван уобичајене црквене процедуре због краткоће времена конкурисали у Министартсву културе јер је рок истицао. Усмено, Епархија је била обавештена – подсећа он.

У мају им је Министарство одобрило средства за обнову цркве, 3.400.000 динара за кров и тај новац је легао на епархијски рачун.

– Кров је завршен. У међувремену, парохијани су почели да сакупљају прилоге да се уради фасада, јер су скеле већ биле постављене. Породица Лазовић, пореклом из Вучковице донирала је четворо храстових врата – набраја он.

По завршетку куполе када је требало да се пређе на доњи део цркве, дошла им је епархијска унутрашња контрола.

– Они наводе да је разлика понуде и уговора око 300.000 динара. Кажемо да је скела накнадно плаћа, радови су обављани на мобу… али, ако сумњају да смо нешто украли да дођу и погледају. Дошла је 18. октобра епархијска комисија: пар свештеника и рачуноиспитивач. Прва ствар коју је комисија питала председника Црквеног одбора Душана Миливојевића била је где су паре од народа – каже Симић.

– Ми смо имали лепу намеру. Доласком свештеника Николе родила се нада да се стварно црква уради људски и како ваља, пошто за две године требамо да славимо стогодишњицу цркве – каже сада већ бивши председник Црквеног одбора Миливојевић, који је на том месту био више мандата а члан је тог тела дуже од две деценије.

Према његовим речима, када су добили паре за препокривање од Министарства имали су намеру да ураде фасаду.

– Обратили смо се парохијанима и сељанима да сакупимо паре, платимо фасадере и то завршимо. Нисмо се обазирали на Епархију нити од ње тражили ни динара за то. Рачунали смо да пошто ми сами дајемо паре што би се Епархије се тицало да ли ће се квадрат радити по цени од 10 или 15 евра – сматра он.

Цео проблем, цени Миловановић, је настао јер нису уплатили новац на црквени рачун.

– Мајсторе смо плаћали из руке, куповали материјал, нисмо тражили рачунее од донатора за столарију… Наменски смо од народа молили за цркву и људи су давали од срца. Сада, када је стала обнова ко би народу могао да објасни да паре леже а црква се даље не ради. Вратићемо паре народу, дародавцима – каже Миловановић, за кога је као и његове комшије Никола Симић врхунски свештеник и духовник.

После октобарске комисије звати су на разговор у јануару, када су предали Министарству културе наративни и финансијски извештај, рачуне, признанице, изводе из банке…

– Крајем јануара, од комисије доживљавамо менталну тортуру. Претило нам се и грађанским судом. Као да смо цркву срушили а не обновили. Сумњиче нас за малверзације са новцем и грађевинским материјалом – закључује Никола Симић.

Пошто је од 1. марта разрешен парохије, стављен под забрану свештенослужења и послат на црквени суд Никола Симић са породицом до краја овог месеца мора да напусти свештенички стан у Вучковици.

– Свештеник Никола је толико задужио, не само наше него и околна села, да народ и црква морају да му се одуже, а не да га тек тако смењује. Ко год пожели може да дође у Вучковицу и погледа како изгледа црква коју је он средио и обновио. То је ремек-дело и успео је тако да га уради баш уз велику помоћ мештана јер га је људи воле и поштују и пре свега верују. Због тога су сада с разлогом револтирани – каже парохијан Милан Ђурић Муса који је био на оба протеста подршке оцу Николи и у Вучковици и у Крагујевцу.

Вучковчанин Тома Тодоровић, аутор је монографије о цркви коју је Симић обнављао. И она је доша на оба протеста да подржи оца Николу.

– Вучковица је имала плејаду добрих свештеника, а отац Никола је заиста за тако кратко време завредио пажњу и љубав мештана. Живим у Крагујевцу али сам на литургије долазио овде баш због њега. Сви свештеници носе исте одоре, али су друга лица иза њих. Ако можемо да бирамо лекара, што не би могли и свештеника, – пита се Тодоровић, закључујући да ни нихово село а ни овај свештеник то од Епархије нису заслужили.

На црквеном суду био и раније: Одговор Епархије шумадијске

О случају свештеника Николе Симића и, као су они навели „иступању у медијима“ званичним саопштењем почетком викенда огласила се и Епархија шумадијска.

Поводом иступања свештеника Николе Симића у средствима јавног информисања о политичкој позадини његовог случаја, Информативна служба Епархије шумадијске је већ саопштила да се по први пут сусреће са информацијом да свештеник Никола Симић трпи притиске из наше Епархије у вези са својим учешћем на студентским протестима и скуповима против компаније Рио Тинто.

Будући да јереј Никола Симић на тај начин износи тврдње и ставове који не одговарају чињеницама, обавештавамо све заинтересоване да је јереј Никола Симић са 1. мартом 2025. године, стављен под забрану свештенослужења и предат на даљу надлежност и поступак Црквеном суду Епархије шумадијске због кршења Устава Српске Православне Цркве и нарушавања црквеног поретка, из следећих разлога: на основу извештаја Комисије Епархије шумадијске за испитивање законитости и исправности материјално-финансијског пословања.

На ове пропусте и преступе, у више наврата, указивао је Епархијски управни одбор Епархије шумадијске позивајући да се матријално-финансијско стање у ЦО вучковичко-брњичкој уподоби црквеним прописима, упозоравајући притом на могуће последице, наводи се у саопштењу Информативне службе епархије.

За ове преступе и пропусте, како они наводе одговоран је у првом реду секретар ЦО јереј Никола Симић, који је морао знати и поучити одборнике црквеним прописима или у случају неслагања изјавити жалбу, односно предузети све што је потребно да се материјално-финансијско стање у ЦО вучковичко-брњичкој уподоби црквеним прописима, што именовани није учинио ни после два састанка одржана у просторијама Епархије шумадијске.

Ово је иначе трећи пут да се против јереја Николе Симића покреће црквеносудски поступак, који као ни прва два, нема апсолутно никакве везе са студентима ни са компанијом Рио Тинто, истичу у свом обраћању јавности и медијима у Епархији шумадијској.

Они набрајају да је у међувремену починио (фалсификовање докумената, неовлашћено коришћење података црквеноадминистративних јединица Епархије шумадијске као и матичних података Епархије шумадијске, одрицање послушности…), као и због понављања преступа већ био под забраном свештенослужења.

На основу покајног писма које је јереј Никола Симић поднео 14. марта 2022. године а у коме је признао све почињене преступе изразивши кајање за исте, донета је одлука којом је јереју Николи Симићу скинута забрана свештенослужења и привремено обустављен црквеносудски поступак.

Трећи пут црквеносудски поступак против Николе Симића биће покренут од 1. марта 2025. године из горенаведених разлога.

Постављен нови свештеник

У међувремену у парохији у Вучковици (и осталим припадајућим селима) постављен је нови свештеник.

– Много је фин човек. Дошао у недељу у пратњи полиције, а ми смо га дочекали и изнели наш став. Служило је литургију у празној цркви, присуствовала су само његова дечица. Сви смо за то време остали у порти. Разговарали смо потом и поновили и њему да се у цркву нећемо вратити док се званично не врати отац Никола – одлучни су и даље саговорници Данаса из Вучковице и околине.

Не одустају од свог свештеника. Поново организују скупове подршке оцу Николи Симићу у недељу 9. марта у селу Брњица а у понедељак 10. марта, поново у Новој цркви у Крагујевцу. Такође у знак подршке свом пароху организовали су петицију коју је потписало више од 1.100 људи али им она, како кажу, није прихваћена у Епархији.

Izvor: danas

Oznake: Gruža, otac Nikola Simić, Saborna crkva