Spekulacije o zatvaranju pogona i otpuštanju više od 1.000 radnika u kompaniji Leoni Srbija unose zabrinutost među zaposlene. Iako zvanične potvrde nema, radnici tvrde da su dobili ponude da daju otkaz i odu na biro i tu sačekaju novog investitora.

У јавности су се недавно појавиле спекулације да више од 1.000 људи запослених у компанији Леони Србија остаје без посла, као и да та компанија затвара своје погоне, а први у Малошишту, односно Дољевцу.

Компанија „LEONI Wiring Systems Southeast d.o.o.“ регистрована је у Прокупљу, а осим у том граду, има погоне у Нишу, Краљеву и поменути у Дољевцу, односно селу Малошиште.

Уколико се ове спекулације покажу као истините, Леони Србија била би нова жртва кризе у аутомобилској индустрији, због које је већ хиљаде радника у Србији остало без посла.

Иако су гласине о отпуштању радника још увек само гласине, оне долазе из саме компаније, од запослених који тврде да су добили анексе уговора и да их пребацују из погона у погон, без јасног објашњења.

Јелена Милошевић из Странке слободе и правде (ССП) у Нишу за Данас каже да све информације које има, има од радника.

„Они наводе да ће 500 радника 16. јуна бити пребачено из Малошишта у Ниш, то су људи који раде на пројекту Јагуар. Јагуар послује у Малошишту од самог отварања и сада се сели у Ниш“, указује она.

Како додаје, људи добијају анексе уговора да се појединци из Малошишта премештају у нишки погон, а неки други из нишког погона у Малошиште.

„Отпуштања би требало да крену у августу и очекује се да се то заврши до краја септембра“, упозорава Милошевић.

Оно што кружи међу радницима, према њеним речима, јесте да је отпремнина по години 50.000 динара.

„Међутим, њима је речено да ће доћи кинески инвеститор који прави сијалице, који би њих преузео. Услов да их преузме је да они дају отказ, да оду на биро, па да их он повуче са бироа. То је по мом мишљењу манипулација“, наглашава наша саговорница.

Милошевић подсећа да се о затварању погона у Малошишту већ дуго прича.

„Верујем да Леони има своју пословну политику, али она је, према тврдњама запослених, управо затварање тог погона. Радници који раде на пројекту Јагуар имаће посла до краја следеће године у нишком погону, шта ће после тога бити ни запослени ни нико други не зна“, наводи она.

Пререгистрација у АПР-у

Компанија Леони Србија, недавно је у Агенцији за привредне регистре (АПР) променила податке о огранцима и регистровала тако засебно огранак Краљево, огранак Дољевци и огранак Ниш и огранак Прокупље.

Ово је изазвало пажњу јавности у светлу нових догађаја и спекулација о отпуштањима, а компанија и радници имају различита објашњења.

Наша саговорница Јелена Милошевић наводи да су тим изменама они осамосталили огранке.

„Како запослени кажу, то је урађено да би независно проглашавали технолошке вишкове и независно затварали погоне, односно огранке. То је суштина измена у АПР-у“, указује она.

С друге стране, из компаније Леони за Данас потврђују да је компанија у Србији пререгистрована из једног правног лица у једно правно лице са четири огранка, на четири локације на којима годинама послује – Прокупље, Дољевац, Ниш и Краљево.

„Осим усклађивања са законом и фактичким стањем, на овај начин се стварају и услови за унапређење система менаџмента и управљања профитабилношћу сва четири огранка“, објашњавају они.

У овом тренутку, како тврде, сва четири огранка Леони Србија послују у складу са важећим плановима и уговореним обавезама.

„У компанији Леони Србија запослено је око 10.000 људи. Континуирано пратимо трендове у ауто-индустрији и прилагођавамо се да бисмо осигурали дугорочну одрживост нашег пословања. Леони Група и Леони Србија фокусирани су на пажљиво кретање кроз ове промене и посвећени су очувању стабилности односа са свим заинтересованим странама“, наводе из компаније.

Да ли ће доћи до отпуштања радника у Леонију?

Из компаније отпуштања не помињу, али нема ни одлучног демантија.

„У складу са својом политиком, компанија Леони не коментарише спекулације о будућим потезима или пословним одлукама, већ саопштава информације релевантне за јавност када за то постоје јасни разлози и околности“, наводе у одговору за Данас.

Они подсећају да се цела аутомобилска индустрија у Европи тренутно суочава са значајним изазовима.

„Леони Група, као добављач првог нивоа за произвођаче аутомобила, осећа последице промена у потражњи и општем успоравању тржишта. Тако је у 2024. години глобална продаја групе пала за око 10 одсто. Оваква ситуација захтева да се Леони Група, па тиме и Леони Србија, прилагођавају променљивим тржишним условима“, наглашавају они.

Зато, како тврде, предузимају проактивне кораке за стабилизацију пословања, као што су повећање ефикасности и оптимизација капацитета, у циљу очувања конкурентности и одрживости пословања.

Шта кажу из синдиката?

Председник синдиката Слога у Леонију Даниел Пауновић за Данас наглашава да ће синдикат, поводом спекулација које су се појавиле у јавности о могућем затварању погона, учинити све што је у њиховој моћи да осигурају заштиту интереса и права радника, како у складу са Законом о раду, тако и у складу са Колективним уговором.

„Свесни смо да се европска аутомобилска индустрија суочава са изазовима који директно утичу и на пословање компаније Леони. Синдикат Слога Леони одржава свакодневну комуникацију са послодавцем, пажљиво прати ситуацију и осигурава да се одлуке које утичу на раднике не донесу без њихове заштите и информисаности“, поручује он.

Оно што је најважније, како истиче, јесте да у овом тренутку не постоји званична одлука послодавца о затварању погона нити о смањењу броја запослених.

„У случају било каквих великих промена, послодавац је законски обавезан да прво достави програм решавања вишка запослених репрезентативном синдикату. Синдикат Слога Леони, као репрезентативни синдикат, до данас није примио никакав такав програм“, наводи наш саговорник.

Он поручује да ће се, без обзира на развој ситуације, борити за права запослених, тражити транспарентност од послодавца и осигурати да се све одлуке доносе у складу са законом.

„Свако неосновано нагађање доприноси додатној забринутости и дестабилизацији радног окружења, те апелујемо на све актере да се ослањају искључиво на проверене и званичне информације, како од послодавца тако и од репрезентативног синдиката Слога Леони“, закључује Пауновић.

Изабрали смо модел раста, не развоја

Директор Института за развој и иновације Ненад Јевтовић за Данас каже да ово ништа не изненађује и да је овакве ствари било могуће очекивати.

„Два фактора која су могла да утичу на овако нешто јесу смањена тражња, у овом случају за аутомобилима, па самим тим трпи и цео ланац аутомобилске индустрије и као друго све мања конкурентност радне снаге у Србији у погледу зарада. Ем је стагнација, односно криза у европској аутоиндустрији, ем наша радна снага више није тако јефтина као када су они долазили“, указује он.

Јевтовић подсећа да се њима пословање овде прилично исплатило и због јефтине радне снаге и због субвенција које су добили од државе.

„Али ако нема више потражње, они се враћају ка матици, а ако поново буде производње увек ће се наћи неко јефтинији од Србије. То ће се дешавати и у годинама које долазе, не само због стања европске и светске економије, већ и због наше више неконкурентне наднице“, упозорава наш саговорник.

Јевтовић наводи да ми нисмо прешли, у великом делу страних директних инвестиција, на неке софистицираније производе који учествују са већом додатном вредношћу у финалном производу.

„Овако као компоненташи не можемо очекивати да неко гледа дугорочно и стратешки на нас. Мислили смо да ћемо упалу плућа да излечимо бруфеном, он је спуштао температуру, али није поправио стање наших плућа и сада су нам нестала оба плућна крила. Нисмо суштински решавали проблем, а немамо довољно капитала по глави становника ни знања да производимо добра вишег степена“, објашњава он.

Што се тиче радника из ове индустрије, Јевтовић сматра да су они веома изазовна социјална категорија.

„Такозвана сендвич генерација, која не може назад, а није зрела за пензију. Имамо срећу што је стопа незапослености веома ниска и некако ће тржиште ове раднике апсорбовати, али то ће, врло вероватно, бити незадовољавајућа радна места“, каже он.

Према његовим речима, ми нисмо изабрали модел развоја, већ модел раста.

„Модел раста је оно што доноси стопу раста БДП-а, а модел развоја служи да се економски и друштвено развијете. Ми никад нисмо имали модел развоја. Модел раста се сад слама и поклапа се са овим друштвеним покретима и променама у Србији“, указује он.

Ипак, кад се дође до одређене плате, народ тада тражи још више и то је онда свеукупно добро за друштво, закључује Јевтовић.

Izvor: danas

Oznake: Gepks, Niš, otpuštanja, radnici