Прочитај ми чланак

Случај Генералштаб: Шта је са одговорношћу Весића, Селаковића, Дејана Ђурђевића…

0

Један осумњичени је признао фалсификовање документа на основу кога је Генералштаб изгубио статус културног добра (мада је касније председник Александар Вучић рекао да није било фалсификата), али шта је са осталим одговорним за буквално поклањање овог комплекса у центру Београда зету америчког председника? И то целе бивше Владе на челу са тадашњим премијером Милошем Вучевићем, и посебно Гораном Весићем, у то време на челу Министарства грађевине, који је у име те исте Владе, потписао уговор са Џерадом Кушнером, зетом Доналда Трампа.

Не треба заборавити ни улоге Николе Селаковића, министра културе, а посебно проф. др Дејана Ђурђевића, директора Републичког секретаријата за законодавство, без чијег „амина“ Влада није могла да донесе закључак на основу кога је Трамповом зету Генералштаб „изнајмљен на 99 година“!

Сва четворица – Вучевић, Весић, Селаковић и проф. др Ђурђевић – правници! И то вајни правници када ниједан од њих није знао, или боље речено није желео да зна да се Генералштабу не може одузети статус културног добра! Али у Србији земљи врсних правника, чији је и председник „најбољи студент Правног факултета свих времена“, све је могуће!

Некадашњег министра грађевине, који је пре годину дана потписао Уговор о ревитализацији комплекса бившег Савезног секретаријата за народну одбрану (ССНО)“, у центру Београда са Кушнеровом компанијом „Аффинитy Глобал Девелопмент“, за то је овластила Влада Србије. Та иста Влада, на челу са правником Вучевићем у то време уопште није имала Предлог за доношење одлуке о престанку својства културног добра Генералштаба, јер је тај, како се верује, документ Васић фалсификовао и доставио јој тек пола године касније.

Како се Весић, као правник, није распитао да ли је све правно покривено да Трампов зет на месту Генералштаба гради хотел и стамбени комплекс? Можда и важније, како је Влада на челу са правником Вучевићем, донела закључак на основу кога је Весић овлашћен да са Кушнером потпише уговор? Да ли је тој истој Влади, на челу са правником Вучевићем, Републички секретаријат за законодавство чији је директор проф. др Ђурђевић, такође правник, дао „зелено светло“ да донесе тај закључак? Јер без одобрења Републичког секретаријата за законодавство, којим шефује правник проф. др Ђурђевић, Влада није могла, нити смела, да донесе тај закључак.

Не треба заборавити и ћутање тадашњег, али и актуелног министра културе Николе Селаковића, такође правника, својевремено чак и министара правде. Обавеза министарства на чијем је челу је да штити културно добро, као и интегритет Републичког завода за заштиту споменика културе.

Као правник, морао је бар да прочита Закон о културном наслеђу, у члану 61 где се одређује како се укида статус културног добра, и да зна да Генералштаб није ни уништен, ни нестао, а није ни изнет или извезен из државе. За то је само требало да погледа кроз прозор канцеларије у Влади!

Сви ти врсни правници, неки чак и са академским титулама, радили су све супротно од онога што су учили на факултету, и што је још важније, шта је требало да примене у пракси. Да штите закон и државу! И културна добра, као што је Генералштаб.

Али, не! Они су донели, одобрили, применили и ћутали на закључак Владе којим је Трамповом зету поклоњен Генералштаб, наводно „на 99 година“. И још су ишли у дубиозу прихватањем документа, за који је утврђено да је фалсификат, а који је шест месеци након Весићевог потписивања уговора са Кушнером, Влади доставио за сада једини осумњичени Горан Васић, в. д. директора Републичког завода за заштиту споменика културе. Васић је признао да је фалсификовао Предлог за доношење одлуке о престанку својства културног добра Генералштабу, али много је важније, а шта у овом моменту не знамо, ко му је наредио да тај документ лажира! Мало је вероватно да је тадашњи премијер, уједно и председник СНС-а, партије чији су чланови, имао толико јак утицај на њих.

Дејан Ђурђевић, професор на Правном факултету у Београду, широј јавности је познат као некадашњи шеф Републичке изборне комисије, члан Председништва СНС-а, али и као напредњак који је имао највише плаћених функција – чак шест! Пре девет година, после избора опозиција незадовољна радом РИК-а и објављеним резултатима тражила је поновно и то ручно бројање гласова. Уз то било је доста приговора са бирачких места, који су махом одбачени, али се поново гласало на 15 бирачких места. Ђурђевић је тада поднео оставку, и то други пут.

Претходно је 2014. отишао са чела РИК-а, након што је Главни одбор СНС донео одлуку да напредњаци који имају више од две плаћене функције напусте једну од њих. А Ђурђевић је имао чак шест! Био је професор на Правном факултету, члан испитног одбора и испитне комисије при Министарству правде, директор Републичког секретаријата за законодавство и члан Надзорног одбора ЈП „Службени гласник“. Одрекао се функције председника РИК-а јер је била најмање плаћена. Скупштина Србије међутим није усвојила његову оставку, па се на седницама РИК-а активирао у јулу 2015, а наредне године, после избора коначно је отишао са те функције.

Не тако давно Мирослав Алексић, председник Народног покрета, испрозивао га је да је „фантомски бирач“, што је демантовао.

Иначе, пре СНС-а био је у радикалима, а медији су писали да су адвокати Ђурђевића звали „владаром из сенке нотара“

Према писању Њујорк тајмса, а које је пренео Данас, из фирме „Аффинитy Партнерс“ у власништву Џареда Кушнера, зета председника САД, речено је да су „из медијских извештаја сазнали да је бивши званичник српске владе, без икакве повезаности са њиховом фирмом, наводно фалсификовао документе у вези са статусом заштићеног културног добра у пројекту „Белграде Сqуаре“, те да ће испитати ситуацију и донети наредне кораке“.

„Сазнање из медијских извештаја“ буди сумњу да зет Доналда Трампа и српска власт тренутно имају неки прекид у комуникацији, а шта је разлог томе, може само да се наслућује.