Прочитај ми чланакВанредни парламентарни избори које већ месецима тражи Студентски покрет заправо нису класични избори већ референдум. Пошто већ дуго под влашћу СНС живимо у претполитичком времену у коме нема нормалне парламентарне демократије, тако ће и први следећи избори бити – предизбори. На овим предизборима ми се опредељујемо да ли и даље желимо да живимо у личном режиму Александра Вучића (чију оставку такође треба тражити на Видовдан, а самим тим и ванредне председничке изборе, као и ванредне локалне изборе у читавој Србији), или желимо да државу вратимо народу и обновимо демократију која пре свега значи слободне медије, поштене изборе и поделу власти.
Док је СНС на власти неће бити нормалних медија, избора и парламента нити ће се Устав поштовати нити ће било која грана власти независно функционисати. Дакле, да бисмо омогућили да државне институције раде свој посао, да би се испунили студентски захтеви, да би се нормализовао рад медија, да бисмо уопште дошли до слободних избора и нормалне парламентарне дебате – најпре је потребно да падне актуелна власт јер док они владају промена из садашњег стања бити неће. Зато је пресудно да прве следеће изборе схватимо као референдум на коме треба да победи могућност да уопште имамо нормалне изборе као други корак. Ко то не схвата, тешко да је толико политички глуп већ је много реалније да ради за Вучићев опстанак на власти.
На сваком референдуму питање је или-или, па тако и на овом нашем који називамо ванредним изборима. Да ли сте за наставак овог зла у коме живимо под Вучићевом влашћу већ 13 година или не? Ту нема различитих идеологија, изборних програма, кампања, лидера или било које друге врсте класичног изборног надметања, већ само једно питање и један циљ: да ли сте за то да ова бахата и корумпирана власт оде и да се онда на следећим, заиста демократским изборима бира нова власт, након одрећеног прелазног периода који ће служити за консолидацију државе и институција како би коначно почеле да раде свој посао по Уставу и законима. Дакле, прелазна Влада која мора доћи између два изборна циклуса неће се бавити питањима ЕУ, Русије, НАТО, Сребренице, односа са Хрватском или Албанијом, већ искључиво постављањем нових темеља за поделу власти и обнову свих институција, а потом и испуњењем студентских захтева односно владавином права и правде, као и припремом поштених избора.
За све они којима су битне идеолошке и програмске разлике на политичкој сцени долази време у другом кораку када ће на поштеним изборима моћи слободно да бирају и буду бирани према својим изборним платформама, а грађани ће слободно да гласају без медијских лажи и других притисака и уцена. Зар то није оно најважније за шта смо се одувек борили – да имамо могућност да слободно представимо своје програме и да народ слободно бира ко ће водити државу у наступајућем периоду? Зашто би неко био против овог концепта, изузев ако не ради за актуелну власт? Нема ваљаних аргумената против овог приступа и ма колико се многи трудили да их нађу – то су на крају само аргументи за опстанак Вучића на власти.
Ако су следећи ванредни избори референдумског карактера, а јесу, онда је најбоље за опозицију на њих изаћи у једном блоку јер ће и власт ићи у једној колони. То је за све грађане најједноставније и треба само референдумски да се определе за кога су од те две опције (изборне листе). Опозиција нема ауторитет ни снагу да буде носилац овог референдумског питања, већ је легитимитет за предводника тог изазивача власти сада на Студентском покрету. Заиста је после свега што су урадили на уздрмавању овог режима исправно да они кандидују Студентску листу, а сви ми да је подржимо. Зашто то не би урадиле и друге опозиционе политичке странке као што је то већ учинио Српски покрет Двери? За политичке странке опозиције, као што смо већ констатовали на почетку, ово нису избори и тек на другим изборима, након што скинемо ову власт, може се очекивати озбиљно и поштено такмичење у нашим идеологијама и програмима. Ми треба за то да се спремамо, а пре тога да свим својим ресурсима помогнемо Студентску листу и изборну победу над актуелном влашћу која ће једино омогућити заиста слободне изборе после тога за све нас актуелне политичке актере. Шта је алтернатива овоме? Да се странке опозиције боре за цензус, да добију неколико посланика и нешто пара из буџета, да гледају личне и страначке интересе уместо општег добра? Пре ће бити да они који тако мисле директно раде за БИА и власт.
Не би било погрешно да поред Студентске листе постоји још једна или највише две широке опозиционе колоне за које се цензус не доводи у питање, и које би изашле на изборе у договору и са циљем рушења једне диктаторске власти, као што је недавно био случај у Црној гори када су три листе опозиције заједничким трудом срушиле Мила Ђукановића. Дакле, може и тако, али само ако су то највише три листе и ако раде у апсолутном сагласју и садејству. Ако, међутим, то изађе на свађе и сукобе у опозицији који ће завршити са 10 изборних листи од којих ће 7 остати испод цензуса, јасно је да то одговара само владајућем режиму и да је служба државне безбедности изнова успешно припремила терен за нејединство у опозицији и опстанак садашње власти. Да не бисмо то дозволили, најбоље је да сви заједно станемо иза Студентске листе са јасним мандатом да се не бави идеолошким и другим политичким поделама већ искључиво уређењем државе, институција, медија и припремом следећег изборног процеса у коме ће онда сви политички актери имати прилику да се покажу. Међутим, делује да многи у опозицији не желе овај сценарио, да су се навикли и да лепо фунционишу у овој политичкој баруштини, да желе да задрже монопол на бављење политиком, да им је од Вучићеве смене важнија сопствена задњица и да су спремни на све калкулације у том правцу. Само што су, рекао бих и надам се, коначно проваљени и да ће народ овога пута стати иза оних који иду без калкулација у правцу обнове слободе, демократије и правде у Србији, и не траже ништа за себе, а то је Студентски покрет.
