У Дому Народне скупштине Републике Србије 19. августа одржана је међународна конференција „Страдање Срба на Косову и Метохији, Резолуција УН 1244 и међународно право“, на којој су домаћи и страни учесници разматрали положај српског народа у јужној покрајини, правни домет Резолуције 1244 Савета безбедности УН и могућност враћања косовско-метохијског питања у оквире светске организације.

Међу говорницима је био и народни посланик и председник Покрета МИ – Снага народа проф. др Бранимир Несторовић, чији је наступ обележила порука да Косово и Метохија нису изгубљени све док Србија сама не одустане од својих права.

„Косово не може да буде изгубљено док га ми не предамо“, поручио је Несторовић, позивајући на борбу против песимизма и на дугорочно политичко, дипломатско и правно деловање. Његов говор није био само анализа међународног положаја Србије. Био је то позив да се, како је рекао, исправи грешка начињена пре 27 година, да се преиспита досадашњи европски пут и да Београд престане да се понаша као да је исход косовско-метохијског питања унапред одређен.

Конференција у Скупштини: повратак теме у оквире међународног права

Према званичном саопштењу Народне скупштине, конференцију је организовала Посланичка група „Народно сећање и достојанство – Време је“, а скуп је отворио народни посланик Борислав Антонијевић. Поред Несторовића, учествовали су, између осталих, руски правник и бивши потпредседник Државне думе Сергеј Бабурин и некадашњи словачки министар правде и председник Врховног суда Штефан Харабин. Организатори су навели и присуство представника више дипломатских мисија (Русије и других) и Уједињених нација. Народна скупштина Републике Србије

Учесник	Улога на скупу	Главна тема
Борислав Антонијевић	Домаћин и уводничар	Положај Срба и потреба институционалне акције
Бранимир Несторовић	Народни посланик, председник МИ – Снага народа	Повратак питања КиМ у УН и борба против песимизма
Сергеј Бабурин	Професор међународног права, бивши потпредседник Думе	Резолуција 1244 и нарушавање међународног поретка
Штефан Харабин	Бивши министар правде и председник Врховног суда Словачке	Правне последице преседана и обавезност међународних аката
Александар Боцан-Харченко	Амбасадор Руске Федерације	Подршка Резолуцији 1244 и заштити Срба

Званични назив конференције одредио је и њен политички тон: уместо разговора о „нормализацији“ под условима које постављају Брисел и Приштина, учесници су инсистирали на страдању српског народа, важењу Резолуције 1244 и обавезама које проистичу из међународног права. Такво полазиште директно се супротставља настојању да се питање статуса сведе на технички дијалог и постепено прихватање самопроглашене независности такозваног Косова.

Несторовић је већ на почетку говор назвао „питањем свих питања“. Према његовим речима, неправда начињена Србији 1999. године може и мора да буде исправљена, без обзира на време које је протекло. „Никада није касно“, нагласио је, додајући да исправка није само могућа него и неизбежна ако Србија остане истрајна.

Преображење као симбол политичког заокрета

Конференција је одржана на Преображење, што је Несторовић искористио као симболичку основу свог излагања. Подсетио је да празник у хришћанској традицији означава Христово преображење у светлост пред ученицима, али и преломни тренутак у народном календару, када се, према предању, мењају природа, лишће и вода. Из тог верског и традицијског мотива извео је политичку поруку: Србији је, сматра, потребно сопствено преображење.

Тај заокрет, у његовој интерпретацији, значи напуштање „беспућа евроатлантских интеграција“. Несторовић је изнео оштру тврдњу да је крајњи циљ таквог пута увлачење Србије у сукоб са Русијом и слање српских војника у Украјину.

„Можемо да почнемо да крећемо у преображај и да покушамо да кренемо другим путем“, рекао је Несторовић. За њега тај други пут не значи изолацију, већ ослањање на државе које не признају самопроглашену независност Косова и које у Савету безбедности могу да спрече његов пријем у Уједињене нације. Најпре је указао на Русију и Кину, а затим и на шири круг земаља БРИКС-а и држава које оспоравају западно тумачење међународног поретка.

Зашто Несторовић тражи повратак питања Косова и Метохије у УН

Средишња политичка теза говора била је да је Србија начинила велику грешку када је прихватила Европску унију као посредника у дијалогу Београда и Приштине. Несторовић је ЕУ описао као европски политички продужетак НАТО-а и као страну која је, по његовом виђењу, активно подржавала Приштину. Због тога сматра да Брисел не може да буде непристрасан посредник, већ актер са сопственим циљем.

Дијалог Србије и албанских сепаратиста у Приштини заиста се, после одлуке Генералне скупштине УН из 2010, води уз посредовање Европске уније. У фебруару и марту 2023. ЕУ је објавила Споразум о путу ка нормализацији и анекс из Охрида. Члан 4 европског текста предвиђа да се Србија неће противити чланству Косова у међународним организацијама.

Несторовић управо у том раскораку види опасност. Његова порука је да се Србија не сме ослонити на усмена тумачења и накнадна ограђивања, већ да мора да се врати правно обавезујућем документу усвојеном у Савету безбедности. Према њему, сваки споразум који је у супротности са Уставом Србије, Повељом УН и Резолуцијом 1244 треба оспорити или поништити.

„Ми морамо да поништимо Бриселске споразуме, Охридске споразуме и свашта још“, рекао је. Тиме је свој наступ изместио из домена опште патриотске реторике у конкретан политички захтев. Питање, међутим, остаје како би такво поништавање било спроведено, какве би правне и дипломатске последице имало и која би државна институција преузела одговорност за нову стратегију.

„Косово не може бити изгубљено док га ми не предамо“

Најснажнији део говора био је усмерен против уверења да је Косово и Метохија неповратно изгубљено. Несторовић је то уверење назвао обликом самопредаје. Као илустрацију употребио је једноставну слику: ако некоме украду сат, он и даље зна да је сат његов; крађа не претвара лопова у законитог власника. Према тој аналогији, губитак ефективне контроле не значи и губитак права, а нарочито не обавезу да се неправда накнадно призна.

„Косово не може да буде изгубљено док га ми не предамо. Оно може да буде украдено“, казао је. Ова реченица сажима читаву његову поруку: статус није само питање фактичке моћи, већ и питање правног континуитета, политичке воље и националног памћења. За део јавности то ће звучати као охрабрујућа истина; за други део као политика без непосредног механизма. Али управо је механизме конференција покушала да понуди кроз десет закључака.

Несторовић је истовремено критиковао одсуство одлучније реакције државе на притиске којима су Срби изложени на Косову и Метохији. Говорио је о претресима кућа, хапшењима због истицања српских симбола и случајевима физичког насиља. Насупрот томе, указао је на јавно истицање албанских застава у Прешевској долини, уз оцену да се у остатку Србије толерише оно због чега се Срби у покрајини кажњавају.

Резолуција 1244: шта документ заиста предвиђа

Резолуција 1244 Савета безбедности УН усвојена је 10. јуна 1999. године. Њоме су успостављена међународна цивилна и безбедносна присуства у покрајини, уз потврду привржености суверенитету и територијалном интегритету тадашње Савезне Републике Југославије. Документ предвиђа и повратак „договореног броја“ југословенског и српског особља ради ограничених функција: везе са међународним мисијама, обележавања и чишћења минских поља, присуства код српских историјских и верских локалитета и на кључним граничним прелазима. Уједињене нације – Резолуција 1244

Резолуција, нажалост, не даје Србијимогућност једностраног распоређивања, али јасно задржава механизам повратка дела особља. То је правна полуга коју су учесници конференције тражили да званичне власти Србије поново активирају.

Тврдња из говора	Документована основа	Редакцијска напомена
Питање КиМ треба вратити у УН	Резолуција 1244 остаје на снази и мандат КФОР-а почива на њој	Политички процес се годинама води уз посредовање ЕУ; повратак у СБ УН тражи дипломатску већину и подршку сталних чланица
Треба тражити повратак 1.000 припадника	Анекс 2 предвиђа повратак договореног броја југословенског и српског особља	Текст не гарантује аутоматски повратак баш 1.000 људи; број и функције су предмет договора
Захтев КФОР-у можда није ни написан	Несторовић каже да није успео да добије примерак	МО Србије је 16. децембра 2022. објавило да је захтев предат, КФОР је потврдио пријем, а Влада Србије је 7. јануара 2023. саопштила да је стигао одговор
Охридски текст отвара пут чланству Приштине у организацијама	Члан 4 текста ЕУ каже да се Србија неће противити чланству Косова у међународним организацијама	Власти Србије оспоравају да су прихватиле признање и чланство у УН; документ није формално потписан, али представници ЕУ јасно наводе да је Вучић усмено прихватио споразум.
Русија и Кина могу спречити столицу у УН	Пријем у УН захтева препоруку Савета безбедности, где Русија и Кина имају вето	Политика сталних чланица може се и мењати, па је реч о снажној, али не и вечитој гаранцији.

Спор о писму КФОР-у: шта је речено, а шта је забележено

Током читања закључака Несторовић је отворио питање захтева који је Србија крајем 2022. упутила КФОР-у. Рекао је да су он и његови сарадници око годину и по покушавали да дођу до „чувеног писма“, али да нико није успео да им покаже документ нити евиденцију, због чега сумњају да захтев можда никада није написан. То је озбиљна оптужба и захтева проверу.

Доступни званични подаци не потврђују његову сумњу. Министарство одбране Србије објавило је 16. децембра 2022. да је захтев за повратак до хиљаду припадника Војске Србије и МУП-а послат електронском поштом, а затим предат и у штампаној форми код Мердара. КФОР је истог дана потврдио Радију Слободна Европа да је примио писмо и да га разматра. Влада Србије је 7. јануара 2023. саопштила да је КФОР предао одговор српској страни. Министарство одбране Србије Влада Србије

То, међутим, не затвара питање јавне доступности самог садржаја захтева и одговора. Несторовић зато може оправдано да тражи увид у оригинална акта и њихове деловодне бројеве. Најпрецизнији закључак гласи: постојање и размена докумената јавно су потврђени, док њихов пуни садржај није лако доступан широј јавности.

Десет закључака конференције

Други део видео-снимка посвећен је читању закључака које су учесници намеравали да проследе Савету безбедности УН, дипломатским представништвима и државама које подржавају Србију. Несторовић их је представио као први практични корак у дугој борби. По смислу изговореног, закључци су следећи:

Број	Закључак	Практични циљ
1	Спровести демилитаризацију Косова и Метохије у складу са Резолуцијом 1244	Вратити безбедносна питања у оквир мандата УН
2	Тражити повратак до 1.000 припадника српских безбедносних снага	Активирати механизам повратка договореног броја особља
3	Заштитити права Србије на Газиводама, енергетском комплексу код Обилића и трафостаници Валач	Очувати имовинске, водне и енергетске интересе Србије
4	Изградити хидроцентралу код Рибарића на Ибру или више малих централа, у складу са постојећим пројектима	Ојачати контролу водних и енергетских ресурса
5	Обезбедити заштиту српског становништва по Резолуцији 1244, Уставу Србије и другим обавезујућим нормама	Институционализовати заштиту живота, имовине и права Срба
6	Оспорити споразуме супротне Резолуцији 1244, Повељи УН, Уставу Србије и Хелсиншком завршном акту	Преиспитати Бриселски и Охридски процес и договоре прихваћене под притиском
7	Наставити кампању повлачења признања самопроглашене независности Косова	Смањити број држава које признају Приштину
8	Подржати формирање Адвокатске коморе Косова и Метохије	Побољшати правну заштиту српског становништва
9	Оспоравати прописе власти у Приштини супротне Резолуцији 1244	Створити систематску правну одбрану пред домаћим и међународним телима
10	Спречавати чланство такозваног Косова у међународним организацијама	Онемогућити постепено стицање атрибута државности и посебно место у УН

Ови закључци нису државна платформа и сами по себи немају обавезујућу снагу. Њихов значај је политички: они покушавају да сажму алтернативну стратегију у односу на актуелни дијалог под окриљем ЕУ. Кључно питање није само да ли су закључци формулисани, већ ко ће их званично преузети, коме ће бити достављени, какве ће одговоре добити и да ли ће из њих проистећи конкретне парламентарне и дипломатске иницијативе.

„Поредак заснован на правилима“ и промена односа снага

Несторовић је западни концепт „поретка заснованог на правилима“ супротставио међународном праву заснованом на Повељи УН. По његовом тумачењу, формула о правилима омогућава најмоћнијим државама да саме одређују која правила важе у датом тренутку, док је бомбардовање СР Југославије 1999. било један од најдрастичнијих примера такве праксе.

„Ово није само борба за Косово. Ово је борба за међународни правни поредак. Ово је борба за Уједињене нације“, рекао је. У његовој прогнози, слабљење западне моћи и јачање БРИКС-а отвориће простор да се преседани створени на Балкану преиспитају. Та прогноза није извесност, али представља важан стратешки став: Србија, по њему, не треба да доноси неповратне одлуке у тренутку када се глобални однос снага мења.

Ту се налази и најјачи, али и најризичнији део предложене стратегије. Одлагање коначног одрицања може сачувати правну позицију Србије; истовремено, ослањање само на будућу геополитичку промену може довести до пасивности ако није праћено свакодневним радом на заштити људи, имовине, светиња и институционалних веза. Зато се закључци конференције морају мерити по томе да ли стварају реалне механизме, а не само снажне симболичке поруке.

Косово и Метохија као државна и духовна колевка

Несторовић је више пута инсистирао да се употребљава пуни назив „Косово и Метохија“, а не само „Косово“. Образложио је то не само државноправним већ и духовним разлогом: реч Метохија потиче од грчког појма за црквени посед и упућује на вековно присуство српских манастира, епархија и Пећке патријаршије. Изостављање Метохије, по њему, није стилска скраћеница већ део политичког брисања историјског идентитета простора.

„Као што је за Русе Кијев место где је настала руска држава, за Србе је Косово место где је настала наша држава“, казао је. Подсетио је да се седиште Пећке патријаршије налази у покрајини и оценио да Српска Православна Црква има интегративну и заштитничку улогу за српски народ. Због тога очекује јачање притисака на СПЦ, по узору на сукобе око црквене имовине у Црној Гори и положаја канонске Украјинске Православне Цркве.

Бећковићев цитат и позив Србима да се пробуде

Пре читања закључака Несторовић је цитирао Матију Бећковића: „Косово није 15 одсто територије Србије, већ 100 одсто части, савести и достојанства српског народа.“ Тим речима пребацио је тежиште са географије на идентитет. Његова порука била је да се Косово и Метохија не могу мерити само процентима територије, економским трошковима или тренутним односом војне снаге.

Посебно је нагласио да не очекује да се „Савет безбедности поломи око нас“, већ да се Срби пробуде. Критиковао је уверење да је безвизни режим са Шенгеном довољна награда за одрицање од државних интереса, тврдећи да Србија од Запада не треба да очекује суштинску подршку. „Сунце се рађа на истоку“, поручио је, још једном одређујући спољнополитички правац који заступа.

Тон говора у завршници постао је историјски и мобилишући. Несторовић је подсетио на повлачење српске војске преко Албаније и више од четири века османске власти као примере тренутака у којима је изгледало да је све изгубљено. Јермене, Србе и Јевреје назвао је неуништивим народима управо зато што су вековима били прогоњени, али су опстали.

„Не можете изгубити зато што се са вама боре духови ваших предака који су погинули за ову земљу“, пренео је поруку руских саговорника. Завршио је уверењем у победу и позивом сваком појединцу да да свој допринос: „Бити Србин није привилегија. То је велики терет. И није лако бити Србин. И други би били кад би могли.“

Шта после конференције

Снага овог скупа неће се мерити бројем изговорених патриотских реченица, већ судбином закључака. Ако буду упућени Савету безбедности, дипломатским мисијама и владама које не признају самопроглашено Косово, јавност треба да добије доказе о предаји, одговоре институција и план наредних корака. То би био начин да се избегне управо онај спор који је Несторовић отворио око писма КФОР-у.

Потребна је и домаћа институционална расправа. Народна скупштина може да затражи извештаје о спровођењу Бриселских и Охридских обавеза, о безбедности Срба, имовини Републике Србије у покрајини, статусу електроенергетских објеката и раду државних органа на повлачењу признања. Правни стручњаци могу да утврде који су закључци одмах спроводиви, који захтевају нове законе или резолуције, а који зависе од пристанка међународних актера.

Несторовићев говор не даје одговор на сва оперативна питања, али јасно формулише полазиште: Србија нема право да сама прогласи пораз. Резолуција 1244 није чаробни инструмент који једним потезом мења стање на терену, али остаје важећи акт Савета безбедности и правна тачка ослонца. Све док постоје Срби на Косову и Метохији, српске светиње, Устав Србије и државе које не признају једнострано проглашену независност, питање није затворено.

Конференција је, по Несторовићевим речима, тек први корак на дугом путу. Да ли ће тај корак постати почетак озбиљне стратегије или остати забележен као још један скуп зависи од политичке воље, јавног притиска и способности да се национални став преведе у проверљиве правне и дипломатске потезе. Његова централна реченица зато остаје и порука и обавеза: Косово и Метохија нису изгубљени док их Србија не преда.

Извор: Србин.инфо