Прочитај ми чланакАмеричка реакција на најаву серијске производње руског ракетног система „Орешник“ изазвала је пажњу војних аналитичара.
У тексту објављеном у специјализованом часопису Military Watch Magazine истакнуто је да је почетак серијске производње овог наоружања својеврсна прекретница за руске ракетне снаге.
„Увођење система ‘Орешник’ у оперативну употребу означило је важну тачку у развоју руских балистичких капацитета, који су се до сада ослањали претежно на ракете кратког домета попут ‘Искандера-М’, као и на интерконтиненталне системе домета као што је ‘Сармат’“, наводи се у тексту часописа.
Аутори подсећају и да су перформансе овог система, након његове прве употребе током прошле године, изазвале забринутост међу бројним земљама чланицама западних безбедносних савеза.
Подсетимо, руски председник Владимир Путин је дан раније потврдио да је у земљи отпочела серијска производња ракетног система средњег домета „Орешник“. Још у новембру прошле године, тачније 21. новембра, Путин је први пут обелоданио да је тестирање овог оружја успешно обављено.
Тада је саопштено да је тест спроведен као одговор на активну употребу војних средстава произведених у западним земљама, а циљ напада било је постројење у оквиру одбрамбеног индустријског комплекса Украјине.
Руски председник је нагласио да би, уколико би се овај систем употребио у већем обиму и у једном координисаном дејству, његова ефикасност могла да достигне ниво који се у војним круговима пореди са силом стратешки важног оружја.
Ипак, како је истакао, „Орешник“ не спада у категорију оружја које има широки деструктивни опсег, јер се одликује високим степеном прецизности и не носи специјалне врсте пуњења.
Упркос тој изјави, стручњаци подсећају да је систем „Орешник“ заправо пројектован тако да по потреби може да носи и нуклеарне бојеве главе.
Према доступним војним проценама, максимални домет ове ракете достиже између 2.000 и 2.500 километара, што је чини посебно значајном у домету средњедометних система. Такође, конструкција ракете омогућава ношење једне до три бојеве главе, у зависности од конфигурације и врсте пуњења.
Ова техничка флексибилност додатно повећава стратешки значај „Орешника“, нарочито у контексту најављеног повећања броја ових система у оперативној употреби. Страни аналитичари сада са пажњом прате како ће овај систем бити распоређен у наредним месецима и какве ће последице имати по безбедносну равнотежу у Европи и шире.
