Прочитај ми чланак

Да ли је ЦИА извела експлозије на цевоводима Северног тока?

0

Ваљано истрениране европске марионете Вашингтона, подразумева се, окривиће Русију да је у ваздух дигла сопствене гасоводе

У тренутку у ком су и Северни ток 1 и Северни ток 2 прошлог понедељка изненада изгубили притисак, шведски сеизмолози су регистровали вишеструке експлозије. Директор гасовода је пријавио никада пре виђен ниво штете на њима. Јасно је да је у питању намерно изведена саботажа, као и то да је такву могла да изведе једино нека влада која поседује подморнице оспособљене за полагање мина под морем.

Ко би то онда могао бити?

Амерички државни секретар Блинкен је изјавио да оштећење гасовода представља „значајну прилику“ (significant opportunity) за Западну Европу да се одрекне од руског природног гаса у корист укапљеног природног гаса из САД.

Пољски члан Европског парламента се захвалио САД за то што су ове гасоводе избацили из употребе, јер ће сад Русија бити приморана да са Пољском преговара ако буде намеравала да свој гас и даље шаље ка Европи.

Пре почетка интервенције Русије, радећи на спречавању њене инвазије на Донбас, амерички председник Бајден је рекао: „Неће више бити Северног тока 2. Ми ћемо га зауставити (bring an end to it). То вам обећавам, ми ћемо бити у стању да то урадимо.”

Ваљано истрениране европске марионете Вашингтона ће, подразумева се, Русију да окриве за то што је у ваздух дигла сопствене гасоводе.

А како сам раније упозорио да ће се баш тако и десити, успорено дирла-ди, дирла–да Кремља по Украјини је Вашингтону оставило довољно времена да смисли бројне смицалице и да тај сукоб навелико прошири. Нагласак који Кремљ ставља на легализме (emphasis on legalisms) би лако могао довести до нуклеарног рата. Једини безбедан начин за Русију да се са претњом из Украјине обрачуна био је блицкриг напад којим би Украјина била покорена и пре него што би Запад стигао да на то реагује. Успорен, ограничен и развучен сукоб је ишао директно на руку Вашингтону. А због тога бисмо сад сви могли да завршимо мртви.

Нема никакве сумње да је овај рат сада додатно проширен, Кремљ се сад узда у то да ни Украјина ни Запад неће наставити са ратовањем зато што би то значило непосредан напад на територију Русије, отуд и идеја о референдумима.

Како сам то јуче објаснио, предстоји нам судбоносни тренутак у историји (тај посрбљени текст прочитајте доле – прим. Стања ствари).

„Брод САД осумњичен за саботажу на гасоводима Северног тока“ .

Пол Крејг Робертс: Предстоји нам судбоносни тренутак у историји

Кривица што смо се нашли у овако опасном положају је у томе што на Западу не постоји ни један поштен и независан медиј, и ниједан поштен и компетентан експерт за Русију и Русе

Драги читаоци,

Већ сам вам објаснио да неће доћи до пораза Руса у Украјини и да то неће бити пораз Русије. Обавестио сам вас да су Путин и Кремљ посвећени једној битној ствари по којој се Русија разликује од САД, а то је чињеница да Русија, за разлику од САД, увек поступа по међународном праву. Зато није ни било „руске инвазије на Украјину”, како нам то западни пропагандисти тврде. Кијев, актуелне власти Украјине, градови и инфраструктура на западу Украјине нису нападани. Кремљ је своје војне операције ограничио на оне крајеве Украјине у којима живи већински руско становништво – које је било бомбардовано, окупирано, и убијано од стране украјинске војске и којем је прошлог фебруара запретила инвазија огромних, од западних сила обучених и наоружаних, снага украјинске армије и неонацистичких милиција са намером да збаце власти двеју независних донбаских република које је влада Русије признала. Те републике су од Русије захтевале да интервенише, и тако је дошло до „ограничене војне операције“ каква је иначе законита по међународном праву.

И као што то моји читаоци већ знају, лично сматрам да је та ограничена војна операција била грешка, зато што је довела до већег сукоба и што је и Западу омогућила да буде у њега дубоко уплетен, што је даље обећавало шири рат који би лако могао да се претвори и у нуклеарни. Помислио сам тада, а и даље тако мислим, да је Русија на легалности инсистирала чак и по цену нуклеарног рата.

Кремљ се недавно покренуо с циљем да са себе скине ограничења међународног права уз помоћ референдума у четири области Украјине чији становници желе да се поново уједине са Русијом. Јасно је да ће њихови резултати на крају бити „да“, и да ће Дума и Кремљ убрзано поступити да и те бивше руске крајеве поново припоје Русији.

Од тог тренутка ће украјинско настављање ратовања постати директна агресија на саму Русију. А то онда Кремљу развезује руке, па ће прави рат да постане одговор Русије на агресију Украјине. Од тог тренутка ће свим заинтересованим странама постати јасно да ни Кијев, ни влада Украјине, ни градови и инфраструктура западне Украјине више не уживају никакав имунитет. Другим речима, ово ће да се претвори у прави рат са разорним последицама по Украјину, а можда и по све њене западне снабдеваче – како оружјем тако и обавештајним подацима.

Американци нису за то спремни, зато што је све што су о овом сукобу чули била само русофобна пропаганда и лажно извештавање о оном што се реално догађа.

Лари Џонсон (Larry Johnson), поштен и компетентан коментатор, понавља све ово и још додаје да Западу тренутно недостаје капацитет да произведе онолико оружја и муниције колико би му било неопходно за општи рат (full war), а да исто то важи и за европске привреде којима већ увелико прети затварање као последица америчких санкција уведених против Русије. Порука коју би из тога требало извући јесте да ни САД/НАТО немају довољно средстава да спрече убрзано руско освајање Украјине, осим да прибегну нуклеарној опцији, у ком би случају Западни свет извесно престао да постоји.

Кривица што смо се нашли у овако опасном положају је у томе што на Западу не постоји ни један поштен и независан медиј, и ниједан поштен и компетентан експерт за Русију и Русе. У основи, нема довољно интелигенције код оних који на Западу одлуке доносе, а до становништава западних земаља тачне информације никако не могу да се пробију.

Ја и неколицина других смо за то силне напоре употребили, али нас због тога сада називају „теоретичарима завере”, „руским агентима или лаковернима” и многим другим именима који за првенствену сврху имају то да дискредитују нас – који можда реалну ситуацију једини разумемо. Уз нарастање стега око тога шта уопште сме да буде изговорено – или кад се нешто изговори на шта то указује – довели су до масовног незнања у тренутку који прети да постане можда пресудан у читавој историји.