Pročitaj mi članakU Srbiji u subotu počinje popis stanovništva, domaćinstava i stanova i trajaće do kraja oktobra. Građani će odgovarati na 69 pitanja, među kojima je i ono u kom treba da navedu da li su poslednjih nedelju dana makar sat vremena obavljali neki posao za koji su bili plaćeni, ili su na bilo koji način pomgli u domaćinstvu koje donosi prihod. Time se pre svega otvara mogućnost manipulisanja brojem zaposlenih, a sagovornici Nove smatraju da zvanične podatke treba uzimati sa rezervom jer sa ovakvom metodologijom ne daju pravu sliku broja onih koji nemaju posao.
Некада се људи који раде сезонски, повремено или једном месечно нису водили као запослени. У статистици они су били незапослени. Тај начин утврђивања броја запослених промењен је са доласком Српске напредне странке на власт. Према званичним подацима Републичког завода за статистику у Србији има 287.200 незапослених.
ФОТО: Н.С.
Професор Факултета политичких наука, Зоран Стојиљковић наводи да се по поменутом промењеном систему грађани „рачунају“ у запослене, чак и ако су радили свега неколико сати у току претходне недеље.
„То ће онда показати ту рањиву запосленост која обухвата неколико стотина хиљада људи. Када погледате податке, видећете око 2.800.000 људи који раде, када одбијете пољопривреднике или оне који запошљавају људе из ужег окружења, добијете око 2.100.000 људи“, каже Стојиљковић додајући да ова игра података треба да покаже шта је круг оних који имају пристојан посао, уговоре.
Иситче да ће бити интересантно видети како ће се утврђивати све категорије, имајучи у виду да рањиву радну снагу чини трећина запослених.
Званичним подацима не треба веровати
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић напомиње да податке званичних институција треба узимати са резервом.
„Нико вам у овој земљи са сигурношћу не може рећи колики је број запослених, подаци су само оквирни“, каже Савић.
Додаје да готово са сигурношћу може да каже да ће подаци са пописа бити злоупотребљени.
„Могу рећи да ће подаци бити злоупотребљени, јер се отпилике тако и рачуна број запослених. Довољно је било да сте дан, два продавали нешто на некој тезги и били пријављени, ви се скидате са евиденције незаполсених. Па зато смо и дошли до рекордне запослености која није тачна“, каже Савић.
Неке податке крију као „змија ноге“
Напомиње да за све године рада никада није добила тачан број запослених у јавном сектору.
„Дакле, безброј пута смо тражили информације, али се то крије ‘као змија ноге’. Разлог је једноставан – запошљава се велики број људи по партијској припадности, а свако запослење мора одобрити одбор или комисија. Међутим, проблем је много већи. Пуно људи ради привремене или повремене послове за које нема обавезе да се званично евидентирају као запослени у јавном сектору. У крајњој линији све то кошта пореске обвезнике ове земље“, каже Савић додајући да подаци које доставља Републички завод за статистику узима са резервом, јер су они оквирни.
Саговорница Нове наводи пример ЕПС-а где су се људи фиктивно водили да раде, а никада се нису појавиљивали на послу.
Последњи подаци о броју запослених
Укупан број запослених у другом кварталу 2022. године износио је 2.304.656 лица. У односу на исти квартал претходне године, то је повећање за 1,5%, односно за 34.262 лица.
Сектори у којима је дошло до највећег раста броја запослених су информисање и комуникације (раст од 10.071 лица), стручне, научне и техничке делатности (раст од 6. 936 лица), административне и помоћне услужне делатности (раст од 6.145 лица) и прерађивачка индустрија (раст од 4.039 лица).
Попис почиње у суботу
У Србији ће у суботу почети попис становништва, домаћинстава и станова и трајаће до краја октобра. Грађани ће одговарати на укупно 69 питања, а на три није обавезно дати одговор. Ове године ће, за разлику од пописа 2011. године учествовати и Албанци из општина Прешево, Бујановац и Медвеђа.
Попис се спроводи сваких десет година. Претходни је одржан 2011. године, а овај касни годину дана због пандемије, будући да је био планиран за април 2021.
Попис се, према речима Ковачевића, састоји од 69 питања, постављаних и претходних година, од којих су три „етничка питања“ о националној припадности, вероисповести и матерњем језику, на које није обавезно одговорити.
Највећа иновација ове године је електронско пописивање, а сви пописивачи имаће легитимације Републичког завода за статистику и овлашћење.
Учешће на попису је обавезно, те је за одбијање прописана новчана казна у износу од 20,000 до 50,000 динара.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 27, 2022
