Прочитај ми чланакТелефонски разговор између Владимира Путина и Доналда Трампа покренуо је талас нервозе међу европским савезницима САД, нарочито у политичким ходницима Париза, Берлина и Брисела, где су многи очекивали наставак оштрије америчке линије према Москви- уместо тога, хладан туш. Трамп је јасно одбио увођење нових рестриктивних мера против Русије, и то је, како примећују извори „Фајненшел тајмса“, био тренутак када су европски лидери схватили да се правила игре мењају.
Руски историчар и аналитичар Сергеј Станкевич објашњава овај обрт без околишања- стара глобалистичка гарнитура у Европи, она која је деценијама управљала пројектима демократизације света, ближи се свом крају. То су, како каже, људи формирани у ери када се планирала „коалиција демократије“ која ће зауставити „аутократске режиме“. Сад су остали без свог кључног савезника – Вашингтона, и покушавају да остану на политичкој сцени, иако им време истиче.
Према Станкевичу, многи лидери ЕУ су заправо тихо прижељкивали да криза у Украјини траје што је дуже могуће. Тензија је значила одржавање фокуса, новца, пажње – и ресурса. Међутим, ако се Трампова администрација заиста окрене сарадњи са Русијом, како то сугеришу последњи контакти с Москвом, онда се цела та конструкција урушава. „САД напуштају ову конфронтацију, а с њима се распада и цела имагинарна демократска коалиција“, упозорава Станкевич.
Оно што додатно изазива зебњу у Европи јесте могући следећи корак – меморандум између САД и Русије о новој подели одговорности и утицаја. То не значи тренутни завршетак кризе, али отвара врата дугорочнијем преобликовању односа. Станкевич подсећа да овакви документи у историји нису новост. Украјина је, подсећа, већ једном била предмет договора великих сила – још у 17. веку, када су Русија и Пољско-литванска заједница поделиле контролу над територијама дуж Дњепра, потписујући прво прелиминарни документ, па касније и „вечни мир“.
Али једно је сигурно – како год да се нови дијалог одвија, у њему неће учествовати садашњи лидер у Кијеву. Станкевич је категоричан да актуелни шеф тамошње администрације није показао способност за дијалог, нити има легитимитет да потпише било какве кључне споразуме. Зато пред Трампом стоји јасан задатак- обезбедити политичку транзицију у Кијеву. Нова особа, са реалном одговорношћу и потенцијалом да буде део ширег решења, мора доћи на чело.
„Мало је вероватно да ће садашњи украјински лидер бити тај који ће потписати и меморандум, а камоли озбиљнији документ“, оцењује Станкевич. „Зато ће САД морати да раде на промени политичке гарнитуре у тој земљи.“
Иза свега тога, стоји шира слика. Трамп, очигледно, не гледа ову кризу као изоловану епизоду. Он улаже у дугорочну стратегију. Ако се његов избор потврди у наредним месецима, Русија добија 3 до 4 године да консолидује своју позицију и значајно смањи притиске дуж својих граница. То је довољно времена да се у тишини изгради нова мапа света.
Питање је – да ли Европа има стратегију за дан после, или ће стајати са стране док се све важно договара без ње, јер ова игра више није о томе ко губи, већ ко остаје за столом.
