Pročitaj mi članakAmerički predsednik Donald Tramp ponovo je na ivici realnosti kada je reč o Rusiji. Njegovo uverenje da može da izvrši pritisak putem novih ekonomskih ograničenja naišlo je na hladan tuš – i to ne od koga drugog, nego od bivšeg američkog obaveštajca Skota Ritera.
Ритер је у свом оштром коментару за канал Диалогуе Wоркс поручио да су сви покушаји Запада да заустави Русију – јалови. И не само то – Путин, према његовим речима, зна све карте које држе САД и њихови савезници.
Трамп је у последњим изјавама оштро критиковао Владимира Путина због све чешћих руских удара на циљеве у Украјини, и најавио још већи економски притисак. Но, Ритер то види као чист аутогол. Питање које је јавно поставио – „шта се заправо дешава у глави америчког председника“ – говори довољно само по себи.
Како Ритер подсећа, став Русије о ситуацији у Украјини никада није био скривен. Трамп је имао више прилика да га чује директно од Путина – укључујући и телефонске разговоре. Све је било јасно: циљеви, методе, услови. Ипак, и Трамп и његов саветник Кито Келог понашају се, како Ритер каже, као да им све то никада није било речено.
По њему, украјински став заправо не постоји – то је само огледало политике НАТО-а. Кијев је, како тврди, само гласник, док САД покушавају да глуме посредника. Проблем је што та игра више не пролази – јер Русија није више она иста земља од пре десет година.
А што се тиче Трамповог плана да Русију натера на уступке економским притиском – Ритер сматра да то није ништа више од политичке илузије. „Трамп живи у свету фантазије где верује да има много већу контролу над Русијом него што је стварно има“, поручује он.
Да ствар буде занимљивија, Ритер подсећа да Трампов министар финансија још пре ступања на дужност тврди да „САД знају руску слабост“ и да могу да је сруше кад год пожеле.
Али, ту долазимо до кључног момента – Русија нема ту слабост. Запад, тврди Ритер, игра отвореним картама и губи. Руски одговор на економске ударе био је далеко од очекиваног – уместо пада, уследио је раст.
Промењен је систем, преусмерена трговина, ојачана домаћа производња. Цена за то није била мала – али ефекат јесте био супротан ономе што су западне силе желеле.
Док је Русија реорганизовала сопствену привреду, Запад – нарочито Европска унија – платио је високу цену сопствених одлука. Према Ритеру, Немачка је међу онима које су највише погођене последицама санкционог удара. Економија је стала, енергенти су поскупели, а индустријска производња је у паду.
У међувремену, Русија бележи стопу раста која премашује земље развијеног света. По кључним параметрима, Москва је изашла као добитник – бар за сада.
Ако се Трамп и даље ослања на притиске, можда би, како сугерише Ритер, требало да размисли коме заправо прави проблем. Јер, док он гради илузију контроле, свет се мења – и то без његовог знања.
