Прочитај ми чланак

Вучићу, немојте и нас да браните као што сте бранили Ђоковића

0

Нема потребе, још мање сврхе. Зато, ево да употребимо вашу узречицу: к'о Бога вас молимо, немојте.

Ево и Новак Ђоковић је на својој кожи осетио какве су последице кад се ви личним интегритетом заложите за некога.

Пробали сте да одбраните Ђоковића од „злих“ Аустралијанаца и показало се да у пракси и нисте тако добар „адвокат“ као што сте били добар правник у индексу.

„Управо сам завршио телефонски разговор са Новаком Ђоковићем. Рекао сам нашем Новаку да је цела Србија уз њега, а да наши органи власти предузимају све мере како би малтретирање најбољег тенисера света у најкраћем могућем периоду било прекинуто“, рекао је Вучић још петог јануара.

Ух, какво олакшање! Сад ће све да буде у реду. Једна, или две јефтине политичке флоскуле и, слободно се може рећи – ове шупље приче баш ће да реше проблем.

Ево видимо и како су га решиле. Новак је после два укидања визе и три судска саслушања депортован из Аустралије.

Шта ли би било тек да се Вучић није борио за њега?! Не смем ни да помислим. Можда би га затворили тамо опет у онај хотел са мигрантима, што се заправо и десило, или би га бацили као плен вомбатима, кенгурима, тасманијским ђаволима.

Пу, пу, далеко било…

„У складу са свим нормама међународног јавног права Србија ће се борити за Новака Ђоковића, за правду и истину, написао је Вучић и додао да је Новак је јак, онакав каквог га сви познајемо“, додао је председник Србије пре 11 дана.

Први рекет света је провео пет дана у притвору, док су се сви питали – шта раде људи из дипломатског представништва Србије у Аустралији?

Има ли их, живи ли су?

Када смо их звали телефоном, нису се јављали у два наврата (свесни смо били временске разлике, подразумева се), када смо отишли на сајт српског Министарства спољних послова, у пољу „амбасадор“ у Аустралији, не стоји ништа.

Наравно да је онда морао Вучић да се упиње да преко пола света шаље поруке ка Аустралији, као да и немамо дипломатско, конзуларно, ма било какво представништво у тој земљи.

И док су тамо Ђоковића развлачили као криминалца од суда до хотела за имигранте, па онда мало до Род Лејвер арене, чисто да га заварају, овде су се таблоиди одушевљавали Вучићевим наступом.

„У, како је лупио шаком о сто оним Аустралијанцима, јеси вид’о!“, рекао би можда неко ко прочита наслов где се тобож и Аустралијанци „диве председнику Србије и желе баш таквог политичара за премијера“.

Чак и нерелигиозан човек би се прекрстио и рекао: Боже драги, каква глупост.

Једина помоћ коју су одавде омогућили Ђоковићу је што су поручили да не могу да га казне за кршење закона, пошто је добио позитиван ковид тест, а појављивао се у јавности.

Више реченица које могу да се опишу само као политички фолклор изречено је и нешто скорије.

„Суочени смо са много проблема и притисака, али оно што нама као народу никада нису успели да одузму, то је срце, понос и достојанство. Ово говорим због свега што се последњих дана збива у Мелбурну, али не због добијања политчких поена. Напади и притисци на Новака Ђоковића, грађанина наше земље су из непознатих разлога досегли те размере да је немогуће, за мене, да не кажем шта мислим и шта је наш одговор Аустралији“, казао је Вучић пре неколико дана.

Понос, достојанство, срце? Ту, ту и ту! Сви предуслови још једног продавања магле које ничему не служи – осим можда заваравању обичних људи.

Као опсцена, да се створи представа као да нешто радиш, а заправо не радиш, јер имаш паметнија посла.

‘еј па референдум, па избори, ко те пита за Ђоковића, посебно кад ти тај Новак саботира посао са Рио Тинтом.

Али, идемо даље са трагикомичном политичком представом како се Новак „брани“, или бар како се то приказује бирачима у Србији.

„Наш посао је да помажемо држављанима Србије, поносан сам што смо ангажманом могли да помогнемо једном од најбољих спортиста свих времена. Ми се знамо дуго, ја то никад нисам злоупотребљавао, никад нисам тражио тај трансфер популарности, не желим ни вечерас то да радим. Ми дуго већ не персирамо један другом, разумемо ко шта ради. Он није сагласан увек са оним што ја радим“.

Ала сте му помогли, алал вера! Овде треба приметити још једну ствар. То како Вучић према Ђоковићу наводно гаји однос „знаш ме, знам те“, или „ма нас двојица смо ‘на ти'“. Кућни пријатељи, човече.

Пију кафу заједно. Питање је онда како смо тако брзо стигли од „поносан сам што смо помогли нашем држављанину“, до „Ђоковић депортован“.

Заиста интересантно. Вучић и Ана Брнабић су стога, више протоколарно у недељу осудили одлуку аустралијског суда.

 
 
 
 
 
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Објава коју дели Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

Причало се ту о шиканирању, о орвеловском приступу, о томе, пазите сад, како „Новак може уздигнуте главе да се врати“.

Ма немојте! Како су аустралијске власти више унизиле себе него Ђоковића и како је тенисер увек добро дошао у земљу која га чека раширених руку.

Логично, није могао да заобиђе ни један детаљ, када је Стивен Лојд, човек који је представљао државу Аустралију на суду у процесу против Новака, прозвао и Србију рекавши да је једва половина грађана вакцинисана.

У фазону – шта да очекујете од Ђоковића, када тамо нико неће да се шприцне вакцином. Вучић је на то морао да реагује, као да је важније од било чега другог. Јер, рејтинг.

„Рекао је како је у Србији испод 50 одсто вакцинисаност. Прво немојте да лажете, званично је вакцинисано 58 одсто, што је више од 62 одсто имајући у виду реални број људи који живи у Србији. У Србији је стопа вакцинисаности већа него у многим земљама ЕУ, посебно у окружење као што су Бугарска, Румунија, Словачка, чак и Естонија. Био је то бесмислени аргумент, али у орвеловским представама све је могуће“, истакао је српски председник.

Није 50, него 58 посто. Није шија, него врат. А у Аустралији вакцинисано 90 посто људи. Јасно је да је читав процес против Новака тамо од почетка био фарса.

То се видело из авиона, али смо се као надали да ће суд да одлучи по неком спортскијем резону. Видели смо да је и тамо политика изнад спорта и да када су избори, политичари су као хијене.

Што би се то разликовало на било ком меридијану, био он обележен именом „Србија“, или „Аустралија“.

У случају процеса против Новака Ђоковића и његове депортације, видели смо те хијене на оба споменута „меридијана“ и зато можемо да констатујемо само – председниче, молимо вас, немојте и нас да браните као што сте бранили Новака Ђоковића.