Прочитај ми чланак

Пророчанства старца Тадеја: Косово ћемо вратити али ћемо пре тога грдно пострадати

0

Осам година пре је видео да ће Албанци прогласити независност, али и да ће после слома Америке и Запада јужна покрајина поново бити наша.

Старац Тадеј Витовнички, свети српски пророк, испосник и велики боговидац, који се упокојио 2004, оставио је за собом многа пророчанства о Србима, Црној Гори, Косову и догађајима који ће се ускоро збити.

Монах кога српски народ, заједно с Авом Јустином и Пајсијем Светогорцем, сматра свецем, мада није канонизован, предвидео је много тога, посебно када је реч о Косову, српској духовној колевци. Судећи по његовом пророчанству, сукоб у Украјини би могао да буде увод у слом света какав данас познајемо, у нову поделу снага на планети која би могла да доведе до повратка јужне покрајине под српско окриље.

Духовна колевка

– Русију и Америку нико неће напасти, рат ће почети од мале земље, која је мања од Русије. Биће унутрашњи сукоби који ће прерасти у грађански рат, пролиће се много крви. И у тај грађански рат у тој малој земљи биће увучена и Русија и САД и многе земље. То ће бити почетак трећег светског рата – говорио је отац Тадеј.

Подсетимо, зачетак сукоба у Украјини је био већ на протестима на Мајдану 2012. који су ескалирали две године касније, када је срушена проруска и на власт доведена прозападна гарнитура. Осам година пре једностраног проглашења независности Косова мудрац је видео овакав расплет.

– Албанци на Косову ће прогласити независност, али то ће бити противправно. Једног дана, после великих страдања у које ће упасти Србија и читав српски народ, због богоодступништва српских властодржаца, али и једног дела народа, ипак ће доћи до уједињења највећег дела Срба. И Америка и Запад ће Србе поново гонити – говорио је.

После 1999. и НАТО бомбардовања Србије најавио је страховит пораз Америке и Запада и повлачење све њихове војске с Косова.

– Тада ће Срби, за веома кратко време, ослободити своју духовну колевку – преносио је саговорницима.

Покушај окупације

Међутим, пре тог тренутка видео је ново, тешко страдање нашег народа:

– Срби ће се вратити Богу тек пошто жестоко пострадају, а Запад ће поново ратовати против Србије. Америка ће потом пући као балон. Тек после њене пропасти и пропасти Запада и НАТО бићемо поново већинско становништво на Косову јер ће га страни војници заувек напустити.

Такође је говорио и да ће Војводина да крене путем сепаратизма и да ће у Војводини и Београду бити најтеже, а најсигурније у централној Србији.

– Што се тиче Републике Српске, она ће одбранити крвљу стечену слободу. Нападаће је са свих страна, највише Енглези, Немци и Американци, покушаће и да јој наметну неку врсту окупације, али се она, захваљујући народу и руководству, неће дати сломити. На крају ће се придружити уједињеној српској држави, у чијем ће се саставу наћи и Црна Гора и отето Косово – прорекао је мудри старац.

Шта је још видео

– у Украјини ће почети трећи светски рат
– Војводина ће хтети да се отцепи
– Република Српска ће се придружити уједињеним српским земљама

Не купујте куће поред великих река

Свети старац је такође говорио да се не купују куће поред великих река и да треба улагати у некретнине, у куповину земље и објеката у централној Србији.

Посебно је наглашавао да се избегава куповина кућа у Војводини и Београду.

– Саветовао је да, ако већ неко хоће да купи кућу или стан у Београду, онда да то не буде у центру нити поред Саве и Дунава, већ мало ка периферији и даље од великих река. Старац Гаврило је то објаснио овако: „Пола Београда биће поплављено, а пола ће се урушити само од себе јер је поткопан некаквим тунелима. А и друга ће га невоља снаћи. Људи неће смети ни улицом слободно шетати.“ Кад су га питали: „Зашто, оче?“, рекао је: „Не знам. Само видим колоне људи како излазе из Београда, немојте тамо ићи и будућност почињати, мораћете бежати из њега.“ Саветовао је свим гастарбајтерима да улажу у некретнине у централној Србији и да не држе новац у банкама јер ће им то преко ноћи пропасти кад на берзама дође до хаоса – забележили су њихови савременици.

Отац Тадеј рођен је 1914. као недоношче на вашару поводом Светог Томе у Петровцу на Млави од родитеља земљорадника. Родио се слеп, а пошто нису мислили да ће преживети, позвали су свештеника да га крсти. Међутим, после крштења десило се чудо и дете је прогледало.

Мајка му је преминула још када је био мали. Због тога је одрастао уз маћехе. Више пута би га у кући тако истукли да је узимао комад хлеба и бежао од куће. Као млад, био је јако слаб и није могао да се бави земљорадњом. Зато су га, након што је завршио основну школу у родној Витовници, родитељи дали на кројачки занат у занатско-трговачку школу у Петровцу.

По завршеном занату се запошљава у Београду и ту остаје шест година. Разбољева се и доктори му прогнозирају још само пет година живота, али се то, срећом, није обистинило. Жудећи за Богом и спасењем, отишао је код руских монаха у Манастир Миљково код Свилајнца. Ту је упознао архимандрита Амвросија, који је доста утицао на њега.

Замонашен је 1935. у Манастиру Горњак 10. марта, да би у јулу исте године био рукоположен у чин јерођакона, као сабрат Манастира Горњак. Упућен је одмах после монашења 1935. у иконографску школу у манастиру Раковица. У чин јеромонаха рукоположен је 3. фебруара 1938. године у Манастиру Раковица, а рукоположио га је епископ харковски Митрофан. У чин игумана произведен је 1949. у Саборној цркви у Београду. У октобру 1938. јеромонах Тадеј је премештен у Пећку патријаршију.

По избијању Другог светског рата избегао је из Пећи и поново дошао у Манастир Раковицу. У априлу 1947. враћа се у браничевску епархију и постаје сабрат Манастира Горњак. По жељи патријарха Гаврила, поново се враћа у Пећку патријаршију 1949. и постаје њен намесник. Године 1955, из здравствених разлога, по други пута се враћа у Браничевску епархију, а потом иде на Хиландар, одакле га грчке власти враћају у Србију.

Пензионисан је као парох влашкодолски, а затим је постављен за старешину Манастира Покајница код Велике Плане, па за духовника Манастира Туман, а одатле, по други пут, за старешину Манастира Витовница. У чин архимандрита произведен је 1989. у Манастиру Горњак пред моштима кнеза Лазара. Био је духовник патријарха српског Павла.
Упокојио се у Господу 13. априла 2003. у Бачкој Паланци, где је живео последњих година свог живота. Сахрањен је на манастирском гробљу у Витовници.

Народ тражи да буде светац

Суочени с учесталим канонизацијама у Римокатоличкој цркви, све више верника СПЦ поставља питање проглашења за светитеље појединих личности из наше црквене историје. На иконама са златним ореолом многи би волели да виде патријарха српског Павла, оца Тадеја Витовничког, оца Гаврила Антонијевића, схиархимандрита Стефана Светогорца и многе друге.
Старац Тадеј међу Србима већ слови за светог Божјег човека и, уз владику Николаја Велимировића и Аву Јустина Поповића, представља ванредни духовни дар верујућем народу.
Проплакала икона уз надгробни споменик

Уочи Васкрса 2013. икона прислоњена уз надгробни споменик оца Тадеја, односно игумана Манастира Витовница, проплакала је. Сузе су шириле рајски миомирис, а присутни су осетили невероватно благостање.

У народу постоји веровање да се на гробу оца Тадеја дешавају исцељења болесних, и од душевних и од телесних болести.

Иако је прошло 19 година од упокојења, његове мудре поуке и поучне беседе и даље су инспирација и звезда водиља многима.

– Каквим се мислима бавимо – такав нам је живот. Ако су нам мисли мирне и тихе – ето нам мир. Ако су нам мисли негативне – ето нам немир – говорио је.
Молитва за српски народ: Господе, не допусти да пропаднем!

Оца Тадеја многи по кроткости и смирености пореде с патријархом Павлом, а они који су имали част да га познају говорили су и да је био прозорљив, односно да је видео неке ствари које се обичним видом не могу спознати.

Тадеј је имао доста порука за српски народ, уосталом, написане су и књиге о њему, а ево једне молитве коју је назвао молитвом против негативних мисли:

– Владаре, Господе Боже мој, у чијим је рукама судба моја, заштити ме по милости својој и не допусти да пропаднем с безакоњима својим нити да идем за вољом тела које похотом војује против духа. Твоје сам створење; не презри дело руку својих, немој се одвратити од мене; сажали се, а не понизи.
Слаб сам, немој ме презрети, Господе, јер Теби прибегох заштитнику своме Богу: исцели душу моју јер сагреших Теби, спаси ме ради милости Твоје јер сам Ти одан од младости своје; нека се постиде они што траже да ме одгурну од Тебе помоћу нечистих дела, ружних помисли, некорисних сећања; удаљи од мене сваку нечистоту, свако зло јер си Ти једини бесмртан, у свему беспримерно моћан и свима дајеш силу за борбу против ђавола и његових војски.