Прочитај ми чланак

А ШТА ЋЕМО САД? Србија већински власник Косова и Метохије

0

Србија поседује 52 одсто катастарске територије Косова И Метохије!

Истраживња и медијска анализа показује да према катастарским подацима, држава, СПЦ и грађани српске националности имају папире да су власници око 52 одсто територије КиМ.

Већи део ове документације пренет је 1999. у централну Србију и на основу тих катастарских књига урађен је дигитални катастарски план. СРБИЈА поседује не само електронску базу података о власницима земљишта на Космету, већ и оригиналну документацију, док су Унмику предате копије.

 Ово је само јасна назнака да Србија на путу ка ЕУ треба да бране европска права државе и грађана Србије, као и СПЦ на своју имовину, обештећење и заштиту. Независност Косова од стране САД И ЕУ не значи и право суверене владавине на имовину Србије и њених грађана као и СПЦ.

Косово скупље од централне Србије?

Стручне анализе, пре свега стране у САД и ЕУ као и ММФ и Светској банци , стратешким институтима али и ЦИА вредност налазишта олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора (седам стратегијских руда) на Космету и до 1.000 милијарди америчких долара.

Најзначајније место у структури минералних сировина на Косову заузима угаљ врсте лигнита, чије геолошке резерве износе 14,7 милијарди тона и по свом значају рангиране су као пете у свету.

Подаци говоре да ужој Србији преостаје угља за следећих 35 -50 година, на Косову га има за још пуних 16 векова. Ако се зна да амерички стручњаци процењују да залихе угља на Косову вреде петсто милијарди долара, онда је ово подручје врло занимљиво мултинационалним компанијама које се боре за што бољу позицију на том простору.

По проценама и анализама ЦИА у Косово вреди два пута више од Србије, односно да српска јужна покрајина вреди петсто милијарди долара, док Србија са Војводином, без Косова вреди тек око двесто милијарди долара.

Према проценама, на локацијама Бело брдо, Црнац, Стари трг, Ајвалија и ово брдо има укупно око 21,5 милијуна тона руде која садржи олово, цинк и сребро у количинама економски исплативим за експлоатацију.

Осим тога, нуди се још и око 1,7 милијуна тона боксита (уз потенцијалних још четири-пет милиона), комплекс “Фероникл” с око 14 милијуна тона руде у којој има око 1,3 посто никла и 0,07 посто кобалта, затим магнезит из Стрезовце (2,8 милијуна тона) и Голеша (1,7 милијуна тона).

Лежишта угља на Косову и Метохији има толико Да би усадашњој потрошњу угља у Србији могле да подмирују 340 година. Уз геополитичке и војне разлоге, мишљења сам да су минерални ресурси такође разлог отимања Косова и Метохије.

Сорошева игра на Косову?

Корпоративни стручњаци за руде и минерале саопштили су крајем 2008. процену да резерве олова у „Трепчи“ износе 425.000 тона олова, 415.000 тона цинка и 800 тона сребра; да су резерве никла 185.000 тона и кобалта 6.500 тона; да су у руднику „Гребник“, јужно од Глине, доказане резерве 1,700.000 тона боксита.Четири тоне боксита садрже две тоне глинице, из којих се добија тона алуминијума.

„Гребник“ би, дакле, могао да произведе 425.000 тона алуминијума. До сада утврђене резерве фероникла на Космету су 15,000.000 тона, али се процењује да су и много веће.

Крајем 2007. Нил Кларк је у „Њу стејтсмену“ констатовао да за Џорџа Сороша и његов Фонд „Отворено друштво“ није важно поштовање људских права и основних грађанских слобода – неко друштво је „отворено“ уколико он и његови сарадници могу да зараде велики новац.

Кларк је то илустровао Сорошевим улагањем на Косову да би „преузео контролу над рудником ’Трепча’”, где су „огромне резерве злата, олова и других минерала“Косово има и своје осебне адуте када је реч о ретким металима пре свега индиј, кадмиј, германиј, талиј и галиј.

Ти ретки минерали користе се у индустрији високих технологија, због чега многи сматрају да су ови потенцијали главна мета моћних влада И компанија пре свега САД,Немачке,Велике Британије у одвајању Србије од Косова и дефинисању својих геоекономских интереса .

Косово је дакле много вредније од статуса Србије у ЕУ до 2025 године ако би Србија све или већи део имовине,рудних богатстава препустила властима у Приштини и њеним савезницима.

Граница као територијална крађа Србије?

Албанска страна уз подршку САД и дела ЕУ већ је поставила “границе” према Србији и зато журе да што шре отворе питнњер гранца као и са Црном Гором.Тако су албанске власти у Приштини уз помоћ НАТО пакта и Америке, на јужним обронцима Копаоника, на надморској висини од 1300 метара, код рудника Копорица, поставиле своју “државну” границу која у својој прошлости није припадао Косову, ни географски ни етнички ни административно.

По тој албанској И америчкој “картографији”граница са Србијом би била на петнаест минута вожње од Рашке, и на сат времена вожње од Краљева. Јасно је да су претње албанских екстремиста да би могле доа дођу до Ниша и Краљева делом и реалне и то треба да замисли власти у Београду око дефинисања државне стратегије око Косова и Метохије и наступа пред ЕУ,УН и да се држава не залеће пре анализе своје геоекономије и права на Косову и Метохији како државе тако ,грађана Србије и СПЦ.

Америчка војна база Бондстил није толико због руских интереса на Балкану колико у очувању својих интереса над природним ресурсима на Косову који омогућавају САД да конторлишу већи део југоисточне Европе и да имају веике профите од енергетике и експлоатације ретких метала и руда.