Прочитај ми чланак

Власт и даље ћути о тачном броју жртава бомбардовања

0

На данашњи дан, 24. марта 1999. године почело је НАТО бомбардовање тадашње Савезне Републике Југославије (СРЈ) под називом „Операција савезничких снага“.

У тој војној интервенцији, која је трајала 78 дана и коју су српски медији колоквијално назвали операција „Милосрдни анђео“, уништена је инфраструктура земље, а званичне институције никада нису изашле са тачним бројем жртава.


До бомбардовања је дошло након што је тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић одбио понуђено решење Запада за заустављање насиља на Косову. Бомбардовање је окончано 9. јуна 1999. потписивањем Кумановског споразума, који је предвиђао повлачење југословенских снага безбедности са Косова, размештање НАТО и успостављање УНМИК, цивилне мисије УН.

Поводом 22. годишњице почетка НАТО бомбардовања СРЈ, председник Александар Вучић изјавио је да Србија жели да има пријатељске односе са свима који су у томе учествовали. Ипак, како је рекао, постоји и обавеза да се тај догађај никада не заборави, због чега ће гајити културу сећања на жртве тог рата. Он је најавио да ће данас бити организован пригодан програм, којим ће Србија да се присети погинулих цивила, али и војника и полицајаца који су бранили своју земљу.

– Нас интересује истина и за нас су животи деце погинуле важнији од тога шта ће нам рећи неко из западних амбасада, рекао је Вучић.

Свих ових година, државни званичници манипулишу са тачним бројем жртава и неретко говоре о хиљадама, иако у јавност не излазе са тачним подацима. С друге стране, према подацима Фонда за хуманитарно право (ФХП) погинуло је 754 људи – 454 цивила и 300 припадника оружаних снага.

Како пише на сајту ове невладине организације, међу цивилима је 207 српске и црногорске националности, 219 цивила Албанаца, 14 ромских цивила и 14 других националности. На територији Србије страдало је 260 људи, у Црној Гори 10, а 484 на Косову.

Како се наводи на сајту ФХП-а, у Србији је највише цивила погинуло у Сурдулици – 29 жртава у два напада, 16 радника РТС-а у Београду, 19 цивила у Нишу у неколико напада, 15 у Алексинцу, 15 у Грделичкој клисури када је НАТО погодио воз у кретању, укључујући и три НН жртве.

НАТО је 7. маја погодио зграду кинеске амбасаде у Београду, где су погинула три кинеска новинара, што је изазвало протест Пекинга. НАТО се извинио, тврдећи да је реч о ненамерној грешки. Током бомбардовања Србије, НАТО авиони извели су 38.000 летова, већином нападајући војна постројења, фабрике и складишта оружја у околини Београда, Ниша и Новог Сада. Бомбардовано је и неколико војних циљева у Црној Гори.

Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији, истиче за Данас да се НАТО интервенција користи као „ничим изазвана агресија против Србије“.

– Дакле, само је Србија жртва и рачунају се само српске жртве. Притом, Русија последњих неколико година јако инсистира на томе и промовише тај анти-НАТО сентимент у Србији. Тиме жели да спречи да Србија постане чланица НАТО. И сведоци смо да Србија окреће леђа евроатлантским интеграцијама, објашњава Бисерко.

Злочини и жртве на Косову

Оружане снаге СРЈ и Србије су током НАТО интервенције извршиле масовне злочине над косовским Албанцима. И пре бомбардовања са Косова је протерано око 350.000 Албанаца, а до краја јуна 1999. више од 800.000. Према подацима ФХП-а, током НАТО напада на Косову, страдало је 77 албанских цивила у Кориши, када је НАТО гађао бивши војни објекат у којем су се, по наредби српских снага, задржали током ноћи на путу према Албанији, затим 64 Албанаца у Бистражину док су, по наредби српских снага, у колони ишли према Албанији, и 29 Албанаца, седам Срба и шест припадника ВЈ који су погинули на мосту у селу Лужане, док су аутобусом путовали за Приштину. Након потписивања кумановског споразума, српска војска, полиција и држава се повукла, протерани Албанци су се вратили на Косово, које је напустило више од 100.000 Срба.