Прочитај ми чланак

Михољско лето: Шта нас чека до краја јесени и каква ће бити зима

0

У четири места ово је било најтоплије лето од почетка инструменталног мерења, у три је превазиђен број тропских дана, у Сомбору ноћи, а у Београду је забележен надпросечан број тропских ноћи

Иза нас је лето треће најтоплије од 1951. године, а по минималним температурама било је на другом месту. Са лепим временом, нисмо завршили јер нас, како у интервјуу за Телеграф.рс каже директор Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) проф. др Југослав Николић, дипломирани метеоролог, очекује још Михољског лета.

FOTO: Youtube

У четири места, ипак, ово је било најтоплије лето, у три је превазиђен број тропских дана у Сомбору ноћи, а у Београду је забележен надпросечан број тропских ноћи.

Професор каже да смо, иако није оборен рекорд, ове године имали повећан број дана са појавом грмљавинских градоносних облака, због чега су олујни облачни системи засејавани противградним ракетама 66 дана. Са директорко РХМЗ причали смо и томе каква нас јесен чека а навео нам је и да се током зиме очекује од 7 до 20 ледених дана са максималном температуром нижом од 0 степени, а на планинама од 30 до 50 ледених дана.

Ове године имали смо изразито нестабилно време, са великом честином појаве олујно-градоносних облака. У досадашњем делу сезоне било је 66 дана када су засејавани олујни облачни системи лансирањем противградних ракета у потенцијалне градоносне облачне зоне, а које се одређују на основу радарских и радиосондажних мерења. У овогодишњој сезони је до сада укупно утрошено 11.716 противградних ракета. Ипак, то није рекордан број. Примера ради, у прошлој сезони 2021. године утрошено је 13.051 противградних ракета. До краја противградне сезоне располажемо са оптималним бројем ракета за спровођење прописане методологије дејства.

Нешто се чини, а нешто је и истина. Истина је да ове године можемо говорити о повећаном броју дана са појавом грмљавинских градоносних облака, али не можемо говорити о незапамћеној грмљавинској сезони. Противградна сезона траје од 15. априла до 15. октобра. У априлу и октобру су ретки, али могући развоји градоносних, грмљавинских, облака. Сачекаћемо крај сезоне до коначне статистике.

У Србији нису оборени рекорди у погледу максималних температура, који су постављени 24. јула 2007. године, када је у Смедеревској Паланци измерено 44,9, а у Београду 43,6 степени. Лето 2022. године, на већини главних метеоролошких станица (ГМС), осим на 4 ГМС, било је треће најтоплије у Србији од 1951. године, са позитивним одступањем од +1,5 степени у односу на референтни период 1991 до 2020. године.

На Палићу, у Новом Саду, Кикинди и Банатском Карловцу ово је најтоплије лето од почетка мерења на овим станицама. Иначе, већи део Војводине је током лета био изложен и веома сушним условима. У Зрењанину, Великом Градишту и у Пожези лето 2022. године је друго најтоплије, а у Београду, Сомбору, Ћуприји и на Црном Врху треће најтоплије.

Број тропских дана у нижим пределима овог лета био је од 42 у Димитровграду, до 67 у Великом Градишту, а у Београду је забележено 56 тропских дана. Досадашњи максималан број тропских дана превазиђен је у Кикинди, Банатском Карловцу и Великом Градишту, а број тропских ноћи у Сомбору. У Београду је забележен надпросечан број тропских ноћи (39 тропских ноћи, што је за 15 више од просека). Према минималној температури ваздуха ово лето је друго најтоплије у Србији.

Појава периода сувог, топлог и углавном сунчаног времена, са температурама изнад просека, који се јавља од средине септембра до средине новембра, у народу се назива Михољско лето. Овај период се најчешће јавља током октобра у делу месеца који је стабилан, сув и са температурама изнад просека за одређену декаду месеца. Уколико се овакав период топлог и стабилног времена јави у новембру тада се још назива „златна јесен“. Могућа је појава неколико периода Михољског лета у току исте јесени. Михољско лето може почети раније или касније током јесени и трајати краће, или дуже. Од када постоје инструментална мерења, најдуже Михољско лето у Београду, у трајању 37 дана, забележено је од 25. септембра до 31. октобра 1907. године. А најтоплији октобар имали смо 2019. године када је Михољско лето трајало од 9. до 28. октобра.

Типично Михољско лето условљено је типичном синоптичком ситуацијом која подразумева пространи антициклон, са центром у средњој Европи. Тип времена је антициклонални, са топлим и сувим, углавном ведрим временом, а слабим ветром без доминантног смера и могућом јутарњом маглом. Средња дневна температура ваздуха је већа од просечних вредности. Претходни услови морају бити испуњени барем у три узастопна дана да би се период могао сматрати Михољским летом. Михољско лето у појединим годинама, као што је ова, може бити слабије изражено, па чак и да потпуно да изостане. Ипак, на основу тренутно расположивог прогностичког материјала, ове године постоји велика вероватноћа за појаву Михољског лета (пар дана у континуитету са температуром око 25 степени и ведрим временом, без ветра) током задње декаде октобра.

На основу резултата нумеричких климатских модела у Србији се очекује да ће јесен бити топла и просечно кишна. У већем делу Србије се очекује јесен са температуром за око +1 степен изнад просека. Климатски изгледи показују да ће средња јесења температура у нижим пределима имати вредности у интервалу од 12 до 14, а у брдско-планинским крајевима од 6 до 10 степени. Током јесење сезоне прогнозира се да ће број летњих дана у нижим пределима, са максималном дневном температуром од 25 степени и више, бити у интервалу од 13 до 20 дана, а на планинама до 4.

Са друге стране, очекује се да ће током септембра, октобра и новембра број мразних дана, са минималном дневном температуром мањом од 0 степени, износити од 6 до 18 у нижим пределима, а у брдско-планинским пределима од 20 до 30 дана. У већем делу Србије се прогнозира количина падавина у границама вишегодишњег просека. Очекује се да ће јесења сума падавина у нижим пределима бити у интервалу од 140 мм до 190 мм, а на планинама од 200 мм до 270 мм. Прогнозира се да ће број кишних дана током јесење сезоне у нижим крајевима бити у интервалу од 25 до 32, а на планинама до 38.

На основу последњих резултата нумеричких климатских модела за сезонску прогнозу времена, у Србији се очекује зима са просечном температуром ваздуха и количином падавина. Климатски изгледи показују да ће температура ваздуха у току зиме 2022/23. године у Србији бити у границама вишегодишњег просека. Очекиване вредности средње зимске температура ваздуха биће у интервалу од 0 до 4 у нижим пределима, а од -4 до -2 степенау планинским пределима.

Изгледи су да ће током децембра, јануара и фебруара у већем делу Србије број мразних дана, са минималном температуром ваздуха нижом од 0, бити у интервалу од 40 до 65, а на планинама од 70 до 90 дана. Очекује се од 7 до 20 ледених дана са максималном температуром нижом од 0 степени, а на планинама од 30 до 50 ледених дана.

Климатски изгледи указују да ће током зиме количина падавина бити у домену просека, док су у јужним деловима Србије могуће падавине изнад просечних вредности. Сезонска количина падавина је у интервалу од 100 мм до 160 мм у нижим пределима, а на југу земље и до 180 мм, док се у брдовито-планинским пределима очекује количина падавина од 200 мм до 230 мм. Прогнозира се да ће број дана са падавинама већим од 0,1 мм током зимске сезоне у нижим крајевима бити у интервалу од 31 до 40, а на планинама до 50.

Ипак, коначни климатски изгледи за зиму 2022/23. године биће издати након завршене онлине конференције чланица СЕЕЦОФ региона и постизања консензуса о сезонској прогнози, 30. новембра. Јер, сезонски климатски изгледи не дају детаљне информације о краткотрајним периодима са екстремно високим и ниским вредностима температура и падавина који могу довести до значајних социо-економских последица.