Прочитај ми чланак

Адвокат: ПОПИС супротан Конвенцији о заштити људских права, циљ – репресија

0

Мало ко зна да ће се фамозно пописивање спроводити од 1. до 31. октобра 2022. године и да то обухвата много више ставки него што и можемо да претпоставимо.

Наиме, јединице које се обухватају пописом су:

ФОТО: Н.С.

1) Држављани Републике Србије са пребивалиштем, односно боравиштем у Републици Србији, без обзира на то да ли су у време спровођења пописа присутни у свом месту становања или привремено бораве у другом месту у Републици Србији или у иностранству;

2) Стално настањени странци, којима је одобрен привремени боравак у Републици Србији и друга лица која у време спровођења пописа бораве на територији Републике Србије

3) Домаћинства;

4) Станови и друге настањене просторије.

Што се тиче података о лицима, чланом 6. Закона о попису становништва, домаћинства и станова 2022. године („Сл. Гласник РС“, бр. 9/2020 и 35/2021), прописано је да се у попису прикупљају следећи подаци о лицима: име, презиме, име једног од родитеља, пол, датум рођења, једнинствени матични број грађана, евиденцијски број странаца, адреса становања, држављанство, место рођења, место из којег се лице досеилило, датум и разлог досељења, период боравка у иностранству, назив државе и разлог досељења/повратка у Републику Србију, брачни статус, да ли лице живи у ванбрачној заједници, број живорођене деце и године њиховог рођења, национална припадност, матерњи језик, вероисповест, највише стечено образовање, похађање школе, место школовања, начин путовања у школу, писменост, економска активност, занимање, делатност, статус запосленог лица, место рада, начин путовања на посао и функционална способност лица за обнављање свакодневних активности.

Уколико неко лице не буде пописано примениће се став 2. истог члана те ће се пописати и одсутни чланови домаћинства и то са следећим подацима: разлог и дужина одсуства, место боравка и учесталост враћања у место сталног становања, док се о лицима која су привремено присутна у месту пописа прикупљају следећи разлози: разлог и дужина присуства, место сталног становања и учесталост враћања у место сталног становања.

Чланом 7. истог Закона прописано је да се у попису прикупљају следећи подаци о домаћинствима: адреса становања, укупан број чланова домаћинства, сроднички и породични састав, основ по коме домаћинство користи стан у којем се пописује и да ли се чланови домаћинства баве сопственом пољопривредном производњом. – Овај последњи део овог члана највише и брине, јер што би једну државу и један систем занимало да ли се ико од нас бави сопственом пољопривредном производњом или боље рећи производњом хране за сопствене потребе, што даље значи да ће и у кризним моментима имати од чега да се прехрани да преживи и да опстане. чак и онда када, рецимо, систем реши да поједине слободоумне појединце које не желе да се повинују неким накарадним обавезама (рецимо вакцинацији), лиши права и на рад и на зараду, јер таквим људима ће сопствена производња омогућити опстанак и као такви биће ван система и моћи ће да преживе мимо свих накарадних санкција. Овим Законом они управо таргетирају такве људе.

Мој лични и добронамеран савет је да људи не дају ове информације јер ће систем смислити начин и да и такве самосталне људе мимо система уништи.

Да ствар буде гора, у члану 8. се прописује да се у попису прикупљају следећи подаци о становима и другим настањеним просторијама: адреса, врста стамбеног простора , коришћење стана, облик својине, површина стана, број соба, опремљеност инсталацијама и помоћним просторијама, врста енергената који се користи за грејање, спрат на ком се стан налази као и подаци о основним карактеристаикама зграде у којој се стан налази.

У оквиру свог делокруга и задатака утврђених овим законом, у извршењу појединих послова у вези са пописом учествују:

Министарство надлежно за послове одбране;

Министарство надлежно за послове правде;

Министарство надлежно за спољне послове;

Министарство надлежно за послове рада, запошљавања, борачка и социјална питања;

Републички геодетски завод;

Комесеријат за избеглице и миграције;

Друга министарства и посебне организације.

Чланом 26. одређене су дужности лица која се обухватају пописом. Тако је лице које се обухвата пописом дужно да у њему учествује, односно да одговори на сва пописана питања и да на свако питање да тачан и потпун одговор. Податке о одсутним члановима домаћинства даје члан домаћинства коме су подаци највише познати, а о деци млађој од петнаест година податке даје родитељ, усвојитељ и старатељ.

Ако пописивач у време пописа не затекне у стану лице које се обухвата пописом, а податке не може да прикупи на начин предвиђен у ставу 1. овог члана, оставља писмено обавештење да је то лице дужно да се најкасније до 31. октобра 2022. године јави надлежном органу ради давања података у вези са пописом.

Чланом 32. и 33. прописане су и казнене одредбе, те је прописано да ће се новчаном казном од 20.000 до 50.000 динара, казнити за прекршај физичко лице које се обухвата пописом или лице које је дужно да да податке о одсутним члановима домаћниства, односно родитељ, усвојитељ или старатељ за дете млађе од петнаест година, ако одбије да одговори на питања у пописним упитницима или да нетачне или непотпуне одговоре ( члан 26. став 1.)

Члан 33. прописује да ће се новчаном казном од 30.000 динара до 50.000 динара казнити пописивач, инструктор и друго лице које је задужено за објављивање послова у вези са пописом, као и одговорно лице у правном лицу које обавља послове у вези са пописом ако не обавља послове пописа благовремено и на прописан начин; ако не води рачуна о тачности уписа података које су дали даваоци података, односно тачној обради података прикупљених пописом.

На овај начин и са овим казнама јасно је да желе постићи репресију и застрашивање уз приморавање да свако мора да изнесе своје податке о свим својим приватностима, притом свима је јасно зашта ће систему и држави ови подаци.

Као што видимо репресија на све оне који неће да поступе по овом „закону“ су драконске иако сам квази „закон“ није у складу са чланом 8. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Адвокат Милина Дорић

заменик председника Покрета Живим за Србију