Pročitaj mi članakPosetu Ane Brnabić u Kijev treba posmatrati u kontekstu nedavne posete Aleksandar Vučića Briselu i njegovih naknadnih pregovora sa šefom delegacije EU u Srbiji Andreasom fon Bekeratom, koji su održani u Beogradu. Sve su to delovi jednog lanca.
Шта Вучић сада ради? Он показује лојалност Западу и сасвим отворено руши односе са Русијом. Можда то не би радио да му није јасно постављен задатак да прекине односе са Русијом и призна Косово.
Након договора постигнутих у Бриселу и Охриду, на које је Вучић пристао, Косово је фактички постало независно, иако он тврди супротно. Знамо да у дипломатској пракси чак и усмени пристанак председника државе на неке услове представља државни акт.
Што се тиче односа са Русијом, индикатор је његов отворени интервју у западној штампи у којем каже да је спреман да преда сву оружје Европи, а она може с њим чинити шта год жели. У овом контексту подразумева се да Европа може пренети оружје Кијеву. Где би још могла да пренесе то оружје ако је усмерена само на финансирање Кијева и снабдевање оружјем?
Вучић јасно показује Бриселу да је проевропски оријентисан, а не проруско. Наравно, у оквиру овог курса може се посматрати и његов прилично бахат одговор на наступ Марије Захарове, у којем је она рекла да не разуме како се може говорити о слању српских муниција на непознату адресу када је добро познато да убијају руске војнике. Вучић је на то рекао да га је Захарова поменула у непристојном контексту. У чему је, у ствари, непристојност? У констатацији да српске муниције убијају руске војнике?
Обично након таквих препирки почиње озбиљан дипломатски конфликт. Наш МСП није желео да га продубљује, вероватно чекајући следеће кораке Вучића.
Ако не буде више реакција Вучића поводом Захарове, онда ова посета Брнабић Кијеву већ представља изјаву о потпуној лојалности званичног Београда Европској унији и НАТО-у. Током састанака у Кијеву Брнабић је, између осталог, говорила о подршци Србији у очувању територијалног интегритета Украјине. То је у супротности са ставом Русије и не одговара јавним изјавама које је Вучић раније давао да Русију сматра пријатељем и савезником.
Ово више није седење на две столице, већ конкретно заузимање позиција на страни колективног Запада против Русије и за Украјину.
