Универзитетски професори, запослени у научним институтима, студенти, средњошколци, зборови грађана и зборови родитеља, и данас су у блокади раскрснице Немањине и Улице кнеза Милоша у Београду. Као што су најавили јуче, чланови академске заједнице наставили су да кампују испред зграде Владе Србије, све док њихови захтеви не буду испуњени. Поручују да им држава не оставља избор, те да су спремни чак и на радикализацију овог протеста.
Чланови академске заједнице окупљене око групе „Побуњени универзитет“ отпочели су јуче блокаду испред зграде Владе Србије, након што су одржали протест.
Они су најавили да ће остати ту да кампују до испуњења захтева.
Како се уверила екипа Нова.рс, блокада је и данас настављена, а саобраћај код Владе Србије је обустављен.
Професори из Београда и Новог Сада, студенти, средњошколци, родитељи ученика и грађани, од јутрос дежурају на раскрсници Немањине и Улице Кнеза Милоша, а у разговору за Нова.рс кажу да су се добро организовали и да се смењују на четири-пет сати, због чега не осећају умор.
Кажу да уствари јесу уморни, али од борбе са режимом у Србији који не схвата да факултет чине студенти, те да ако нема студената, нема ни факултета. Стога најављују да неће одустати, а најављују и радикализацију протеста.
Професорка Наташа Симин из Новог Сада предаје на Природно-математичком факултету у том граду. За Нова.рс каже да је дошла да подржи колеге из Београда, те да се уписала у дежурство и намерава да остане до краја, кад год крај био.
„Ја сам стигла јуче у 12 сати из Новог Сада. Доста мојих колега са других факултета је такође дошло, сви смо заједно путовали возом. Јуче је био предиван дан, лепо организовани говори, велика подршка… С нама су и зборови, што нам много значи. И данас нам је лепо, колеге домаћини нас снабдевају потребним намирницима, тако да не мрдамо одавде“, каже професорка Наташа.
Професорку Наташу затекли смо у једном од кампова који су постављени насред сваке улице која сече раскрсницу. Објашњава да се професори смењују на четири-пет сати, како кампови не би били празни.
„Организовали смо се по сменама, тако да свако зна када долази на дежурство. Верујте да је и нама, професорима, ово чудно, али ми немамо избора. За сада је блокада раскрснице, да ли ће прерасти у нешто друго – видећемо у зависности од тога како буде реаговала Влада на наше захтеве које смо јој јуче послали“.
На питање до када планирају блокаду раскрснице испред Владе, каже да не зна, али да свакако морају да иду следећи кораци.
„Ништа не знам како ће се одвијати, али морамо ићи напред. Да ли ће то бити блокада Владе, или нечега другог, све је то у организацији ‘Побуњеног универзитета’, с тим што се они консултују са нама. За сада, није нам проблем да долазимо из Новог Сада и враћамо се, барем док нам не укину воз. Неко остаје на преноћишту у Београду, сналазимо се. Не смемо да одустанемо јер су факултети заиста на раскрсници, понижени на сваки начин. Морамо да помогнемо студентима и да не дозволимо да се ова година одвија на такав сраман начин онлајн наставе, да се прогласи да је ова година завршена… Квалитет такве наставе је никакав“, објашњава наша саговорница.
Додаје да је на ПМФ-у Новом Саду изгласана онлајн настава, али да се на факултету ништа не догађа.
„Могло би се само рећи да је таква настава изгласана и примењује се у медијима, пошто се код нас заиста ништа не дешава онлајн“, подвлачи она.
И професорка Пољопривредног факултета Анђа Радоњић наглашава да неће одустати од блокаде ове раскрснице, јер – нема назад.
„Заиста нема назад. Где ћемо? Ми смо заиста на раскрсници. Ја сам овде од јуче, дошла сам око девет сати. Нажалост, али ми немамо другог начина. Ми радимо све како би нас власт чула, али нико нас не чује. Не вреди, не остављају нам друге механизме. Ово је тренунто једини начин. Да ли ће нас сада чути – не знам, али ми сада примењујемо све механизме борбе и полако прелазимо на следеће нивое. Е сада, који ће нам бити следећи корак, не знам. И ово што радимо изненађује и нас саме“, каже нам професорка Радоњић.
На Пољопривредном факултету је нешто другачија ситуација, што се тиче онлајн наставе. Каже да је срећа што студенти имају добар однос са Управом, те да би тако требало да буде на сваком факултету.
„Код нас се сада завршава зимски семестар кроз консултације. Студенти су се договорили за такав вид надокнаде наставе, шта ће после бити, видећемо“, истиче она.
Ноћ без проблема, мало вређања
У кампу у ком је Збор са Звездаре кажу да је ноћ прошла без већих проблема. Било је, кажу, добацивања и увреда, али на то су навикли.
„Било је неких увредљивих коментара, попут: Због вас каснимо на посао, шта хоћете више, из које сте ви партије и тако даље. То наравно никога не дотиче, говорили су нам то и раније. Свакако, ми стајемо раме уз раме са професорима, пружићемо им подршку јер они уче нашу децу и сматрамо да је високо образовање огледало једне земље, а у овој нашој је нарушено. Срамно је данас прочитати да су универзитетски професори, доктори наука, доценти и истраживачи на улицама, као да су просјаци. То је срамота за једну државу! Али како да се не боре за студенте? Ако нема студената, нема ни њих ни факултета“, каже Милан Павловић са Звездаре.
У камповима су и ратни ветерани који професорима пружају подршку. Они су, иначе, међу студентима од првог дана.
И професор Оливер Тошковић са Филозофског факултета био је дежуран баш у време када је наша екипа наишла. Каже да је ово једини начин да се нешто промени, те да нико од њих није размишљао да „седи под шаторима и блокира улицу“.
„Никоме од нас није била жеља да блокирамо улицу, седимо под шаторима, не држимо наставу, односно сад већ у ово време испите. Ја сам се образовао уз идеју да ћу образовати људе, мада је и ово вид образовања. Ја уживам у свом послу, волим да предајем, а све је то нешто по чему се гази ових дана. Власт нам ово ради да би нам се или светила или да би се систематски уништило образовање на дужи рок“, каже Тошковић.
Додаје да не зна који ће им бити наредни кораци, али да ће се за сада задржати на блокади.
„Ми разговарамо нон-стоп, чекаћемо рецимо седам дана, па ћемо видети да ли нас је власт коначно чула. Ако није, свакако да ћемо нешто предузети даље“, наводи он.
Његов колега из Побуњеног универзитета Милош Ђајић дошао је јутрос у пет на смену, а сада је позвао све родитеље да им се придруже.
„Позивам и родитеље да нам се придруже, и ја сам родитељ матуранта, важно је да наша деца не буду кажњена што су у овом тренутку завршили средњошколско школовање, морамо знати када ће бити пријемни, које су квоте, да деца могу да проведу лето на миран начин. Ноћас је било добро, било је људи током ноћи. Све је без проблема и инцидената прошло, планирамо да останемо до даљег. Наша три захтева су универзитетски захтеви, који се тичу третмана запослених на универзитету, који не траје од јуче“, указује он.
Захтеви су, подсећа, „да се укине уредба која им је смањила зараде, да се расформира радна група која је направљена мимо универзитета, да се одреде уписне квоте за следећу школску годину“.
Подсетимо, представници Побуњеног универзитета коју чине професор Географског факултета у Београду Дејан Шабић, професор Владимир Вукомановић са Учитељског факултета и професорка Милица Јовановић са Факултета организационих наука предали су захтеве академске заједнице на писарници Владе Србије: да се расформира Радна групу за израду новог Закона о високом образовању и отварање јавне, инклузивне расправе, затим укидање незаконитих измена Уредбе о стандардима рада универзитета и санирање њихових последица, као и усвајање будз̌етских квота за упис на факултете најкасније до краја јуна.
Они су захтеве предали Влади Србије.