Говорећи о дешавањима у Ирану и ширем геополитичком контексту, она је изјавила да јој је драго што је Али Хамнеи ликвидиран, наводећи да је, према њеним речима, „на хиљаде младих вешао у центру Техерана“. Истовремено је нагласила да се не слаже са нападима Сједињених Америчких Држава и Израела на Иран, као ни са, како је рекла, уцењивањем те државе и захтевима за смену власти по диктату спољних центара моћи.

Свој став је образложила тврдњом да, иако сматра да је ирански режим био одговоран за репресију над сопственим становништвом, спољна војна интервенција и наметање политичких решења, по њеном мишљењу, не могу донети стабилност региону, већ продубљују сукоб и стварају ризик од шире регионалне, па и глобалне ескалације.

Изјава је изазвала снажне реакције у јавности, будући да се дотиче осетљивих питања – од људских права у Ирану, преко односа великих сила, до принципа државног суверенитета и легитимитета спољних интервенција. У тренутку када се свет налази у стању повећане безбедносне неизвесности, овакви ставови неминовно изазивају полемику и отварају питање како тумачити границу између критике режима и оправдавања насилних промена власти.