Прочитај ми чланак„Једини сам у Европи који продаје муницију Израелу“.
Генерална скупштина УН је 02.04.2013. усвојила Уговор о трговини оружјем (Аrms Trade Treaty-ATT), а Република Србија је 12.08.2013. приступила овом међународном уговору и 05.12. 2014. исти је ратификовала. На тај начин је овај уговор добио правни статус скупштински потврђеног међународног споразума, обавезан по Републику Србију, а у супремацији над домаћим законодавством.
Дакле, црвено-црна коалиција смрти, на домаћем и међународном плану правно се обавезала да ће трговину оружјем обављати у складу са одредбама овог уговора.
А шта АТТ налаже?
Принципи уговора, тачка 5. налажу „Поштовање и обезбеђивање поштовања међународног хуманитарног права у складу са, између осталог, Женевским конвенцијама из 1949. године, и поштовање и обезбеђивање поштовања људских права у складу са, између осталог, Повељом Уједињених нација и Универзалном декларацијом о људским правима“.
Члан 1. тачке 3. и 4. АТТ уговора предвиђају да је сврха потписивања „Допринос међународном и регионалном миру и стабилности“, уз „Смањење људских патњи“.
Члан 5. тачка 2. уговора налаже да ће „Свака држава уговорница успоставити и одржавати национални систем контроле, укључујући националну контролну листу, ради спровођења одредби овог Уговора“. Тачка 4. предвиђа да „Државе потписнице се подстичу да своје контролне листе учине јавно доступним“, а тачка 5. обавезује да „Свака држава потписница предузеће мере неопходне за спровођење одредби овог Уговора и одредиће надлежне националне органе како би имала ефикасан и транспарентан национални систем контроле који регулише трансфер конвенционалног оружја“.
Свакако најважније су међународне правне обавезе које проистичу из члана 6. тачка 3. АТТ-а, где се експлицитно наводи следеће: „Држава потписница неће одобрити било какав трансфер конвенционалног оружја обухваћеног чланом 2(1) или предмета обухваћених чланом 3. или чланом 4. ако у време одобрења има сазнања да ће се оружје или предмети користити у извршењу геноцида, злочина против човечности, тешких повреда Женевских конвенција из 1949. године, напада усмерених против цивилних објеката или цивила заштићених као таквих, или других ратних злочина како је дефинисано међународним споразумима чија је потписница“.
Има ли нешто нејасно?
У Гази је у току несумњив злочин против човечности, напади усмерени против цивила и њихових објеката, са свим елементима геноцида, онако како је дефинисан међународним правом. Израел је до сада убио процењених 45.000 Палестинаца, од којих је 80-85% деце и жена и наставља несмањеном жестином. Број рањених и осакаћених цивила је многоструко већи и не види му се краја. Бришу се цела насеља, истребљује се један народ.
Хајде да макар хипотетички, несразмерно, али веома описно и упечатљиво, овај сценарио пренесемо на јужну српску Покрајину Косово и Метохија. Замислите наслове у новинама – Срби бомбардују и расељавају Приштину и остале градове на КиМ и убили су барем 45.000 шиптара, од којих су 80-85% шиптарчићи и шиптарке? А оружје Србији продају Руси.
Шта мислите да би било?
Идемо даље.
Цитирам Закон о извозу и увозу наоружања и војне опреме, члан 17: „Министарство и органи из члана 16. став 1. овог закона, приликом одлучивања о издавању дозволе из члана 12. овог закона разматрају да ли извоз или увоз НВО, односно пружање брокерске услуге и техничке помоћи у вези са НВО:
1) угрожава поштовање међународних обавеза Републике Србије, које проистичу из чланства у Уједињеним нацијама, посебно у односу на санкције усвојене од стране Савета безбедности Уједињених нација, Организацији за европску безбедност и сарадњу и другим међународним организацијама које обавезују Републику Србију, као и споразума о забрани ширења оружја за масовно уништавање и других међународних споразума;
2) угрожава поштовање људских права у земљи крајњег одредишта или доприноси да та земља крши међународно признате одредбе хуманитарног права, као и међународног права људских права;
3) омогућава избијање или наставак оружаних и других сукоба у држави крајње употребе НВО;
4) угрожава очување регионалног мира, безбедности и стабилности;
5) угрожава безбедност или одбрамбене интересе Републике Србије;
6) је супротан спољнополитичком или економском интересу Републике Србије;
7) има негативан утицај на однос државе крајњег корисника према међународној заједници, посебно њен однос према тероризму, међународно организованом криминалу и поштовању међународног права;
А ко су „органи одлучивања“ о давању права на извоз наоружања и војне опреме из члана 16. и члана 12. овог Закона?
Министарство одбране, Министарство спољних послова, Министарство унутрашњих послова, орган државне управе надлежан за послове националне безбедности (БИА), Влада.
А где је ту овлашћење Оскару, онако како је то он сам себи доделио у изјави за „Јерузалем пост“ – „Данас сам једини у Европи који тргује војном муницијом с Израелом“. Ко га је овластио, који Закон, која скупштина, који народ?
Основана је сумња да је од пре неколико дана српско оружје загрмело и над Ираном, а одавно грми у Украјини. Дакле, до сада знамо да Србија активно учествује у најмање три рата, а да нас, грађане, нико за то није питао, нити смо их овластили да то раде.
Црвено-црна коалиција смрти оправдава своје име, а при томе се енормно богате. За домаће и међународно законодавство не хају, већ се у крвавим доларима ваљају.
А где је процена безбедносних ризика по државу и све нас? Где је спољно-политички интерес Србије? Да ли је угрожена безбедност и одбрамбени интерес Републике Србије? Да ли посредно учествујемо у геноциду?
И док црвено-црна коалиција смрти хара Србијом и међународним ратиштима, шиптари харају на АП КиМ. Десетине косовских Срба бива ухапшено под оптужбом за наводно почињене ратне злочине. Сребреничка резолуција полако поприма црвено-црну боју шиптарске заставе и њихових коалиционих партнера у Београду. Док баршунасто протерују преостале косовске Србе, нарочито оне са севера АП КиМ, шиптари и њихова копилад са Андрићевог Венца полако намичу геноцидну омчу на душу српском народу. У току је удружени злочиначки подухват црвено-црне коалиције смрти и шиптарске заставе. Велика Албанија, мала Србија!
А шта ради Тужилаштво за организовани криминал?
Рушење АТТ уговора и довођење државе и непосредну безбедносну опасност зарад несметане пљачке, захтева моменталну реакцију Тужилаштва за организовани криминал. Оскар, коферче и којекакве друге слине, морају одмах бити ухапшене и процесуиране. Што пре се то десио то је мања вероватноћа да ће Паки и остали симпатизери Ирана и Палестине кренути да нам раде оно што раде по ЕУ.
Шта је решење?
Једног дана, надам се скоро, вертикална и хоризонтална лустрација правосуђа, полиције и осталих државних учесника у мафијашким подухватима.
А до тада?
Студенти наводно и даље представљају најјачу политичку снагу и авангарду пропале државе. Па изволите господо студенти, предложите решења!
