Прочитај ми чланакТоком летње туристичке сезоне око 10.000 радника из Србије одлази на сезонски рад у Хрватску, углавном на приморје и претежно у секторе угоститељства и туризма, показују незваничне процене.
Према подацима хрватског Министарства унутрашњих послова, Србија је током 2024. године била међу водећим земљама по броју издатих радних дозвола за стране држављане, са укупно одобрених 27.988. Међутим, овај број обухвата и сезонске и несезонске раднике, укључујући оне запослене у грађевинарству, саобраћају и другим секторима, пише Бизнис.рс.
Сезонски радници из Србије најчешће се ангажују у приморским градовима попут Ровиња, Пореча и Макарске, где попуњавају позиције конобара, кувара, собарица и помоћног особља. Због недостатка домаће радне снаге хрватски послодавци често нуде конкурентне услове, укључујући обезбеђен смештај и исхрану, како би привукли раднике из Србије.
Међутим, од априла 2025. године све агенције које се баве довођењем страних радника у Хрватску, а нарочито оне из Србије и региона, морају да се прилагоде знатно строжем законодавном оквиру. Нови Закон о странцима доноси низ промена које имају за циљ да уреде сектор привременог запошљавања, али и да ојачају права страних радника у Хрватској. Новина која је посебно значајна односи се на подељену одговорност. До сада су фирме и агенције могле да пребацују одговорност једна на другу у случају нерегуларности. Сада то више није могуће.
Посебан акценат стављен је на једнак третман страних радника. Без обзира на то што су запослени привремено и преко агенција, они сада морају имати иста права као и стално запослени у домаћим фирмама. То значи исту плату, исте услове рада и смештаја, као и право на одмор и слободне дане. Привремени уговор више није изговор за слабији третман. Нова правила налажу да агенције воде уредну и ажурну евиденцију свих својих радника, али и да их обавезно пријаве надлежним институцијама. У супротном суочиће се са оштрим санкцијама, укључујући и забрану рада на територији Хрватске. Непријављен радник више не значи само „технички пропуст“, већ озбиљно кршење закона.
