Pročitaj mi članakPrestankom rada Rafinerije Pančevo Srbija je prinuđena da uvozi gorivo koje će zbog toga svakako da poskupi. Pitanje je samo da se u maloprodaji formirati tržišne cene, ili će se država iz političkih razloga odreći svog profita
До сада је Србија била земља која зарађује од прераде нафте и продаје горива. Са гашењем панчевачке рафинерије ситуација се драстично променила – сада ће и држава и приватници морати да увозе готове нафтне деривате по знатно већим ценама, што за привреду, што за бензинске пумпе.
„До сада смо ми добијали од Руса сирову нафту, а имали смо и нешто мало своје, њу смо прерађивали у рафинерији и продавали“, објашњава за „Време“ ситуацију на тржишту нафтних деривата Небојша Атанацковић, некадашњи већински власник предузећа за прераду и промет нафте „АД Нафта“ из Србије. „Ми то баравно можемо, јер и бројне друге земље Европе купују готово гориво. Само је питање колико ће то да кошта и колико нам треба времена да се организујемо – да купимо цистерне, барже да довожење горива, да уговоримо повољне аранжмане на велико, јер су разлике у ценама огромне.“
Хоће ли држава и даље контролисати цене на пумпама
Док се увелико говори и о битним поскупљењима цена горива на пумпама, које ће се одмах прелити и на цене свих роба и услуга у Србији, Атанацковић каже да још није разјашњено да ли ће се и даље петком објављивати цене горива, које држава држи за узде, односно контролише.
„Било би логично да држава пусти ово тржиште и омогући да цена буде слободно формирана. Исто тако би било очекивано да смањи свој удео у цени горива, како би цене на пумпама, и са повећаним трошковима увоза горива и његовог транспорта, остале исте“, сматра Атанацковић. „Ако на то пристану, онда не очекујем веће потресе на тржишту, али ако не буду смањили акцизе, поскупљења ће сигурно бити.“
Не треба очекивати сценарије о којима се говорило, да гориво поскупи за 40 или 50 одсто, али ће потреса свакако бити. Веома је важно да се договори што јефтинији транспорт деривата. Једна од могућности, о којој је „Време“ прво писало, јесте достављање сирове нафте у рафинерију Панчево из Мађарске, сада је, барем званично, немогућа, ако погон заиста и престане потпуно да ради.
Ипак, баржама из Мађарске могле би да стигну веће количине готовог производа, јер се њима миже допремити између хиљаду и три хиљаде тона горива, у зависности од величине и водостаја. Драстично мање количине је могуће довући у земљу цистернама. Количине су веома важне за ову рачуницу, јер купци из Србије могу да договоре значајно нижу цену – ако пазаре на велико.
„Тренутно је цена сирове нафте, од које наравно пуно зависи и цена крајњег производа, прилично ниска, што би могло да умањи неко драстично поскупљење на пумпама“, каже бивши директор „АД Нафта“.
Чим гориво поскупи, то ће се одмах пренети и на трошкове пољопривредника, а затим и на цене хране и свих услуга транспорта. Последњих година се показало да је свако поскупљење горива са собом носило драстично веће цене на рафовима, јер су трговци у неким случајевима то користили као изговор да осетно подигну цену сопствених производа.
Колике су акцизе
И без проблема који тек надолази, у Србији је гориво већ међу најскупљим у региону. Држава и даље регулише цену, а акциза је један од кључних фактора у њеном формирању. Тренутно износи 70,11 дин/л за безоловни бензин и 72,09 дин/л за дизел. На то треба додати и ПДВ од 20 одсто, као и друге обавезе, попут накнаде за обавезне резерве и таксе за унапређење енергетске ефикасности.
Према подацима Удружења нафтних компанија Србије (УНКС), укупни државни намети (акцизе + ПДВ) чине више од половине малопродајне цене горива. То значи да држава има значајан простор да утиче на цену, уколико одлучи да мења висину акциза.
