Pročitaj mi članakU Beogradu, 14. maja 2025. godine, u ulici Južni bulevar, nedaleko od Fakulteta bezbednosti, tokom 16 minuta ćutanja u znak poštovanja za 16 žrtava tragedije u Novom Sadu, jedan vozač automobilom je pokušao da probije blokadu građana koji su mirno stajali na ulici. Incident se odigrao pred brojnim svedocima, a na sreću — niko nije fizički povređen.
Међутим, овај догађај представља много више од једног непромишљеног или нервозног потеза појединца. Он симболише растућу агресију према грађанском отпору у Србији. Док студенти, професори, радници и обични људи све више протестују против бахатости режима, корупције и трагичних последица неспособне власти, као што је пад надстрешнице у Новом Саду који је усмртио 16 особа — реакција друге стране постаје све нервознија, опаснија и насилнија.
ДЕЛИТЕ ХИТНО pic.twitter.com/Kbp9MLGbIw
— blokada.fb (@blokada_fb) May 14, 2025
Институционална тишина, физичка агресија
Док председник Александар Вучић и његова влада нису показали ни минимум одговорности за трагедију у Новом Саду — грађани покушавају да одрже достојанство у тишини, ћутањем и симболичким гестовима. Уместо институционалне катарзе, грађани добијају ћутање власти, медијску кампању против студената, и — сада већ и физичке нападе.
Важно је истаћи контекст у коме се овај инцидент дешава:
Покрет студената и грађана, који је започео у Београду, прерастао је у национални талас отпора.
Блокаде путева и маршеви ка Суботици, са студентима, средњошколцима, бајкерима и пољопривредницима, све су масовнији.
Вучић је истог дана најавио усвајање низа закона који иду у сусрет захтевима ЕУ, али без јавне расправе и консензуса — што додатно изазива протесте.
Полиција не реагује на инциденте када су угрожени грађани у блокади, али је присутна у цивилу на сваком протесту.
Шта следи?
Овај догађај је аларм за све — не само због могућности физичке ескалације, већ и због дехуманизације и мржње која се гура у јавни простор. Држава која не истражује смрт 16 људи под конструкцијом у центру града, а истовремено игнорише покушај гажења грађана на мирном протесту, јасно показује да је изгубила легитимитет.
Уместо дијалога, нуди се тишина. Уместо правде, страх. Али Србија је устајала и у горим временима. Грађани који стоје мирно, док неко јури аутомобилом на њих, показују да отпор може бити достојанствен — али и да та достојанственост не сме да се третира као слабост.
