Прочитај ми чланак

Поново покушај улетања аутом на блокаду: Шта симболишу овакви напади?

0

У Београду, 14. маја 2025. године, у улици Јужни булевар, недалеко од Факултета безбедности, током 16 минута ћутања у знак поштовања за 16 жртава трагедије у Новом Саду, један возач аутомобилом је покушао да пробије блокаду грађана који су мирно стајали на улици. Инцидент се одиграо пред бројним сведоцима, а на срећу — нико није физички повређен.

Међутим, овај догађај представља много више од једног непромишљеног или нервозног потеза појединца. Он симболише растућу агресију према грађанском отпору у Србији. Док студенти, професори, радници и обични људи све више протестују против бахатости режима, корупције и трагичних последица неспособне власти, као што је пад надстрешнице у Новом Саду који је усмртио 16 особа — реакција друге стране постаје све нервознија, опаснија и насилнија.

Институционална тишина, физичка агресија
Док председник Александар Вучић и његова влада нису показали ни минимум одговорности за трагедију у Новом Саду — грађани покушавају да одрже достојанство у тишини, ћутањем и симболичким гестовима. Уместо институционалне катарзе, грађани добијају ћутање власти, медијску кампању против студената, и — сада већ и физичке нападе.

Важно је истаћи контекст у коме се овај инцидент дешава:

Покрет студената и грађана, који је започео у Београду, прерастао је у национални талас отпора.

Блокаде путева и маршеви ка Суботици, са студентима, средњошколцима, бајкерима и пољопривредницима, све су масовнији.

Вучић је истог дана најавио усвајање низа закона који иду у сусрет захтевима ЕУ, али без јавне расправе и консензуса — што додатно изазива протесте.

Полиција не реагује на инциденте када су угрожени грађани у блокади, али је присутна у цивилу на сваком протесту.

Шта следи?
Овај догађај је аларм за све — не само због могућности физичке ескалације, већ и због дехуманизације и мржње која се гура у јавни простор. Држава која не истражује смрт 16 људи под конструкцијом у центру града, а истовремено игнорише покушај гажења грађана на мирном протесту, јасно показује да је изгубила легитимитет.

Уместо дијалога, нуди се тишина. Уместо правде, страх. Али Србија је устајала и у горим временима. Грађани који стоје мирно, док неко јури аутомобилом на њих, показују да отпор може бити достојанствен — али и да та достојанственост не сме да се третира као слабост.