Наиме, у Србији, према попису, има око 4.700 насеља. Подаци показују да је у насељима мањим од 2.000 становника прикљученост на канализацију мања од пет одсто, што је алармантно. Таквих малих насеља има неколико хиљада.
То практично значи да већина малих села (више хиљада насеља) нема канализациону мрежу или је има у минималном обиму. С друге стране, постоји око 450 насеља са више од 2.000 становника, где је прикљученост око 72 одсто.
Дакле, чак и међу већим насељима, њих око 25 до 30 одсто нема адекватну канализацију. У укупном збиру, процена је да више од половине насеља у Србији нема развијен канализациони систем.
Често се статистика води по становима или домаћинствима, па је тако око 57 одсто станова прикључено на јавну канализацију. Међутим, то прикрива реалност у селима, где инфраструктура често готово да не постоји.
Занимљиво је да Војводина има најбољу покривеност у земљи – многа села имају канализацију или бар делимичну мрежу. Разлог је равничарски терен, али и планска градња још из времена Аустро-Угарске.
У Шумадији и западној Србији стање је средње – градови имају канализацију, док села углавном немају или имају делимичну мрежу.
Јужна и источна Србија имају најлошију покривеност. Велики број села у овим деловима земље потпуно је без канализације. Често немају ни основну инфраструктуру, па се отпадне воде испуштају у септичке јаме или директно у природу.
