Пољопривредницима у Србији до данас није исплаћен основни подстицај од 18.000 динара по хектару, иако је споразумом из октобра пошле године обећано да ће добити новац до 1. априла.
Представници десетак удружења пољопривредних произвођача су данас рекли за Бету да имају информацију да су само два пољопривредника из Војводине до сада добила решења о исплати основне субвенције по хектару.
Споразумом о сарадњи у области пољопривреде Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и више удружења пољопривредних произвођача у октобру 2024. године усаглашено је да ће сви уредно поднети захтеви за основне подстицаје у биљној производњи у 2025. години, у износу од 18.000 динара по хектару, „бити исплаћени, најкасније до 1. априла 2025. године“.
Министарство пољопривреде је пре неколико дана саопштило да пољопривредници који су поднели захтеве за субвенције у 2025. години, „бити исплаћени у најкраћем могућем року“.
По речима пољопривредних произвођача, касни и повраћај акцизе за дизел гориво, а још нису одобрени ни кредити са субвенционисаним каматама.
Зато су пред почетак сетве коју је одложила киша, принуђени да узимају кредите „на агророк“, чија је камата од један до два одсто месечно, а у комерцијалним банкама је камата до осам одсто годишње и зајам може да добије пољопривредни произвођач под условом да је кредитно способан.
Представник удружења произвођача говеда расе „лимузин“, Мирослав Киш рекао је да је директор Упрве за аграрна плаћања Слободан Николовски рекао пре неколико дана на састанку да се „пољопривредници стрепе за кредите и да ће их бити“.
„Ја не могу да сипам гориво на пумпи на обећање ‘биће их’. Сетва шећерне репе је завршена, требало је до сада да почне и сетва кукуруза и сунцокрета, али је одложила киша“, рекао је Киш.
Додао је да је објашњење Николовског за кашњење кредита усаглашавање с банкама додатних мера за нове производе који ће се кредитирати, а међу којима су и „нека електроника и навигациони системи“.
Пољопривредници претпостављају да је реч, између осталог, о аутопилоту који омогућује прецизнију обраду њива како се не би преклапале поједине операције, али да је питање колика је заинтересованост за ту електронику у ситуацији када немају новца ни за репроматеријал и када је механизација стара и по 50 година и на њу се не може инсталирати таква врста електронике.
Такви уређају могу да се, како су објаснили, инсталирају само на најсавременије марке трактора, као што је „Џон Дир“ и коштају зависно да ли их производе Кинези или западне компаније, од 5.000 до 15.000 евра.
Киш је рекао да је тек пре неколико дана Министарство пољопривреде почело да исплаћује премију за млеко за трећи квартал прошле године, а да ће сплата за четврти почети тек у мају.
У 2025. години регистровано је, према подацима Управе за аграрна плаћања више од 7.000 нових пољопривредних газдинстава, те је сада број активних пољопривредних газдинстава 477.950.
Споразум о сарадњи Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је потписало с Удружењем пољопривредних произвођача Суботице, Савезом удружења пољопривредника Баната, Удружењем пољопривредника Арадац, Иницијативом за опстанак пољопривредника Србије, Удружењем грађана „Доловачки паори“ и Удружењем Банатска црница.
Тим документом је усаглашено и да ће се изменом Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју прописати регрес за сертификовано семе у износу до 17.000 динара по хектару, да ће јавни позив за подношење захтева за остваривање права на регрес за сертификовано семе бити расписан, најкасније до краја априла 2025. године.