Pročitaj mi članak„Vučić sada ima dve mogućnosti – da popusti pod pritiskom, što neće učiniti, ili da pojača represiju“, kaže politikolog Vedran Džihić za Frankfurter rundšau. Drugi mediji prate studentski maraton do Brisela.
Људи у Србији мисле да су жртве пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду заправо жртве корупције, непотизма, криминала, каже Ведран Џихић, политиколог са бечког Института за политичке студије.
„Али ови протести студената су много више него реакција на овај трагични догађај. Они су рађање нечег новог“, наводи Џихић у опширном интервјуу за немачки Франкфуртер рундшау.
Каже, о студентима се веровало да су апатични, загледани само у себе и своје каријере. Или спремни да се иселе из земље. „А сада узимају судбину у сопствене руке. Пуни су енергије, ентузијазма и уверености у успех, њихови алати су нада и љубав.“
Како наводи Џихић, опозиција у Србији је слаба и подељена, без „вучне снаге“ да испослује велике промене. Са друге стране, режим реагује инсценацијом народне воље – десетине хиљада људи се приморавају у аутобусе и на митинге, каже Џихић.
Људи у Србији су, оцењује, изгубили страх од власти, али то не значи да је дошао крај репресији.
„Вучић сада има две могућности – да попусти под притиском, што неће учинити, или да појача репресију. У том такозваном белоруском моделу режим врши више притиска на цивилно друштво, полиција ислеђује људе, организују се пролетерске батинашке трупе, режим покушава да се одржи масивним насиљем. (…) Србија још није дошла дотле“, каже Џихић.
Појашњава да је Вучић у 13 година концентрисао сву власт у својим рукама – парламент, судство и влада су „само марионете“.
„Вучић је класични ауторитарни деспот са врло израженом патолошком опседнутошћу моћи. Он поистовећује српски народ са собом. Димензије су месијанске. Мимо Вучића се не може преживети. Јер, као и код сличних режима, пад са власти или губитак функције могу значити затвор уколико дође до процеса због корупције или других кривичних дела“, додаје Џихић у разговору за Франкфуртер рундшау.
Говорећи о томе да су студенти ипак окренути Европској унији – они трче ка Бриселу, а раније су возили бицикле до Стразбура – Џихић каже да је деловало како је ЕУ спремна да прода демократију за литијум.
„Али имам утисак да се полако развија свест, у Берлину, Француској, Аустрији, скандинавским државама, код многих европских посланика. То се примећује у тону који се чује из Европске комисије. Комесарка за проширење, која је управо била у посети Београду, сада друкчије говори о стварима, сигнализира да се студентски протести морају схватити озбиљно, да не сме бити насиља“, наводи политиколог.
„Све се више помаља питање шта радити кад више не буде Вучића. Много зависи од тога да ли ће се Европа храбрије и одлучније ставити на страну продемократских снага“, додаје Џихић.
Желе да скрену пажњу Европе
„Они желе да скрену европску пажњу на корупцију у својој земљи“, пише извештач листа Луксембургер ворт.
У суботу (10. мај) су студенти-маратонци дотрчали у главни град маленог војводства на путу према Бриселу. Црвени тепих био је симболично постављен на централном тргу, пред статуом велике војвоткиње Шарлоте.
Дошљаке је поздравила и градоначелница Лидија Полфер.
„Студенти се залажу за демократију, транспарентност, правду и против корупције. То су вредности које делимо. Дакле, сасвим је нормално да им се пожели добродошлица“, рекла је Полфер за луксембуршки лист.
Студенти очекују јасне поруке и притисак на власт из Европе, рекла је Марија Бјековић-Обрадовић која води Српску културни круг у Луксембургу.
На дочеку је био и посланик луксембуршких Зелених Мерис Шеховић, иначе рођени Београђанин. „Као члан парламента овде у Луксембургу и као Европљанин са српским и луксембуршким коренима, поносан сам што сам овде“, рекао је он.
Додао је да европске вредности нису ту само за чланице ЕУ већ за све „који према њима живе“.
Била је то још једна станица где су српски студенти дочекани раширених руку. Наставили су до Лијежа, а овог понедељка (12. мај) требало би да стигну у Брисел.
