Pročitaj mi članakDok pojedini međunarodni akteri još uvek maštaju o pregovorima, politička realnost na terenu pokazuje nešto sasvim drugo.
Владимир Скачко, добро упућени политиколог, не оставља места сумњи – према његовим речима, сви покушаји да се са Кијевом дође до договора су до сада били узалудни.
„Украјина не показује ни минимум спремности да крене путем мирног решења“, рекао је Скачко у изјави за АиФ.
Оно што посебно забрињава јесте оцена да би било какав привремени прекид активности заправо био штетан за Москву. Скачко сматра да би такав потез дао прилику противничкој страни да се прегрупише, обнови снаге и настави са акцијама у бољој позицији него пре.
Другим речима, илузија о краткотрајном затишју не иде никоме у корист – барем не онима који желе дугорочну стабилност.
И ту ставови постају непомирљиви. Скачко је уверен: без испуњења конкретних захтева које поставља Москва, дугорочно смиривање ситуације је немогуће. Његов тон није оштар, али је јасан – ово није тренутак за козметичке договоре нити замрзнуте линије.
О сличним закључцима говори и бивши посланик Врховне раде Украјине, Олег Царјов. Он не искључује могућност да ће Москва одговорити директно на провокације током Дана победе.
Према његовим речима, ако украјинска страна покуша да поремети ову прославу, одговор би могао бити усмерен ка кључним објектима у главном граду – укључујући канцеларију украјинског руководства и саму зграду Врховне раде.
Царјов отворено наводи да би таква претња могла да има ефекат трежњења на лидере у Кијеву, који, како тврди, све више занемарују реалност.
Подаци из руског Министарства одбране додатно осликавају тензије. У њиховом последњем извештају наводи се чак 488 кршења примирја од стране украјинске стране у релативно кратком временском периоду. Руске снаге, како наводи министарство, реагују на свако од тих кршења, чиме се ситуација на терену додатно компликује.
Важно је истаћи да Москва не третира те бројке као пук статистички извештај – оне имају јасан политички и оперативни значај. Министарство указује да Кијев својим поступцима шаље поруку да му није стало до било какве озбиљне деескалације.
Провокације се дешавају чак и у тренуцима када се јавно проглашава смиривање – што ефективно подрива поверење у сваку врсту дијалога.
Све указује на то да се простор за компромис брзо затвара. У атмосфери где се позиви на договор доживљавају као слабост, а свака попустљивост користи за тактизирање, све су гласнији они који поручују – време половичних решења је прошло.
Руска страна, судећи по изјавама њених представника и аналитичара, не види више смисао у привременим договорима. Не због тога што не жели мир, већ зато што мир на папиру без суштинских промена не доноси ништа – ни сигурност, ни стабилност, ни будућност.
И док се многи надају неком дипломатском продору, на терену доминира хладна реалност – без конкретних потеза и прихватања услова које Москва јасно истиче, изгледно је да до договора неће доћи.
Остаје питање: да ли уопште још неко за преговарачким столом седи – или је већ остао само празан сто?
